Koha ditore - Priština

Augustin Palokaj

Brisel / Pristine, 19. maj

Kada je Joakim Riker izabran za naslednika Serena Jesena-Petersena na čelu UNMIK-a, u međunarodnim krugovima govorilo se da nije bilo nijednog ozbiljnijeg kandidata za ovaj položaj. Kandidati visokog političkog profila nisu želeli da konkurišu na položaj za koji se mislilo da će trajati samo nekoliko meseci. To je bilo u vreme kada su se svi obavezivali da će status Kosova biti rešen tokom 2006. godine i kada se tadašnji premijer Kosova, Bajram Kosumi u razgovorima šepurio da će on lično imati tu sreću da potpiše nezavisnost Kosova.

Riker, kao zvaničnik sa iskustvom u UNMIK-u, i dobrim poznavanjem posla koji je ova administracija obavila na Kosovu još od odlaska Miloševićevih snaga, kao i poznavanjem osetljivih procesa na Kosovu (privatizacija, KEK i mnogi drugi procesi, koji su izazivali i sumnje), izabran je da bude poslednji SPGS (skraćenica za šefa UNMIK-a, za one koji su to zaboravili!) na Kosovu.

Njegov izbor, među Kosovarima shvaćen je kao pozitivan, sagledan kao znak da je UNMIK na pragu odlaska, jer u međunarodnoj administraciji, zamenik ne postaje često šef, kada prethodni šef odlazi.

Za OUN takođe je bilo značajno to što će ličnost sa Rikerovim iskustvom biti u stanju da na najbolji način obezbedi nužan i častan odlazak UNMIK-a sa Kosova, posle upravljanja koje bi, kada se izračunaju svi plusevi i minusi, moglo da se smatra za poluuspešno. Ni u EU nisu želeli da kandiduju nekog za poslednjeg SPGS-a, jer su tada imali na umu ne onoga ko će biti poslednji šef UNMIK-a, već onoga ko će biti prvi šef misije EU na nezavisnom Kosovu.

A danas se ispostavlja da bi Joakim Riker, po svemu sudeći, mogao da ima najduži mandat na položaju specijalnog izaslanika OUN za Kosovo. Kosovo nije postalo nezavisno ni u junu 2006. godine, niti na kraju 2006. godine, a ni tokom 2007. godine, već pre tri meseca, 2008. godine, u godini kada februar ima 29 dana. I sada, tri meseca posle proglašenja nezavisnosti, došlo je vreme da Kosovo kaže UNMIK-u "Go home" - idi kući, ukoliko negde i ima kuću.

Evo zašto UNMIK treba da ode sa Kosova - Kosovo je proglasilo nezavisnost i nju je priznala većina zemalja članica EU i NATO-a. U saglasnosti sa zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova, sami Kosovari prihvatili su da njihova nezavisnost ne bude potpuna, već nadzirana.

Takvu nezavisnost Kosovo je proglasilo na osnovu paketa i predloga Martija Ahtisarija. I taj predlog bio je osnova i za Ustav Kosova, a u njemu nije predviđena uloga za UNMIK. Tako, posle stupanja na snagu Ustava Kosova, UNMIK neće imati više posla na Kosovu.

Ukoliko UNMIK bude smatrao da je OUN i posle 15. juna viši organ od Parlamenta Kosova, tada bi Riker mogao i da poništi nezavisnost Kosova i da Kosovo i dalje ostavi pod administracijom UNMIK-a.

Posle 15. juna, na Kosovu neće moći da bude nikakvog međunarodnog prisustva bez dozvole autoriteta Kosova. One delove Kosova, gde autoriteti Kosova - koji su pod nadzorom međunarodne misije koja je predviđena Ahtisarijevim paketom - ne budu mogli da vrše vlast, trebalo bi smatrati privremeno okupiranim delovima Kosova.

UNMIK treba da ode, jer je i Marti Ahtisari, koji je predložio paket na osnovu kojeg je Kosovo samo ograničilo svoju nezavisnost, takođe bio specijalni izaslanik generalnog sekretara OUN. Zato je i rešenje za koje se opredelilo Kosovo, rezultat procesa koji je vodio OUN.

Ne treba analizirati sve greške koje je napravio UNMIK na Kosovu. Neuspeh je mogao da bude još tragičniji, jer je OUN - sa svojim misijama širom sveta - imao mnogo više neuspeha nego uspeha (Srebrenica, Ruanda , Kipar...).

Ali, UNMIK-u neko treba da kaže "Go home". Bilo bi idealno kada bi to uradio generalni sekretar OUN, Ban Ki Mun. Ali, ukoliko on to ne uradi, tada bi Vlada Kosova to trebala da preuzme na sebe, jer ionako preuzima zadatke i kompetencije koje je imao UNMIK u vreme kada je vladao Kosovom. Takođe bi trebalo da kaže UNMIK-u da oni, koji toliko mnogo vole Kosovo, mogu da ostanu tamo još neko vreme, ali samo kao turisti, ukoliko ne budu uspeli da pronađu posao u drugim međunarodnim misijama na Kosovu ili ukoliko ne postanu lični savetnici nekog ministra na Kosovu ili, pak, dok ne nađu neki drugi posao na Kosovu.

Ukoliko za njih bude pronađen posao na Kosovu, to će biti veliki neuspeh za autoritete Kosova i EU. Kosovo će ući u pravni haos u kojem nije bilo ni tokom osmogodišnjeg trajanja statusa quo. Kosovo, u tom slučaju, može da potone u anarhiju. Tada će biti mnogo vlasti koje jedna drugu neće priznavati. A, sa druge strane, pravni haos međunarodnog prisustva, uz prisustvo vlasti iz Srbije koju je UNMIK tolerisao i kojoj je pomagao (ne ometajući je) tokom punih osam godina, poslužiće mu kao opravdanje da pobegne od odgovornosti.

Ostao je još jedan mesec da se pronađe put kako da UNMIK ode sa Kosova. Ukoliko ne bude pronađeno rešenje i ukoliko vlada Kosova ne zatraži odlazak UNMIK-a, tada ona treba da se izjasni da li i posle 15. juna prihvata ili ne prihvata autoritet UNMIK-a. Ukoliko se ne izjasni, tada treba da se donese odluka o odlaganju stupanja na snagu Ustava Kosova. Ukoliko autoriteti Kosova ne odlože stupanje Ustava na snagu, pokazaće se kao neozbiljni, jer će time već od prvog dana stupanja na snagu, Ustav  biti pogažen. To će izgledati neozbiljno i samim građanima Kosova, a to će videti kao slabost čak i oni koji su protiv nezavisnosti Kosova.

Ukoliko Kosovo nije država za OUN, onda je Kosovo država za svoje građane i za one države koje su ga priznale. Zato, od tih država treba da se zatraži pomoć da bi se funkcionisalo kao nezavisna država, dok se ne promene okolnosti i dok Kosovo ne bude priznao dovoljan broj država, što bi moglo da mu omogući i učlanjenje u međunarodne organizacije.

Sada, kada EU priznaje kolika je opasnost od toga da se ne uspostavi misija EULEX-a na Kosovu 15. juna, pojaviće se brojna obrazloženja. Ali, sva ona će biti samo pokušaj obmanjivanja javnosi, jer jedino opravdanje može da bude isključivo političko i pravno. U slučaju EU, ne samo zbog OUN, već zato što sama EU nikad nije bila jedinstvena oko Kosova, iako se toliko mnogo govorilo o jedinstvu.

Sledeći razlog je formiranje vlade u Srbiji. Međunarodna zajednica u rezervi drži mogućnost da EU ne započne misiju na Kosovu pre nego što se formira vlada u Srbiji, jer Beograd smatra nelegalnom misiju EU.

Nezavisnost Kosova je proglašena pošto je priznato da je status quo bio neodrživ. Ukoliko UNMIK ne ode sa Kosova posle 15. juna, Kosovo će ući u drugi, novi i komplikovani status quo.

Zato, "UNMIK go home" nije samo parola, već je to volja naroda Kosova, isto onoliko koliko je i proglašenje nezavisnosti bilo volja naroda.