Svetlana Vasović-Mekina

Alandski svetionik

Ahtisari posle Kosova može da se prešaltuje na novu posredničku misiju. Umesto Kosovom, mogao bi da se bavi Alandskim ostrvima i svoje usluge ponudi – Finskoj. Na Alandskim ostrvima, arhipelagu koji čini oko 300 nenaseljenih, 80 naseljenih „stena” i 6.000 sprudova stisnutih na strateški važnom mestu blizu severnog ulaza u luku Stokholm i neposredno uz Finski zaliv, već dvanaestu godinu tinja nezadovoljstvo. Čuju se sve glasniji zahtevi za izlazak iz EU i osamostaljenje od Finske. Stanovnici, njih 27.000, većinom onih sa švedskim korenima, zahtevaju od Finske da im ustupi jedno od 14 sedišta u Evropskom parlamentu. Inače neće ratifikovati evropski ustav. Vlada u Helsinkiju odbija da im preda evro-fotelju, jer je to „nepravedno, pošto cela Finska ima 5,2 miliona žitelja” i, shodno tome, 14 poslanika u EP.

Društvo naroda je švedskoj manjini na Alandskim ostrvima još 1921. garantovalo jaku autonomiju pod finskom vlašću, zato lokalni prvaci odbijaju argument Finske o „jednom poslaniku na 375.000 duša”, jer autonomija „ ne zavisi od toga koliko je brojna manjina”.

Alandska ostrva su i povodom Kosova pominjana kao primer široke autonomije, kao model za rešenje problema. Ostrva su tokom istorije bila pod suverenitetom raznih sila, a kad su potpala pod Finsku Šveđani su (96,2 odsto) zatražili otcepljenje od Finske i priključenje matici. Tada su odnosi između dve države bili veoma loši i Finska nije pristajala na odvajanje dela teritorije. Odbacila je secesiju, pa je problem predat Ligi naroda, prethodnici UN. Odlučeno je da Finska zadrži suverenitet, ali ne sme da se meša u autonomiju ostrva. Sporazumima je utanačena zabrana vojnog prisustva, a kao zvaničan jezik određen je švedski.

Danas samo pet odsto stanovnika kao maternji navodi – finski. Ostrva imaju punu slobodu da odlučuju o svim pitanjima, od ekologije do poreza. Međunarodni ugovori koje Finska potpiše na ostrvima ne važe dok ih ne potvrde. Imaju svoju zastavu i grb, čak i poštansku marku. Nisu član UN, ali jesu Nordijskog saveta. Odlučuju o dozvolama za boravak bez kojih su došljacima na ostrvima nekretnine nedostupne. Sve to Evropska unija poštuje, uz poseban režim poreskih olakšica. Alandska ostrva su demilitarizovana, a 30. mart praznik – Dan demilitarizacije.

Zašto Ahtisari, kad ima takav primer autonomije na kućnom pragu, za Kosovo nije predložio nešto slično? Umesto toga, on bi nezavisno Kosovo, rešenje koje je njegova otadžbina Finska odbacila pre 86 godina. Umesto demilitarizacije – Ahtisari predlaže militarizaciju Kosova.

Diplomate iz Ahtisarijevog kruga tvrde da je predlog za Kosovo posledica njegovog stava da „alandski recept” nema prođu na Balkanu – jer većinsko stanovništvo Kosova traži nezavisnost. Kao da Šveđani nisu hteli to isto 1917.

[objavljeno: 27.03.2007.]