Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATE

Kolumne Đorđa Vukadinovića i Slobodana Antonića u Politici

   

Iza ogledala - BILANS KABINETA

Slobodan Antonić

Uspesi i neuspesi Koštuničine vlade

Kakav je bilans Koštuničine vlade? Možda je ovo pravo vreme da se odgovori na to pitanje. Jer, uskoro će predizborna kampanja da dostigne vrhunac i svaka pohvala ili pokuda vlade biće doživljavana samo kao deo te kampanje.

Ova vlada ima svoje uspehe, ali i neuspehe. Prvi na listi uspeha jeste normalizacija političkog života. Koštunica je našu divlju i rascepljenu politiku uspeo da smiri i ubaci u institucije. Socijalisti i radikali, koji su bili tretirani kao antisistemske i antidemokratske stranke, postali su deo poretka. Konačno se i kod nas shvatilo da kompromisi nisu ništa strašno i da se demokratska politika upravo iz njih sastoji. I kao rezultat tih kompromisa imali smo da o istim pitanjima, o Kosovu ili o novom ustavu, jednako glasaju i poslanici DS i poslanici SRS, i oni iz G17 plus i oni iz SPS. Svađe i optužbe i dalje će biti deo našeg političkog života. Društvo će i dalje biti ozbiljno podeljeno. Ali, srpska politička elita makar je naučila da pravi kompromise . Simbol te novostečene sposobnosti je novi ustav. A njegove temelje položila je upravo Koštuničina vlada.

Drugi uspeh kabineta je nastavak reformi. Prethodna vlada negovala je ideologiju reformizma. No, reforme ove vlade nisu bile ništa manje. Naprotiv, u pojedinim oblastima te reforme su dale bolje rezultate. Ekonomija je preko PDV-a do kraja disciplinovana i uterana u legalne tokove. Privatizacija je poštenije sprovedena i donela više novca budžetu. Sudstvo i veliki mediji dobili su veću samostalnost u odnosu na vladu – možda veću nego ikada ranije u Srbiji. Mi smo već načinili ozbiljan korak ka Evropi. I samo neuspeh sa generalom Mladićem sprečio nas je da se taj korak bolje vidi.

I treće, ova vlada je pokazala spremnost da se uhvati ukoštac sa simbolima tranzicione korupcije – s tajkunima-razbojnicima. Reč je o ljudima koji su kroz korupciju visokih državnih službenika pljačkali naciju. Obračun sa Karićem i tzv. stečajnom mafijom bio je jedna od najpozitivnijih akcija Koštuničinog kabineta. Mnogi će reći da je to malo, s obzirom na snagu i raširenost korupcije kod nas. Ali, ipak je znatno više nego što je uradila prethodna vlada. Ako bi i sledeća vlada uradila ovoliko koliko i ova, Srbija bi postala znatno lepše i bogatije mesto za život.

A sada nešto o neuspesima. Prvi vladin neuspeh je gubitak Crne Gore. Ako se želela zadržati zajednica sa Crnom Gorom onda se na tome moralo ozbiljnije raditi. Nije trebalo pristati na nepovoljna referendumska pravila, uzdajući se u nečije procene da „Milo nikad neće skupiti 55 odsto”. Nije se trebalo toliko kleti u naklonost EU i Solane. Nije se trebalo toliko oslanjati na jednu već istrošenu garnituru crnogorskih političara. Ne, nije strašno što je Crna Gora upravo pod ovom vladom dobila nezavisnost. Strašno je to što je Srbija dobila još jednu državu koja radi protiv njenih interesa. Tako danas i Crna Gora pomaže da se nad Srbijom izvede amputacija. To je ono što boli, to je ono što se nekako moralo izbeći.

Drugi neuspeh te vlade je poraz u borbi sa ovdašnjom četvrtom granom vlasti – sa osamostaljenim bezbednosnim strukturama. Ne radi se o zvaničnim ustanovama državne bezbednosti. Reč je neformalnoj mreži starog DB-a, koji se za vreme Miloševića prebacio u privredu, onu legalnu, ali i onu kriminalnu. Ta podzemna mreža je zadržala svoje pipke i u državnim institucijama. Teško da možemo imati ozbiljnu, demokratsku državu sa takvom mrežom u njenom podzemlju, sa takvim krtičnjakom ispod samih temelja državnih institucija. Članovi te mreže danas verovatno pomažu skrivanje generala Mladića. Ali, njihov patriotizam u osnovi nije iskren i požrtvovan, već parazitski i račundžijski. Oni parazitiraju na sistemu straha i korupcije, a računaju na zavet ćutanja i izbegavanje svake odgovornosti. Oni su problem ovog društva, i sa tim problemom se sledeća vlada mora suočiti.

I treći vladin neuspeh jeste održavanje na vlasti korišćenjem i sumnjivih sredstava. Ova vlada je pred sobom imala visoke nacionalne ciljeve – borbu za Kosovo i jačanje demokratske države. Njoj se stoga činilo da ovi visoki ciljevi mogu da opravdaju i izvesne sumnjive radnje, nužne radi očuvanja skupštinske većine. Glavna domišljatost sastojala se u pravilu da mandati pripadaju poslanicima, ali da njihove blanko ostavke pripadaju šefu stranke. Ako se poslanici odmetnu od vlade, aktiviraju se ostavke. Ako se pak šef odmetne od vlade, poslanici se odmetnu od njega, zadržavajući mandate. A ko je u pravu određuje Administrativni odbor. Tako je zapravo Administrativni odbor čuvao vladu. Vlada je često napadana iz najnižih materijalnih interesa i jednostavnim potkupljivanjem poslanika. A vlada se često upravo istim oružjem branila. Tolerisanje milionskih putnih troškova poslanika verovatno je služilo baš u tu svrhu. To je bacilo izvesnu senku na kabinet koji je započeo rad sa iskrenim zakletvama parlamentarizmu.

I konačno – ocena. Koštuničina vlada je optuživana da je najgora vlada u srpskoj istoriji. Ali, ako iz njenog prtljaga u narednih nekoliko meseci ne ispliva kakva teška zloupotreba, slobodno bi se moglo reći da je ova vlada bila bolja od mnogih dosadašnjih. Neki će to shvatiti kao kompliment ovoj vladi. A neki samo kao tužnu konstataciju o veličini neuspeha iz kojih je sastavljena srpska istorija.

Politički analitičar
[objavljeno: 21.11.2006.]

 

 

 
 
Copyright by NSPM