Jelica Putniković

Na putu “Blu strima”

Potpisivanje memoranduma Gazproma sa predstavnicima Vlade Srbije i Srbijagasa, najavljivano za 8. avgust, pomereno je za kraj ovog meseca. Možda čak i za početak septembra, posle letnjih godišnjih odmora u Rusiji. Izvori NIN-a u Gazpromu tvrde da finale pregovora ruske i srpske strane treba očekivati već posle 21. avgusta i da će potpisivanje memoranduma uslediti vrlo brzo.

- Projekat Gazproma da preko Balkana od Turske ka Italiji i zapadnoj Evropi produži trasu gasovoda “Blu strim”, i tako obezbedi transport prirodnog gasa iz Rusije ka ovom delu starog kontinenta, šansa je veka koju Srbija ne sme i neće propustiti, komentariše Milutin Prodanović, pomoćnik za kapitalne objekte u srpskom Ministarstvu rudarstva i energetike.

Kroz Srbiju će od granice sa Bugarskom kod Dimitrovgrada do hrvatske granice trasa ovog gasovoda biti duga 400 kilometara a vrednost investicije se procenjuje na fantastični iznos od 800 miliona do milijardu dolara. Memorandumom će biti potvrđena namera ruske kompanije da izgradi gasovod preko Srbije a naše zemlje da će uraditi sve što je potrebno da do toga i dođe. Posle ovakvog sporazuma, na jesen bi trebalo da uslede konkretniji ugovori.

Prilikom prošlonedeljne posete Beogradu Sergeja Šojgua, ruski ministar za civilnu odbranu i vanredne situacije je razgovarao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom i ocenio da je potrebno unapređenje ekonomske i privredne saradnje Srbije i Rusije. U saopštenju iz Koštuničinog kabineta posle posete Šojgua posebno je naglašena važnost Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije, Srbijagasa i ruskog Gazproma za izgradnju gasovoda.

Šojgu je Koštunici preneo “da je principijelni stav Rusije i njenog predsednika Vladimira Putina da rešenje za budući status Kosova i Metohije ne sme da bude nametnuto, niti da se pregovori vremenski ograničavaju”. Treći čovek u političkom establišmentu Rusije naglasio je, takođe, “da Rusija o pitanju budućeg statusa Kosova i Metohije deli stav Beograda da je najbolje rešenje za pokrajinu suštinska autonomija, u okviru postojećih državnih granica Srbije i ukazao da su svi argumenti na strani Beograda”.

O rešavanju konačnog statusa KiM srpski su zvaničnici razgovarali i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, poslednji put prilikom nedavne posete Moskvi. Izvori iz Vlade Srbije kažu da je Putin podršku politici Beograda oko KiM uslovio promenom stava Koštuničinog kabineta u vezi s učešćem ruskih firmi u privatizaciji srpskih preduzeća. Rusi su pre svega zainteresovani za naftni i gasni sektor. Konkretno, za kupovinu Naftne industrije Srbije AD (NIS AD) i za kontrolu ako ne i kupovinu Javnog preduzeća Srbijagas. Posle tih susreta u nezvaničnim izjavama iz Vlade Srbije se mogu čuti najave da je sasvim izvesno da će nosioci aktuelne vlasti u Beogradu pristati da naftnim i gasnim sektorom u Srbiji zagospodare Rusi. Na taj način će se, navodno, srpski premijer Vojislav Koštunica revanširati ruskom predsedniku Vladimiru Putinu za podršku koju Moskva daje Beogradu za tok i ishod pregovora srpske i albanske strane u vezi s budućim statusom KiM.

“Ova vlada neće potpisati sporazum o izdvajanju Kosova i Metohije iz Srbije”, optimistički je obećao Koštunica građanima Srbije reagujući na sve češće komentare zapadnih političara da će KiM biti nezavisno. Postavlja se pitanje da li ovaj svoj optimizam Koštunica bazira na dogovorima koje su on i srpski predsednik Boris Tadić dobili od Putina.

Najava ovako značajne investicije svakako će partijama na vlasti pomoći i u predizbornoj kampanji na narednim republičkim izborima. Iako izbori nisu raspisani, svojevrsna izborna kampanja je već počela najavama šta će sve biti urađeno iz Nacionalnog investicionog plana.

Treba imati u vidu i komentar koji se čuje ne samo u Ministarstvu energetike već i u celoj Vladi Srbije, da im je već dosta praznih obećanja zapadnih zvaničnika da će ulagati u gasovodnu infrastrukturu kroz Srbiju. Jer, i dalje je sve na primamljivim obećanjima.

Izgradnja “Blu strim” gasovoda ide, međutim, u prilog i zapadnoj Evropi. Obezbeđuje dodatnu mogućnost snabdevanja evropskih zemalja ruskim gasom iz drugog (alternativnog) pravca, tako da isporuke neće više zavisiti od dobre volje Ukrajine, da propusti ili zadrži određene količine ovog energenta. Gasovod “Blu strim” do Turske je s kapacitetom godišnjeg protoka od 16 milijardi metara kubnih prirodnog gasa. Italijanski ENI je radio inženjering i projektom je predviđeno da kapacitet može da se duplira. Strategiju širenja “Blu strima” na zapad je sa italijanskim premijerom Berluskonijem Putin dogovarao još prošle godine, prilikom zvaničnog puštanja u rad ovog gasovoda koji “premošćava” Crno more. Kako je Rusija više nego zainteresovana za njegovu gradnju, prvi radovi bi, prema nezvaničnim prognozama, mogli da se očekuju za devet do 12 meseci.

Pre toga, međutim, treba da se završi neophodna papirologija. Osim sa Srbijom, Gazprom memorandum o izgradnji “Blu strima” preko Balkana treba da potpiše i sa vladama Bugarske, Hrvatske, Slovenije i Italije. Potrebni su takođe i međudržavni sporazumi.

U ime svetskog gasnog giganta ruske kompanije Gazprom sporazum će, najverovatnije, potpisati Aleksandar Medvedjev, zamenik predsednika Upravnog odbora Gazproma. Medvedjev je, da podsetimo, o tome da će Srbija biti tranzitna zemlja za ruski gas ka Evropi, srpskog predsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunicu upoznao još prilikom posete Beogradu poslednjih januarskih dana ove godine.

Zanimljivo je da se u srpskoj javnosti kao vrlo zainteresovani za kupovinu NIS AD eksponiraju predstavnici ruskog Lukoila. Zapravo, menadžment Lukoila Beopetrol. Izvori NIN-a tvrde da je to samo paravan, a da je stvarni potencijalni kupac Gazprom, odnosno jedna od njegovih kompanija Rosnjeft. Gazprom je kupovinom većinskog paketa akcija u Rosnjeftu postao veliki igrač i u naftnom sektoru. Za NIS AD su zainteresovani zbog strateškog položaja Srbije i buduće gradnje PEOP naftovoda, od rumunske luke Konstanca do Trsta. Sa projektima PEOP i “Blu strim” Gazprom bi zagospodario energetskim cevovodima koji iz Rusije i Kaspijskog regiona transportuju rusku naftu i prirodni gas preko Balkana ka Evropi.

Izgradnja “Blu strima” Srbiji bi obezbedila geostrateški značaj, jer će snabdevanje okolnih zemalja zavisiti od nas, a ako bude realizovan i projekat izgradnje PEOP naftovoda od Konstance do Trsta, Srbija će zaista postati važno energetsko čvorište, ne samo za Balkan već i za Evropu.

- Srbija će postati strateški energetski centar i nezamenljivo tranzitno čvorište gasovoda prirodnog gasa koji će zemljama jugoistočne Evrope i članicama Evropske unije olakšati snabdevanje ovim energentom. Prvi korak za to je potpisivanje Memoranduma o razumevanju između vlada Srbije i Rusije, kaže Milutin Prodanović.

Svakako nije za potcenjivanje ni to što bi dolazak Rusa u naftni i gasni sektor Srbije obezbedio energetsku sigurnost snabdevanja potrošača u zemlji. Uz to, Vlada Srbije računa da bi otpočinjanje sa realizacijom gradnje gasovoda i naftovoda povećalo stabilnost zemlje, povećalo zaposlenost srpske privrede i obezbedilo kontinuiran prihod od taksi za transport energenata. Ovakva dva infrastrukturna projekta bi, takođe, bili i mamac inostranim investitorima da ulažu u Srbiju.

Ipak, u Vladi Srbije insistiraju na tome da će procedura za tendersku privatizaciju NIS AD biti u potpunosti ispoštovana prema scenariju koji je predvideo privatizacioni savetnik, konzorcijum Merrill Lynch International i Raiffeisen Investment AG.

Rusi su u ovom slučaju konkretni. Kao što je NIN zimus pisao, Gazpromov NIIGAZ EKONOMIKA – Naučnoistraživački institut gas ekonomika je uradio projekat za snabdevanje prirodnim gasom balkanskih zemalja (Srbije sa Kosovom, Rumunije, Bugarske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Albanije). Projektom je predviđen i gasovod koji će preko Jadrana, od Crne Gore ili Albanije voditi ka Italiji.

Gazprom je sredstva za izgradnju ovog gasovoda ubacio u svoje planove. U Srbiji će investitor biti Akcionarsko društvo (zatvorenog tipa) Jugorosgaz, a u Bugarskoj lokalna Gazpromova firma.

- Memorandum o izgradnji ovog gasovoda je u skladu sa Strategijom razvoja energetike. Pored obezbeđivanja alternativnog pravca snabdevanja gasom iz pravca Niš – Dimitrovgrad, Srbija bi ovim gasovodom postala važan regionalan faktor u transportu gasa. Sekundarna ekonomska korist proistekla iz direktne investicije i ubiranja transportnih taksi i naknada biće oko 200 miliona dolara godišnje. Više nećemo zavisiti od količina gasa koje stižu kroz Mađarsku. Snabdevanje preko Bugarske biće i jeftinije, kaže Prodanović.

Mađarima se sada, inače, na ime transportnih taksi plaća oko 50 miliona dolara godišnje. Uz to, Srbija bi i sama zarađivala na tranzitu za druge zemlje.

Gazprom je isplanirao da u Srbiji sarađuje sa JP Srbijagas na daljem razvoju zajedničkog rusko – srpskog preduzeća AD Jugorosgaz i prioritetnim projektima: završetku izgradnje podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor i gasovoda Niš – Dimitrovgrad. U praksi realizacija projekta u Srbiji započinje tako što je Gazprom sa 50 na 75 odsto već povećao svoj udeo u Akcionarskom društvu Jugorosgaz. Jugorosgaz je kao konzorcijum formiran 11. aprila 1996. godine na osnovu Međudržavnog sporazuma između vlada Ruske Federacije i Savezne Republike Jugoslavije o saradnji u izgradnji gasovoda na teritoriji SRJ. Pored izgradnje i eksploatacije gasovoda u Srbiji Gazprom planira i dovršetak gasifikacije regiona jugoistočne Srbije.

Izgradnja ovih sto kilometara gasovoda od Niša do Dimitrovgrada koštaće oko 60 miliona dolara. Gazprom je već predvideo sredstva u svojim planovima i taj gasovod treba da bude gotov 2007. U Nišu bi bilo veliko čvorište gasovoda na Balkanu.

- Srbija će na energetskoj karti Evrope postati lider u regionu i najvažniji tranzitni centar prirodnog gasa za jugoistočnu Evropu. To je mnogo bolja pozicija od sadašnje jer Srbija sada gas dobija samo iz jednog pravca iz Rusije, preko Ukrajine i Mađarske. Sa novim gasovodom neće se ponoviti prošlogodišnje neprilike, kada je zbog problema na relaciji Rusija–Ukrajina u Srbiju stizalo znatno manje gasa nego što je bilo neophodno, komentariše Prodanović.

Od Niša će se graditi nekoliko manjih gasovoda. Jedan će ići ka zapadnoj Srbiji i Crnoj Gori, i dalje, preko Jadrana prema Italiji. Isto tako, poseban krak će ići prema jugu, ka Leskovcu i Makedoniji, a treći prema Timočkoj krajini. Osnovni gasovod će povezivati Niš i Beograd. Iz Beograda je pravac prema Hrvatskoj, Sloveniji i zapadnoj Evropi.

Gradnja ovog gasovoda će u velikoj meri ubrzati i lokalni razvoj gasne mreže Srbije. Stiču se uslovi za gasifikaciju juga Srbije, Kosova i Metohije, istočne Srbije, ali i interkonekcija prema Crnoj Gori i BiH.

Gasifikacija juga Srbije će pokrenuti privredni razvoj manje razvijenog i siromašnijeg juga Republike Srbije i poboljšanje standarda stanovništva ovog dela zemlje.

Prolazak “Blu strim” gasovoda preko Balkana realnim čini i planove Srbije i Hrvatske da izgrade elektrane koje će kao energent koristiti prirodni gas. Jer, već su se javljali zainteresovani da u Nišu izgrade gasnu elektranu na Balkanu, snage 450 MW.

(NIN 2903. od 17. 8. 2006)