Den Stajnbok

NOVA „DRUGA RUSIJA“

Pre desetak godina mogli ste primetiti povećan broj ruskih nouveau riche turista u Helsinkiju. Međutim, ako bi ste danas posetili ovaj glavni grad Finske, primetili bi potpuno drugačiju sliku. Usled ekonomskog preporoda baziranog na nafti, sada veliki broj ruskih turista navire u Helsinki. Već je postalo uobičajeno videti ruske investitore, direktore, preduzetnike, stručnjake pa čak i porodice iz srednje klase kako, obučeni u moderne farmerke i kožne kapute sa šoping kesama u rukama, šetaju po evropskim gradovima.

Uobičajena predstava o Rusiji u zapadnim medijima tiče se ruske politike: Predsednik Vladimir Putin, koji je već preuzeo kontrolu nad novom liberalnom demokratijom, sada je u procesu njenog pretvaranja u autoritarnu demokratiju. Međutim, postoji druga „nova Rusija“, ona koja ubrzano ide ka stvaranju slobodnog tržišta za potrošače, što će imati dalekosežne posledice po Sjedinjene Države i druge industrijalizovane demokratije.

Izgradnja potencijala BRIC-a

U Izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Rusija se nalazi na 58. mestu. Poseduje relativno jaku makroekonomsku stabilnost, ali su njene institucije slabe. Ova jačina podrazumeva kvalitetno visoko obrazovanje i efikasno tržište rada. Veliko tržište od 142 miliona ljudi ima jak inovativni potencijal, ali mu nedostaje poslovna sofisticiranost.

Stručnjaci smatraju da Rusija stvara manje nego što trenutno troši. Kako prirodni resursi finansiraju napredak iznad održivog nivoa, simptomi „danske bolesti“ postaju uočljiviji: slabljenje vladinih institucija i smanjenje aspiracija u cilju jačanja konkurentnosti. Usled odsustva daljih promena, ruska ekonomija živi od svojih resursa.

Zbog smanjenja populacije, Rusija se nalazi pred izazovom prenošenja ogromnih resursa u održiviju konkurentu prednost, pomoću produktivnosti i inovacije. Ali to je samo jedan deo priče: za ovu zemlju ipak ima nade.

Za pola decenije, Rusija se našla na listi najvećih rastućih ekonomija (BRIC, ili Brazil, Rusija, Indija i Kina) koje će za manje od četrdeset godina biti jače, izraženo u američkim dolarima, od G6. Od kasnih devedesetih godina, ruski rast iznosi gotovo sedam procenata godišnje.

U 2006. godini, ruski BNP je iznosio 987 milijardi dolara, što ovu zemlju smešta iza Brazila (1,068 milijardi dolara), ali ispred Indije (896 milijardi dolara). Prosečan prihod po glavi stanovnika u Rusiji, meren pomoću GNI per capita , iznosi 5 780 dolara, što je daleko više od brazilskog (4 730$), da ne spominjemo indijski (820$).

Multinacionalni vrtlog

Istorijski gledano, industrijalizacija i modernizacija napredovale su zahvaljujući rastućoj ulozi novih proizvođača (privatnog sektora) i novih potrošača (srednje klase). Rusija tu nije izuzetak.

Nedavno je u Njujorku i Moskvi po prvi put napravljen pregled ruskih multinacionalki, koji je pokazao ogromnu internacionalizaciju ruskih firmi. Danas 25 najjačih ruskih multinacionalki – rangiranih po prisustvu stranog kapitala – poseduje 59 milijardi dolara u sredstvima u inostranstvu i skoro 200 miliona dolara u stranom plasmanu (uključujući izvoz). One zapošljavaju 130 hiljada ljudi u inostranstvu. Njihova strana sredstva, prodaja i zapošljavanje, porasli su više nego duplo od 2004. godine.

Ovim multinacionalkama rukovode četiri firme koje posluju naftom i gasom, poput Lukoila i Gasproma, i devet firmi koje rade s metalima i rudama, uključujući tu Severstal i Rusal, koje zajedno poseduju 80 % ukupnih stranih sredstava u 25 najačih multinacionalki.

Potrošački izazov

Najjači ruski brendovi pokazuju ogroman rast u 2007. godini, što odražava ovaj novi potrošački duh. Predvođeni Belinom, MTS-om i Megafonom (telekomunikacije), Baltikom (proizvodnja pića), Lukoilom i Rosnjeftom (nafta), Sberbankom i Alfabankom (banke), Domik v derevne (hrana) i Pjateročkom (prodaja na malo).

Po podacima Interbrenda , četrdeset najjačih ruskih brendova zabeležilo je rast od 23 % tokom 2006. godine, dok se istovremeno ustoličilo još novih brendova. U prošlosti su dominirali naftni i telekomunikacioni brendovi. Danas je rast primetan u sektorima koje diktiraju potrošači, poput industrije pića, medija i ponude na malo.

Porast potrošačkog tržišta ima zanimljive političke implikacije. Ruske monetarne vlasti pokušale su da održe gotovo stabilan stepen nominalne razmene. Zbog rapidne inflacije, ova politika je prevedena u jači stepen realne razmene, što potkopava konkurentnost ruskih cena. Ruski uvoz je u 2006. godini porastao za 22%, dok je izvoz bio 7%. Takva se diskrepancija tokom vremena ne može održati.

Novoj srednjoj klasi je u ekonomskom smislu potreban uvoz strane robe. Ruskoj eliti je u političkom smislu potrebna nova srednja klasa. To će za rusku vlast vremenom postati pravi izazov.

Dr Den Stajnbok (Dan Steinbock) službuje u Indiji, Kini i na Američkom institutu. U centru njegovih istraživanja je problematika međundarodnog poslovanja i odnosa, te stoga često boravi u Sjedinjenim Državama, Kini i Evropi.

Objavljeno 14.12.2007. u TheNational Interest