BBC 27 3 2007

BBC:

Nezavisnost - za i protiv: Ričard Kaplan i Nikolas Gvozdev

Ocene među onima koji se profesionalno bave međunarodnim odnosima, pa i dešavanjima na Balkanu, nisu ništa manje podeljene od stavova izmedju zapadnih zemalja i Rusije povodom budućeg statusa Kosova.

"Predlog Martija Ahtisarija za međunarodno nadziranu nezavisnost Kosova je put koji vodi napred", procenjuje za BBC profesor međunarodnih odnosa na britanskom Univerzitetu Oksford, Ričard Kaplan:

"Ne vidim da, i pored uslovljavanja odnosno vremenskog međunarodnog nadziranja, postoji alternativa nezavisnom Kosovu. Uveren sam i da će Kosovo i celokupan region imati koristi od nalaženja rešenja za dosadašnju situaciju. Istina je da preostaje ispunjenje niza standarda, posebno onih koji se tiču zaštite manjinskih prava, a pre svega Srba. Niko ne sumnja da će za međunarodnu zajednicu upravo to biti jedno od najvažnijih pitanja na Kosovu. Činjenica da se pokrajni suštini nudi ograničena nezavisanost, upravo znači da međunarodna zajendica ima načina i sredstva da po ovom pitanju vrši pritisak na Kosovo budući da će ključ za punu nezavisnost činiti upravo ispunjenje traženih standarda".

Dijametralno suprotan je stav urednika vašingtonskog spoljnopolitičkog časopisa National Interest, Nikolasa Gvozdeva:

"Ako je neshvatljivo zašto, posle sedmogodišnjeg protektorata UN i prisustva dvadeset hiljada NATO vojnika, nisu mogli da budu ispunjeni standardi, onda je neko dužan da objasni razloge za verovanje da će nadzirana nezavisnost postići ono što za proteklih sedam i više godina nije učinjeno. A nisu omogućeni mir, stabilnost, zaštita manjinskih prava, nije se stalo na put kriminalu i krijumčarenju ljudi. Uz to nema ni naznaka da će nezavisnost biti opozvana ako se traženo ne ispuni. Mislim da je nezavisnost pod međunarodnim nadzorom samo smokvin list za davanje Kosovu pune nezavisnosti bez garancija da će postavljeni standardi biti ispunjeni u većoj meri nego što su bili do sada".

Ispunjenje standarda na Kosovu

Profesor Ričard Kaplan sa druge strane, uveren je da su šanse za ispunjenje standarda danas mnogo veće nego što su bile u vreme kada je u opticaju bila formula "standardi pre statusa" i kada nije bilo izvesno da je nezavisnost realna opcija za Kosovo:

"Sada, kada je nezavisnost postala realna mogućnost, vrlo je verovatno da ćemo biti svedoci daleko veće saradnje kosovskih Albanaca sa međunarodnom zajednicom. Možda i nećemo u punoj meri biti zadovoljni delovanjem vlasti na Kosovu ali sam ubeđen da će njihov rad, sada kada je nezavisnost izvesnija, biti daleko delotvornije. Moj je utisak i da su Ričard Holbruk i drugi, upozorenjem da bi izostanak rešenja kojem teži večina na Kosovu mogao da dovede do sukoba, samo ukazali na postojanje daleke mogućnosti da frustracija izazvana tapkanjem u mestu, kao i marta 2004. godine, dostigne tačku ključanja. Svest o toj vrsti rizika postoji i u pozadini mnogih reakcija su strahovanja da bi današnje nezadovoljstvo moglo da pothrani sutrašnje nasilje".

Nikolas Gvozdev dovodi, međutim, u pitanje tezu da je definisanje statusa Kosova preduslov za kvalitativniji pomak napred i smirivanje strasti:

"U svetu, pre svega, postoji niz regiona sa nejasnim statusom i u kojima su ostvareni vladavina zakona, zaštita prava i borba protiv kriminala. Tajvan je jedan od najpoznatijih primera. Međunarodni status Tajvana je prilično neodređen, mnoge zemlje ga i ne priznaju za legitimnog predstavnika Kine a on se i pored toga nije pretvorio u pravi raj za organizovani kriminal. Primer da promena statusa ne vodi zadovoljenju standarda je Istočni Timor koji je stekao nezavisnost ali se ispostavilo da time nisu rešeni i svi problemi sa kojima se suočava. Moj je utisak da se nezavisnosti pribegava ne zarad direktnog hvatanja u koštac sa problemima sa kojima se Kosovo suočava već da bi Evropa i Amerika mogli da kažu da su rešili problem i nastave dalje ".

To bi, dodaje Gvozdev, moglo da u relativno kratkom roku stvori nove poteškoće:

"Ukoliko se sada ne priđe rešavanju nekih od tih problema, onda će nam za dve, tri ili četiri godine biti saopšteno da će se NATO, sa daleko oštrijim ovlašćenjima, vratiti na teritoriju za koju tamošnji žitelji sada veruju da dobija nezavisnost. Mislim da Ahtisarijevim planom pružene garancije ne deluju verodostojno zato što se Sjedinjene Države nadaju da će nezavisnost sama po sebi rešiti problem. Mnogi međutim veruju da konačan ishod neće biti ostanak srpske zajednice na Kosovu već da će Srbi, tokom nekoliko godina, napustiti Kosovo čime će se problem, da tako kažem, rešiti sam po sebi: neće više biti manjinske zajednice o kojoj mora da se brine ".

"Odlazak Srba sa Kosova predstavljao bi neuspeh međunarodne zajednice i Albanaca na Kosovu ali će to možda biti neminovno", upozorava pak za BBC profesor Ričard Kaplan sa Univerziteta Oksford:

" Biće to egzodus Srba koji će možda otići uvereni da novi aranžman za njih predstavlja pretnju, ljuti zbog svega ili u znak protesta zbog novonastale situacije. To će biti situacija koju u određenoj meri neće biti moguće izbeći. Slično se desilo i u istočnoj Slavoniji kada je došlo do njene reintegracije u Hrvatsku. Nije ni sasvim jasno šta bi međunarodna zajednica još mogla da učini da to spreči ".

U slučaju Kosova nije osnovano govoriti o rešenjima kojima se neka zajednica umiruje ili ne, već o rešenjima koje je međunarodna zajednica spremna da sprovede, primećuje Nikolas Gvozdev:

"Međunarodna zajednica je u bezbroj slučajeva diktirala rešenje koje se nije dopalo većini stanovništva na konkretnoj teritoriji. Nije dakle suština u tome da li se to nekome dopada ili ne, već da li je svet voljan da u delo sprovede ono što je odlučio. A svet je tokom proteklih godina pokazao da nije preterano zainteresovan da snažno zalegne za ideju multietničkog Kosova. Da ponuda sadrži odvajanje Kosova od Srbije koji će, zajedno i relativno brzo, za pet do deset godina, ući u Evropsku uniju što bi Srbima omogućilo da kao Evropljani žive i rade na Kosovu, onda bi ovakvo rešenje i moglo da urodi plodom. Problem je što se i Srbiji i Kosovu, kao i Turskoj i Ukrajni, stalno pred nosem maše njihovom evropskom budućnošću. A sumnjam da je danas u Evropi iko spreman da Beogradu i Prištini za to da blanko potpis. Mislim da Vašington rado daje obećanja u ime Brisela za koja sam Brisel smatra da nije obavezan da ih ispuni", ocenjuje za BBC urednik spoljnopolitičkog američkog časopisa National Interest, Nikolas Gvozdev .