Jovo Vukelić

Tortura zaposlenih

Do ruku mi je ovih dana dopao pravilnik – kodeks ponašanja i pravila „Delta Generali osiguranja“. Pravilnik reguliše, propisuje standarde i pravila u ponašanju i poslovanju zaposlenih. Providno je uvijen, umiven u oblandu pristojnosti, a napisan od strane onih koji su znanje uglavnom stekli 90-tih na našim čuvenim školama i kursevima na Mega trendu ili kod Janićija Karića, reklo bi se već na prvi pogled, i koji misle da nešto znaju o ponašanju ljudi, psihologiji zaposlenih na radnom mestu, poslovnosti, običajnom pravu i ljudskim pravima.

Pravilnik napisan na šest gusto kucanih strana od strane priučenih pi-ar i marketing stručnjaka je egzemplar udvorištva, ulizištva i sadrži neverovatne primere. Ali, pre svega reč je o primeru drastičnog gušenja i surovog zatiranja svih osnovnih ljudskih prava: prava na slobodu mišljenja, slobodu govora, slobodu kretanja, slobodu privatnosti...

Jedan od njegovih ciljeva je razvrstavanje i podela na zaposlene, sitne činovnike tj. stado i one koji ih vode, na menadžere i direktore. Glavni cilj je jasan - stvaranje dve jasno odvojene klase, dve kaste: kaste poslušnika, robova i kaste nadmenih i nabusitih, svemoćnih i nedodirljivih direktora.

Glavne vrline zaposlenih treba da budu poslušnost, lojalnost, nekritičnost, jednom rečju zaposleni ne treba da misle, ne treba nista da pitaju, treba samo da slušaju i rade, tačnije rintače. Oni treba da budu zahvalni sudbini i da budu srećni sto rade u tako velikoj firmi kod velikog svemogućeg generalnog direktora HOLDINGA, da uživaju što su pod kontrolom i u njegovoj milosti.

A kako treba da izgledaju? Uniformisano, svi isto odeveni, da se ne razlikuju, da budu slični kao jaje jajetu, da budu bezbojni, u pastelnim bojama, da ukratko budu što manje primetni, kao senke i duhovi... Zaposleni su zamišljeni kao miševi koji ćutke - tiho rovare po svojim papirima, ne slušaju muziku, ne govore glasno, ne jedu, ne mirišu.... oni treba da budu kao roboti, a kad uskoro stignu ta savremena metalna čudovišta, malo bolji roboti, tada će generalni direktor HOLDINGA sa olakšanjem moći da ih otpusti.

Ali gle čuda! Orvelovska kontrola zaposlenih tu se ne završava. Ovaj pravilnik, napisan od Službe za ljudske resurse, ide dalje od regulisanja ponašanja na radnom mestu, u toku radnog vremena i obrađuje i slobodno vreme zaposlenih. Tako im se propisuje i savetuje, preporučuje i naređuje kako da se oblače kad ne rade, kako da se ponašaju kad izađu sa prijateljima ili porodicom iz kuće u restoran, pozorište, na izlet ili u šetnju parkom... preporučuje im se koliko da ostanu u noćnim izlascima.

Pravilnik uči zaposlene i o jeziku komunikacije, uči ih kako da govore, koji rečnik da koriste... Ambicije pisaca pravilnika dakako su beskonačne! Oni obučavaju i kako da se poltronski izražava i kako da se ništa ne kaže...

Pravilnik ima nameru da utiče i na raspoloženje zaposlenih. Tako se od zaposlenih traži da budu uvek raspoloženi, da budu nasmejani, orni, vedri sa pogledom u svetlu budućnost nalik staljinističkim udarnicima iz doba radnog herojizma i našeg nesretnog Alije Sirotanovića.

Vrhunac idolopoklonstva Bogu – tj generalnom direktoru HOLDINGA opisan je u odeljku pravilnika, koji reguliše mogući susret sa Svevišnjim u prolazu, hodniku, ili, ne daj Bože, bliskog susreta sa Bogom u liftu. Taj set preciznih pravila kojih bi trebalo da se pridržava zaposleni službenik u tim slučajevima turobno je tragikomičan takoreći neopisiv. Zato njih treba pročitati (str. 3 Pravilnika). Kad bi kineski, egipatski ili rimski carevi mogli da vide ova pravila siguran sam da bi pozavideli Deltinim profesionalcima i da bi odmah smenili sve svoje protokol majstore na dvoru zbog nedovoljne dovitljivosti kako da narod pokazuje odanost caru na najsnishodljiviji način.

Oblačenje je posebna tema ovog monstruoznog pravilnika. Pripadnicama lepšeg pola odredjuje se vrsta šminke, vrsta odeće, čak i boje odeće, i stiže se čak i do u santimetar preciznog određivanja dužine suknje! Za veliko čudo ispod suknje ovaj pravilnik ne propisuje šta i kako da se nosi, ali je verovatno da su kreatori ovog pravilnika to propisali nekim aneksom ovog dokumenta, ili internim dokumentom, usmenim naredbama, ili možda imaju pravo da i tu zaviruju, otkrivaju... Privatnosti i slobode nema nigde, čak i nedeljom kad se ne radi...

I tako pravilnik preporučuje kako je poželjno doći u preduzeće i subotom! Preporučuje se zaposlenima da dođu na posao i subotom. Kakvo pravo na privatan život, kakva porodica, kakav plan da se bude sa decom, kakav vikend u prirodi, ili kod rođaka na selu, kakav odlazak u muzej ili pozorište, kakvo druženje sa prijateljima ili neka rekreacija, odlazak u lov ili robolov, na slavlje, rođendan, slavu ili svadbu, kakvo provođenje vremena u čitanju neke knjige. Ne, to nije moguće, jer je preporučljivo raditi i subotom da bi se završili svi poslovi! Ali zato je subotom velikodušnost kreatora pravilnika velika „ subotom se ne mora biti poslovno obučen i ne mora se doći tačno na vreme“! Velikodušno, nema šta.

Pravilnik govori i o radnom vremenu (od 8.30 do 16.30). U tom odeljku se ustvari vidi da radnog vremena nema, jer je preporučeno zaposlenima da „ dođu ranije“, a da „odu kasnije“. U ovoj morbidnoj odrednici piše: „prekovremeni rad je više pravilo nego slučaj“!

Naizgled savršen sistem ubijanja ličnosti, gušenja bilo kakve njegove kakakterne posebnosti, ispoljavanja ljudske specifičnosti, koji je određen surovim pravilima ovog pravlnika i koji se ispoljava u svakoj rečenici odjednom se sukobljava sa jednim odeljkom koji se zove „Ličnost zaposlenog u Delta osiguranju“. U njemu se od ovakvih zaposlenih odjednom očekuje da budu „preduzimljivi, da imaju inicijativu, da su samostalni“?! Kaže se: „Mislite nezavisno!“, „budite radoznali“, „oslobodite um i maštu“, „govorite istinu“. Ali da ne bi bilo zabune nijednog sekunda odmah sledi imperativna rečenica Velikog brata: „ Budite lojalni Delta generali osiguranju – pridržavajte se standarda i pravila u ponašanju i poslovanju.“

Čujem da u Srbiji i neke druge firme imaju slične pravilnike napisane od sličnih brendista, marketing stručnjaka i menadžera, ili eksperata iz odeljenja za ljudske resurse koji tako glume uspešne direktore, a u stvarnosti ne bi samostalno uspeli da sačuvaju ni dve nacrtane guske. Čini se da je ovo ostavština za budućnost koja će se zvati svorcizam, šaperizam, janićijanizam... Da li ovo treba da nam budu uzori kojima treba da težimo? Da li su ovo standardi sa kojima stižemo u Evropu? Je li ovo ta evropska Srbija kojoj težimo?

Ovakvi i slični pravilnici kojima obiluje tranziciona Srbija i u kojima se direktno narušavaju osnovna ljudska prava i bazična prava zaposlenih trebala bi hitno da dođu pod udar nadležnih državnih institucija, pre svega Ministarstva za rad i zapošljavanje, Ministarstva pravde, ali i svih sindikata koji treba da štite prava zaposlenih, kao i nevladinih organizcija koja se bave pitanjem zaštite osnovnih ljudskih prava. Ovakvi pravilnici moraju odmah da se stave van snage i ukinu, a tvorci primereno kazne!

Delta osiguranje ovim pravilnikom ne određuje samo kako treba da izgledaju, misle, ponašaju se, mirišu, šta da rade njeni zaposleni. Imam utisak da pravilnik posredno određuje i kakvi klijenti su poželjni.

U prilogu Pravilnik