Vašingtonski Savet za međunarodne odnose:

Alen Mlatišuma, Vašington, VOA 15 . 12 . 2007

Eventualna nezavisnost Kosova imaće brojne implikacije – unutar samog Kosova, u regionu i šire, na globalnom planu. O tome učesnici panel diskusije koju je organizovao ugledni vašingtonski Savet za međunarodne odnose nemaju dilemu, mada se razlikuju njihova viđenja implikacija raspleta kosovskog čvora na sva tri pomenuta nivoa.

Predsednik Niksonovog centra Dmitri Sajms, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu Džordžtaun, Čarls Kapčan, potpredsednik Američkog instituta za mir Danijel Server i direktor projekta Nove evropske demokratije u Centru za strategijske i međunarodne studije Januš Bugajski vide slične implikacije eventualne nezavisnosti  Kosova – od potencijalnog nasilja na Kosovu i regionu, do povišenih tenzija u odnosima regionalnih činilaca i značajnih faktora u međunarodnoj politici, prvenstveno Sjedinjenih Država i Rusije.

Danijel Server smatra da politika udovoljavanja Srbiji, u vidu prijema u Partnerstvo za mir i parafiranja Sporazuma o stabilizaciji sa Evropskom unijom, uz zaobilaženje uslova saradnje sa Haškim sudom nije dala rezultat i da SAD i EU moraju sada biti odlučnije ukoliko žele da njihova vizija nadjača i da se osigura mir u regionu oko koga su se kroz istoriju sukobljavale brojne velike svetske sile. Srbiji treba dopustiti da ako želi umesto članstva u EU i NATO izabere radikalni nacionalizam i savezništvo sa Rusijom, jer time vitalni američki interesi neće biti ugroženi, a Srbija će ubrzo shvatiti grešku. Evropskoj uniji bi trebalo da lakne što ne mora da prihvati takvu Srbiju, smatra Server.

On veruje da je primena Ahtisarijevog plana najbolji garant bezbednosti na Kosovu, posebno zaštite manjinske srpske zajednice i da je protivljenje Srbije tom planu, iz te perspektive ironično.

Da bi se osiguralo zadovoljavajuće rešenje za Bosnu i Kosovo i tako osigurao uspeh međunarodnih intervencija u oba slučaja, Danijel Server smatra da SAD i EU moraju da obezbede da Srbija ne pravi nevolje, da Kosovo dobije nezavisnost, a Bosna ostane jedinstvena. 

Server veruje da bi SAD i EU trebalo da se dogovore o priznavanju nezavisnosti, bez obzira na protivljenje Rusije, što Moskvu – veruje Dmitri Sajms neće ostaviti ravnodušnom.

On kaže da je od jednog od pet vodećih ruskih lidera čuo da je Moskva zacrtala dve «crvene linije» u odnosima sa SAD. Prva je eventualni američko-izraelski napad na Iran, a druga priznanje nezavisnog Kosova. To bi Rusiju navelo da revidira pozicije prema Briselu i Vašingtonu, kaže Sajms i naglašava da ta mogućnost na zapadu nije shvaćena ozbiljno.

Ne sugerišem da ne postoji način da se Moskva ubedi da bude fleksibilna u interpretaciji međunarodnog prava i rezolucije 1244, ali Rusija ne prihvata da je status Kosova pitanje o kome treba da odluče Brisel i Vašington, kaže Sajms.  Po njegovim rečima pitanje Kosova otvara i pitanja zamrznutih konflikata na ruskoj periferiji, poput južne Osetije i Abhazije. Može se desiti da ni u Abhaziji ni u južnoj Osetiji, baš kao ni Kosovu, ne bude potrebno međunarodno priznanje, kaže Sajms.

Za Rusiju će biti veoma teško, kako je rekao ministar inostranih poslova Lavrov, da ne tretira Kosovo kao presedan jer će južna Osetija i Abhazija deklarisati nezavisnost i tražiti pomoć od Rusije. Tada će Gruzija morati da se opredeli i da se kao buduća članica NATO-a, eventualno odrekne teritorija u Osetiji i Abhaziji. Tada se Rusija ne bi mešala u Balkan, progutala bi poniženje u vezi sa Kosovom, ali bi dobila na drugoj strani koja im je važnija. Putin bi delovao kao pobednik, a SAD bi značajno morale da umanje svoje ambicije u regiji Kavkaza. Možemo reći da Kosovo neće biti presedan, ali će de fakto biti», kaže Sajms ističući da je to jedan scenario, koji zavisi od kontrole Tbilisija.

Sajms smatra da bi pitanje Kosova moglo da se lako dovede vezu sa Iranom i u tom kontekstu podseća na nedavni razgovor državnog sekretara Kondolize Rajs i njenog ruskog kolege po funkciji – u kome su dominirali Iran i Kosovo.

Januš Bugajski je upozorio na posledice moguće nezavisnosti Kosova na države regiona – Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu.

U Bosni bi, smatra Bugajski, Srbija i Rusija mogle da testiraju pitanje kosovskog presedana u svoju korist. U Makedoniji bi moglo biti pokušaja destabilizacije kako bi se otvorila priča o stvaranju Velike Albanije, dok se opasnosti  u Crnoj Gori – po proceni Bugajskog – ogledaju u potencijalnom samoproglašenju autonomije na severu i pritisku Beograda na Podgoricu da ne priznaje nezavisno Kosovo koji bi mogao da rezultira i pokušajem obaranja crnogorske vlade. Kriza u Crnoj Gori i Makedoniji je, dodaje Bugajski, manje verovatna.

Nakon deklaracije kosovske nezavisnosti, Čarls Kapčan iz Saveta za međunarodne odnose, očekuje nasilje – uglavnom sukobe Srba i Albanaca u enklavama. Kapčana zabrinjava devovanje paravojski, ali je takođe ubeđen da vojni kapaciteti neće biti angažovani u obimu koji je viđen krajem prošlog stoleća.

Po njegovim rečima jedan od mogućih scenarija na Kosovu jeste dvostruka secesija – secesija Kosova od Srbije, a potom otcepljenje severnog Kosova. Iako uz ideju o podeli, Kapčan ostavlja znak pitanja, on kaže da ako do nje dođe – onda je bolje da to bude shodno dizajnu, nego samo po sebi.

Kapčan, govoreći o potencijalnom sukobu Rusije i zapada o Kosovu kaže da će on najverovatnije biti retorički, ali da nije isključena mogućnost da Moskva ponovo otvori neke od zamrznutih konflikata, poput teritorija u regionu Kavkaza.

Rusija, smatra Kapčan – trenutno nema direktnih interesa na Balkanu, za razliku od pitanja širenja NATO-a, anti-raketnog štita u istočnoj Evropi ili spora sa Gruzijom. Moskva verovatno neće podržati rezoluciju o nezavisnom Kosovu u Savetu bezbednosti, ali neće preduzeti neke ozbiljnije korake da bi se za to osvetila zapadnim saveznicima, veruje Kapčan.