02.10.2007.

GOVOR VOJISLAVA KOŠTUNICE PRED PARLAMENTARNOM SKUPŠTINOM SAVETA EVROPE

POZIV SE DA PODRŽI DEMOKRATSKO REŠENjE ZA KOSMET

Kao i svaka suverena i međunarodno priznata država Srbija ne može dozvoliti albanskoj nacionalnoj manjini da stvara državu u državi i da stvara još jednu albansku državu na Balkanu. Vi najbolje znate, gospođe i gospodo, da takvo pravo nema nijedna nacionalna manjina na svetu, i pitam zašto bi ga onda uživala jedino albanska manjina i jedino u Srbiji.

Želim da izrazim zahvalnost predsedniku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Reneu van der Lindenu na ukazanoj časti da vam se obratim kao predsednik Vlade Srbije u vreme kad moja zemlja predsedava Komitetom ministara Saveta Evrope.

Srbija je u maju ove godine preuzela predsedavanje Komitetom ministara usredsređujući se prvenstveno na osnovne vrednosti Saveta Evrope – ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava – kao tri stuba na kojima je Evropa utemeljena. Zato je u sloganu predsedavanja Srbije „Jedna Evropa – naša Evropa“ sadržano naše uverenje da svi evropski narodi i države žele da Evropa bude jedna i jedinstvena u punom poštovanju pomenutih suštinskih vrednosti.

U današnjem razgovoru sa vama, uvaženi članovi Parlamentarne skupštine, želim pre svega da naglasim da je Srbija sa svoje strane temeljno i istrajno radila na ostvarivanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava. Najbolji dokaz svakako predstavlja donošenje novog Ustava Srbije, koji je prošao referendumsku proveru narodne volje i ispunio najteži uslov da više od 50% upisanih birača mora da podrži predlog Ustava. Ovome treba dodati i činjenicu da je Skupština Srbije jednoglasno usvojila taj dokument, što svedoči o postojanju punog demokratskog, političkog i nacionalnog konsenzusa u Srbiji o novom Ustavu.

Stalo mi je da istaknem da je Venecijanska komisija izričito ocenila da novi Ustav „odražava demokratske ideale nove Srbije“. Ustavni tekst sadrži odredbe koje se posebno tiču ljudskih i manjinskih prava i sloboda u 63 od ukupno 206 članova Ustavnog teksta. U tom smislu, kada je reč o nacionalnim manjinama, smatramo da je posebno značajno ukazati na odredbe koje se odnose na zabranu diskriminacije po bilo kom osnovu, kao i na zabranu izazivanja verske, rasne i nacionalne mržnje. Posebno pominjem članove Ustava koji se odnose na zabranu nasilne asimilacije i razvijanju duha tolerancije, odredbe o potrebi predstavljanja nacionalnih manjina u lokalnim i pokrajinskim institucijama vlasti, kao i one koje zahtevaju vođenje računa o nacionalnom sastavu stanovništva pri zapošljavanju u državnim organima. Ustav govori i da su manjinama, pored prava zajemčenih svim građanima Srbije, zagarantovana i neka dodatna prava koja se mogu podvesti pod tzv. pozitivnu diskriminaciju, kao što je pravo na izbor saveta nacionalnih manjina.

Želim da vas upoznam, gospođe i gospodo, da ne samo tekst srpskog Ustava, već i zakonske odredbe, kao i praksa umnogome nadmašuju prava i garancije koje pruža Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina. Postoje lokalni i pokrajinski štampani i elektronski mediji koji emituju program na jezicima manjina, a u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, na primer, pripadnici mađarske nacionalne manjine imaju mogućnost obrazovanja na sopstvenom jeziku u oko 80 osnovnih i 30 srednjih škola, kao i na nekoliko viših i univerziteta u Novom Sadu, Subotici i Beogradu.

Posebno bih hteo da naglasim činjenicu da su lideri nacionalnih manjina i najviši predstavnici svih verskih zajednica u Srbiji snažno podržali donošenje novog Ustava. Tako je u multietničkom Novom Pazaru, gde značajnu većinu imaju Bošnjaci, na referendumu učestvovao izuzetno veliki broj građana. To najbolje govori o karakteru novog Ustava, ali i o uspostavljenom poverenju koje nacionalne manjine danas gaje prema državi Srbiji. Ovo poverenje je izgrađeno zahvaljujući nizu konkretnih mera koje je Vlada Srbije preduzimala na poboljšanju ukupnog položaja i na unapređenju učešća pripadnika nacionalnih manjina u javnim poslovima.

Sve ovo, poštovani članovi Parlamentarne skupštine, na najbolji način svedoči da Srbija s punim opredeljenjem učestvuje u izgradnji osnovnih evropskih vrednosti: ljudskih prava, demokratije i vladavine prava. I upravo u primeni ovih vrednosti Srbija vidi rešenje najvećeg problema koji danas postoji u Evropi, a to je rešenje budućeg uređenja pokrajine Kosovo i Metohija.

Vi dobro znate da je u toku novi pregovarački proces kojim posreduje međunarodna trojka i da je pre neki dan u Njujorku održan direktan razgovor Beograda sa predstavnicima kosovskih Albanaca. Sasvim je prirodno da, s obzirom da su pregovori u toku, ovde u najstarijoj evropskoj organizaciji otvoreno razgovaramo i, ubeđen sam, zajednički podržimo isključivo demokratsko i kompromisno rešenje.

Želim da pred vama danas izričito potvrdim da je Srbija zaista bez i najmanje rezerve opredeljena za demokratsko rešenje koje će počivati na ista ona tri stuba na kojima je utemeljena i sama Evropa, dakle - na ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava. Saglasno tome, Srbija je Njujorku pozvala i albansku stranu i međunarodnu zajednicu da se obavežu da neće pribeći nasilnim i jednostranim rešenjima, već da ćemo svi zajedno prihvatiti isključivo sporazumno i demokratsko rešenje.

A kako pronaći demokratsko rešenje može nam pomoći upravo SE, koji i sam počiva na pominjanim trima osnovnim vrednostima i zadužen je da ih štiti. Zato je Srbija tokom razgovora i pošla od suštinskog pitanja poštovanja i garantovanja prava albanske nacionalne manjine u pokrajini Kosovo i Metohija. Sama srž problema sa kojim se suočavamo jeste kako da se, na demokratski način i u skladu sa međunarodnim pravom, reši status albanske nacionalne manjine u Pokrajini.

Predlog Srbije koji smo izneli u Njujorku glasi da je Srbija spremna da albanskoj nacionalnoj manjini garantuje status najpovlašćenije nacionalne manjine koja danas postoji bilo gde u svetu. Ustavna garancija za ovakav status bila bi obezbeđena u vidu funkcionalne i suštinske autonomije pokrajine Kosovo i Metohija unutar Srbije.

Verujem da se slažete da ovakav predlog Srbije može imati za cilj samo pun i slobodan razvoj i prosperitet kosovskih Albanaca, a da nikako ne može biti izraz namere Beograda da na bilo koji način ograničava ili sputava prava Albanaca u Pokrajini. Kao i svaka suverena i međunarodno priznata država Srbija ne može dozvoliti albanskoj nacionalnoj manjini da stvara državu u državi i da stvara još jednu albansku državu na Balkanu. Vi najbolje znate, gospođe i gospodo, da takvo pravo nema nijedna nacionalna manjina na svetu, i pitam zašto bi ga onda uživala jedino albanska manjina i jedino u Srbiji.

Želim da znate i to da je Srbija u Njujorku pozvala albansku stranu i međunarodnu zajednicu da zajedno radimo na utvrđivanju statusa najpovlašćenije nacionalne manjine. Da vidimo zajedno koja sve prava i na koje sve načine ih nacionalne manjine danas ostvaruju u svetu i da to bude pouzdan kriterijum za demokratsko rešenje spora.

Veoma je važno da vas obavestim da se danas nalazimo u prelomnom trenutku kada pre svega međunarodna zajednica mora da donese odluku kojim će od dva puta usmeriti rešavanje sudbine pokrajine Kosovo i Metohija, pa samim tim i sudbine Srbije. Jedan put, o kojem sam već govorio, vodi ka demokratskom rešenju utemeljenom na evropskim vrednostima poštovanja ljudskih prava, demokratije i vladivine prava. Drugi put vodi u krajnje rizičnu zonu uspostavljanja najopasnijeg presedana posle Drugog svetskog rata da jedna nacionalna manjina, po cenu drastičnog kršenja važeće Rezolucije Saveta bezbednosti, kršenja Povelje UN i Završnog akta iz Helsinkija, na teritoriji jedne suverene i međunarodno priznate države stvori svoju novu državu.

Moja je obaveza da ovde ukažem na dva argumenta koji se navode u prilog ovom drugom, izrazito opasnom putu, a potpuno su u duhu pravnog nasilja i politike jednostranog rešenja. Tako se od najviših mađunarodnih zvaničnika može čuti da, ukoliko se brzo ne pronađe rešenje, može biti ugrožen mir u Pokrajini, a to odmah dobija svoj eho od albanskih terorista, koji poručuju da će pribeći masovnom nasilju ukoliko Kosovo ne dobije nezavisnost. Ovakva vrsta argumenta ne bi zasluživala komentar da smo makar jednom od međunarodne zajednice čuli jasnu poruku da ove pretnje ne samo što ne mogu biti nagrađene davanjem države, već da će biti najstrože sankcionisane.

Drugi razlog za kretanje putem pravnog nasilja i rasparčavanja Srbije treba potražiti u sadržaju Aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana. Bilo je više nego ilustrativno kako su svi albanski predstavnici u Njujorku bezbroj puta ponovili da će u potpunosti primeniti Ahtisarijev plan iako je svima jasno da se uopšte ne razgovara o tom planu. Drugim rečima, Albanci se nadaju da bi određene velike sile, zarad primene Aneksa 11 i ostvarivanja na taj način svojih geostrateških i vojno bezbednosnih interesa, pristale na priznavanje jednostrane nezavisnosti.

Članovi ovog visokog doma treba da znaju da Aneks 11 Ahtisarijevog plana predviđa da međunarodno vojno prisustvo na Kosovu u vidu NATO snaga ne bi imalo jasnu civilnu kontrolu, što bi predstavljalo još jedan nezapamćen presedan, kakvog nije bilo od kada je izgrađen demokratski svet. Postoji opasnost da primena Aneksa 11 bude važnija od pronalaženja demokratskog rešenja i da bude važnija od sudbine Kosova, od sudbine Srbije, pa onda i od sudbine čitavog regiona.

Dva puta ka rešenju kosovskog problema, koja sam ovde naznačio, zaslužuju da se pred njima zamislimo. Ono što želim da vam kažem jeste da možete biti potpuno uvereni da Srbija, saglasno Povelji UN i saglasno svom Ustavu, neće odustati od pronalaženja demokratskog rešenja, kao što istovremeno najodlučnije odbacuje i svaku pomisao da bi, iz bilo kog razloga i bilo kada, mogla dopustiti da se na njenoj teritoriji pravnim nasiljem, politikom sile i jednostranim koracima pravi nova albanska država. Uveravam vas da je Srbiji nemoguće nametnuti rešenje i da će se svaka eventualna jednostrano proglašena nezavisnost pokazati kao neodrživa. Jednostrano proglašena nezavisnost bi samo produbila problem i potom bi propala, što bi nas opet vratilo da zajednički pronađemo demokratsko i održivo rešenje.

Treba, nažalost, imati u vidu i da postoji realna opasnost da se pojedine zemlje, pa i evropske zemlje, opredele za otvoreno kršenje važeće i za sve Vlade obavezujuće Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, koja izričito garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, i da priznaju jednostrani akt albanskih separatista o nezavisnosti Pokrajine. Moramo ovde u SE postaviti najprirodnije moguće pitanje, koje glasi: ako se danas neke evropske države opredeljuju da prekrše Rezoluciju 1244, šta sutra može sprečiti bilo koju evropsku zemlju da, ako to zahtevaju njeni interesi, prekrši neku drugu rezoluciju SB? Suština pitanja je u tome da li su svi koji danas odlučuju uzeli u obzir sve posledice koje bi u Evropi i svetu moglo prouzrokovati pribegavanje pravnom nasilju i otvorenom gaženju međunarodnog prava i opšteobavezujućih rezolucija UN.

Možda se u prvi mah može učiniti da je lakše stvari preseći, pa i po cenu kršenja normi i vrednosti na kojima smo uredili savremeni svet. Međutim, sve zemlje koje bi razmišljale na takav način morale bi voditi računa da bi već sutra slična opasnost mogla i njima zapretiti. Pri tom, svi dobro znamo, a istome nas uči i evropsko i svetsko istorijsko iskustvo, da svako nasilje i kršenje univerzalnih pravila, a pogotovo ono kojim se razbija jedna suverena zemlja, za sobom neizbežno povlači teške i tragične posledice.

Zapitajmo se samo, poštovani članovi Parlamenta, koliko separatistički nastrojenih nacionalnih manjina danas u svetu s pažnjom posmatra kako će biti rešeno pitanje albanske nacionalne manjine na Kosovu. Kako im sutra treba objasniti da postoje nacionalne manjine prvog reda, koje mogu da stvaraju države, i nacionalne manjine drugog reda, kojima to nije dopušteno? I što je najvažnije - da li bi se one pomirile sa takvim neprincipijelnim stanovištem, ili bi nastali novi brojni problemi sa osnivanjem novih država, sve to praćeno sukobima i stalnim ugrožavanjem mira i stabilnosti?

Želim da pred vama iskažem svoje uverenje da niko ne može ostati ravnodušan pred činjenicom da baš u Evropi, koja je toliko ponosna na svoje tekovine poštovanja vladavine prava, demokratije i ljudskih prava, postoji razmišljanje određenih zemalja da pravnim nasiljem i jednostranim rešenjem rasparčaju jednu suverenu i međunarodno priznatu zemlju. Vidimo i da nas jedna velika vanevropska zemlja uverava da stvari u središtu Evrope treba da uredimo direktnim kršenjem Povelje UN i da to neće biti presedan već redovno i normalno stanje.

Zdrav razum nas upozorava da se držimo proverenih vrednosti i da nikako ne odustanemo od demokratskog rešenja. Suviše je veliko iskustvo Evrope i suviše čvrsto njeno opredeljenje da se istraje u demokratskom rešenju da bismo smeli da popustimo pritiscima i olako se upustimo u podrivanje temelja na kojima danas počiva celokupni međunarodni poredak.

Kada bi Srbija popustila pred pritiscima kojima je izložena i pristala da učestvuje u pravljenju druge albanske države i to na svojoj teritoriji, ona bi time preuzela najveću odgovornost za sve dalekosežne posledice takvog postupka. Jer ko je pozvaniji od same Srbije da se bori za zaštitu univerzalnih pravila kada su u pitanju njena teritorija i njena pokrajina Kosovo i Metohija. Dosledno postupajući kako postupamo, mi smo stekli pravo da i vas pozovemo na odbranu najviših evropskih vrednosti i da ne dozvolimo da u srcu Evrope, na Kosovu i Metohiji, pravno nasilje zameni demokratsko rešenje.

Niko nam do danas nije rekao šta je to pogrešno u našem predlogu i zašto bi Kosovo trebalo da dobije nezavisnost. Kojim to argumentima se može osporiti predlog Beograda o statusu najpovlašćenije nacionalne manjine? Kojim argumentima i koja je to pravna osnova za otimanje 15 odsto teritorije Srbije kako bi se napravila još jedna albanska država na Balkanu? Kako to da u odbačenom Ahtisarijevom predlogu nema ni jedno slovo pravnog obrazloženja za takvo rešenje? Na kraju, kako to da sada još niko nije smislio bar jedan jedini argument u prilog nezavisnosti Kosova, osim ako pod objašnjenjem ne podrazumevamo često ponavljanu rečenicu da je to realnost?

Poštovani članovi Parlamentarne skupštine, jedina realnost koju Srbija priznaje jeste obaveza svih zemalja da poštuju Povelju UN i da postupaju u skladu sa vrednostima na kojima je ustrojena posleratna Evropa. Poštovanje te realnosti je Evropi donelo mir, stabilnost i prosperitet. Budite uvereni da će Srbija učiniti sve što je u njenoj moći da se putem demokratskog rešenja na celoj njenoj teritoriji primeni ova realnost i budite podjednako uvereni da Srbija nikada neće prihvatiti realnost politike sile i jednostranu nezavisnost Pokrajine.

Srbija očekuje i vašu podršku za postizanje demokratskog i sporazumnog rešenja budućeg uređenja srpske pokrajine Kosovo i Metohija, uverena da braneći pravo i pravdu, Povelju UN, ustrojstvo savremenog sveta i evropske demokratske vrednosti, ne misli samo o svojoj budućnosti i ne brani samo svoj suverenitet i svoje dostojanstvo.

Hvala vam na pažnji