Iza ogledala

Slobodan Antonić

NIJE SVEJEDNO

Izbori i izborni akteri

„Kakav to uticaj može imati na predstojeće izbore? Kome će to koristiti?”. U poslednje tri nedelje ova pitanja se postavljaju štagod da se dogodi. Bagzijevo svedočenje, Šešeljev štrajk glađu, hapšenje carinske mafije, prijem u Partnerstvo za mir... Sve se posmatra isključivo iz ugla izbora. „Zašto baš sad?” i „Da nije u pitanju neka predizborna igra?”, sledeća su pitanja koja najčešće iskrsavaju.
Našoj javnosti nikada nije nedostajala sklonost ka paranoičnim konstrukcijama.
Ali, „predizborna paranoja” kao da je danas dostigla vrhunac.

To nije samo stvar mentaliteta. Mnogi su postali nervozni, previše nervozni pred ove izbore. Uostalom, veliki su ulozi u igri. U pitanju su, najpre, mnogi poslovi povezani sa vlašću. Nije svejedno da li će „naši ljudi” praviti vladu, ili makar držati neko važno ministarstvo. Ili će sve to raditi suparnički poslovno-politički klan. Nije svejedno ko će obaviti privatizaciju velikih i bogatih preduzeća kao što su EPS, NIS ili Telekom. U pitanju su milionski poslovi, životne zarade. A kada je toliki novac u igri šale više nema. Razdraženi klanovi prenose nervozu na svoje novine i televizije. Ovi je prenose na svoje čitaoce i gledaoce. I tako, napetost u društvu sve više raste.

Drugo, za mnoge političare i njihove stranke ovi izbori su biti ili ne biti. Kod nas često politika nije samo mogućnost da ponovo dobijete ministarstvo. Ona je i najbolja zaštita od zatvora. Možete biti pravi razbojnik, ali ako imate svoju stranku niko vam ništa ne može. Čim vidite policajca odmah zavapite – „Ovo je napad na moju stranku, iza ovoga stoje politički motivi, to su mi sve napakovali moji politički konkurenti...”. I policija vas odmah, kao vruć krompir, baca iz ruku. Stoga su za mnoge ovi izbori ljuta borba da se preživi – i ostane na slobodi.

I treće, sa izbornim pragom od pet odsto nema šale. Da biste ostali u politici u Srbiji treba da skupite najmanje 170.000 glasova. To uopšte nije lak posao. Setimo se samo koliko je stranaka to pokušavalo na prošlim izborima – i koliko njih je u tome uspelo. Od 19 izbornih lista prošlo je svega šest. A ko ne prođe, zna da je politička smrt veoma blizu. Neke stranke, koje su, decembra 2003, sa velikim ambicijama ušle u takmičenje, nisu uspele da prežive ni do narednih izbora. Ko se danas još seća Liberala Srbije, Laburističke stranke, Reformista Srbije, Socijaldemokratije, Socijalističke narodne stranke, Koalicije Vojvodina, Narodne seljačke stranke, DHSS, Jula... Nema više ni Demokratske alternative, Otpora ili Stranke srpskog jedinstva... Slabi i mali nestaju, ostaju samo najveći i najjači – to je zakon izbornog čistilišta zvanog petopostotni prag.

Zbog toga je neizvesnost ogromna. Pogledajte samo koliko se stranaka bori za cenzus: SPO, SPS, G17 plus, LDP, PSS, SDP... Jasno je da sve ne mogu da uđu u skupštinu. Čak se može dogoditi da ih pogodi peh pa da nijedna ne uđe. I šta onda? SPO se već jednom, 2003, vraćao iz mrtvih (pošto 2000. nije prošao u parlament). Teško da će mu to još jedanput poći za rukom. Ne uspe li i sada, on odlazi u istoriju. SPS je, posle 2000. godine, pretrpeo mnogo jakih udara – od zbacivanja s vlasti do hapšenja i smrti lidera. Može li uopšte preživeti još jedan udar – neslogu i eventualni rascep posle nedeljnog kongresa? Ili će se i on preseliti u politički muzej? G17 plus se, posle meteorskih uspeha, sveo na Dinkića i na njegovu ogromnu energiju. Ta stranka je toliko mlada (osnovana je tek pre četiri godine) da još nije ni stigla da postane stranka. Ne kvalifikuje li se, neće je biti ni u muzeju. LDP sa saveznicima – smeju li da ne uspeju? I da od revolucionara i modernizatora postanu bizarni politički kepeci, koji služe za uveseljavanje publike u TV brbljaonicama...

Dakle, nije svejedno. Političari su nervozni, biznismeni su nervozni, ambasadori su nervozni... Samo običan čovek nema razloga da se uzbuđuje. On sad treba samo da se opusti i uživa gledajući kako se, za promenu, i gazde sekiraju. I da u takvom raspoloženju proslavi praznike. A onda, posle 21. januara, sve će opet biti kao i pre. Vrat u jaram, vuci i slušaj kako se gazde na kolima vesele. Do nekih novih izbora...