Brajan Vajtmor (Brian Whitmore)

Kada je EU ove nedelje najavila da će odložiti slanje policijske misije na Kosovo, to nije bila samo obična birokratska konfuzija.

Naprotiv, analitičari kažu da je odlaganje namerni rezultat koordinisane strategije Srbije i njene saveznice Rusije da sabotiraju novu kosovsku državnost.

Kada je Kosovo u februaru proglasilo nezavisnost, deo plana je bio da EU preuzme policijske dužnosti od Unmika, čiji mandat ističe sredinom juna. Misija EU se smatra ključnom za uspostavljanje stabilnosti i bezbednosti u ranoj fazi kosovske nezavisnosti.

Ali Rusija je za sada efikasno blokirala prenos ovlašćenja pretnjom da će u Savetu bezbednosti UN staviti veto na davanje ovlašćenja za misiju EU. Zvaničnici EU su 26. maja objavili da policijska misija Euleks neće moći da bude raspoređena pre septembra. Analitičari kažu da bi to moglo da dovede do nestabilnosti i pruži priliku za dalje mešanje Srbije u unutrašnje stvari Kosova.

"Neizvesna situacija šalje dve loše poruke. Kao prvo, Beograd i dalje može da igra neku ulogu na Kosovu. A hendikepirane su i kosovske institucije zato što ne mogu da ispunjavaju svoje funkcije na čitavoj teritoriji Kosova u okviru zadatog vremenskog okvira", kaže pravni analitičar iz Prištine Abdulah Robaj.

Do haosa oko prenosa ovlašćenja sa Unmika na Euleks je došlo zbog toga što Beograd pokušava da učvrsti kontrolu nad severnim Kosovom, srpskom enklavom u zemlji u kojoj veliku većinu stanovništva čine Albanci. Kosovske vlasti praktično nemaju kontrolu nad severnim delom zemlje, a Unmik stalno smanjuje broj svojih pripadnika u toj oblasti.

Faktička podela

Savetnik za Balkan iz Međunarodne krizne grupe Džejms Lajon kaže da je sever već praktično odvojen od Kosova i da međunarodna zajednica tamo ima vrlo malo uticaja, ako se izuzmu mirovnjaci Kfora.

"Na delu je de fakto podela i međunarodna zajednica nema nikakav uticaj, niti kontrolu na severu - osim upotrebe brutalne oružane sile preko Kfora. Ni kosovske institucije nemaju apsolutno nikakav uticaj na severu Kosova, a tako će verovatno biti i u doglednoj budućnosti", kaže Lajon.

Posmatrači Balkana kažu da Srbija pokušava da u uz pomoć Rusije pretvori ovu de fakto podelu Kosova u de jure odvajanje - i računa da će se Zapad pomiriti sa neizbežnom realnošću na severu Kosova. Što se više bude odlagalo slanje Euleksa, to će kosovski Srbi i njihove gazde u Beogradu imati više vremena da učvrste svoju dominaciju na severu.

"Čini mi se da bi i Srbija i Rusija volele da Zapad kaže da će podeliti Kosovo, da ne bi Srbija i Rusija morale to da kažu. To je ishod koji Srbija i Rusija smatraju najlogičnijim i najpoželjnijim. Oni bi više voleli da Zapad ispadne loš momak i način na koji to rade je vrlo mudar, jer ako dođe do podele, to će biti učinjeno tako što će Zapad ozvaničiti podelu", kaže Lajon.

Neki posmatrači spekulišu da bi na kraju mogao biti napravljen potencijalni kompromis - za koji se zalaže Srbija - da Unmik ostane na severu, dok bi Euleks otišao na jug. Takav potez, koji zvaničnici UN i EU za sada odbacuju, učinio bi verovatnijom ideju da Kosovo ide u pravcu podele.

Šef Unmika Joakim Riker je nedavno izjavio da na Kosovu može postojati samo jedan pravni prostor i kategorički je odbacio ideju o podeli.

"Po mom mišljenju, ne bi trebalo da bude geografske, etničke ili funkcionalne podele rada u sektoru vladavine zakona između različitih organizacija, ni sada ni u budućnosti", kazao je Riker.

Međutim, u intervjuu koji je 28. maja dao agenciji AP, Riker je rekao da bi misija EU mogla da bude pod kišobranom UN.

Tenzije na severu Kosova su u aprilu eskalirale u demonstracije u kojima je jedan policajac UN poginuo, a povređeno je nekoliko desetina ljudi. NATO se boji da će od njegovih vojnika biti zatraženo da obavljaju policijske dužnosti, posao za koji nisu ni obučeni, ni opremljeni.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana treba da razgovara o situaciji na Kosovu sa generalnim sekretarom UN Banom Ki Munom na marginama konferencije o Iraku, koja se održava 29. maja u Stokholmu.

Ako problem ne bude rešen, severno Kosovo bi moglo postati problematična zona "zamrznutog sukoba" - ničija zemlja, slična gruzijskim separatističkim regionima Abhazije i Južne Osetije, ili moldavskoj pokrajini Pridnjestrovlje - kaže Lajon.

"To je u potpunosti zamrznuti sukob. Tu se nalazimo sada i nema šanse da ćemo u doglednoj budućnosti videti rešenje ovog problema na način kako bi to hteli Amerika i najveći deo zapadne Evrope", zaključuje on.