Gordon Bardos

Nepomirljivost dva cilja Bušove administracije

Nezavisnost Crne Gore, odluka o budućem statusu KiM i ustavne reforme u BiH skrenule su pažnju na nepomirljivost dva cilja Bušove administracije: povlačenje sa Balkana i obaveza nadgledanja političkih i bezbednosnih promena u JIE. Imajući u vidu situaciju u vodećim zemljama EU, nerealno je od njih očekivati ozbiljnu vodeću ulogu u regionu sledećih nekoliko godina.

Dezintegracija SCG samo je prva od mnogih važnih promena u regionu. Ishod referenduma otkrio je međutim duboke podele u crnogorskom društvu, koje u kombinaciji sa slabom ekonomijom, ukazuju da će buduća crnogorska politika biti oštra i razdorna. Nezavisna Crna Gora suočena je sa dva izazova: lečenje rana nastalih u kampanji za nezavisnost i stvaranje atmosfere u kojoj će srpska populacija moći da igra konstruktivnu ulogu u političkom životu; drugi izazov je zadovoljenje zahteva etničkih manjina – Djukanović je uživao podršku albanske i muslimanske manjine jer su one podržavale ocepljenje od Srbije. Sada kada je taj cilj ostvaren, vrlo je verovatno da će ove manjine početi da traže veću kulturnu i teritorijalnu autonomiju novoj državi. Moglo bi da se desi da crnogorska politička scena počne da naliči bosanskoj i makedonskoj, a što bi usporilo evro-atlantske aspiracije Crne Gore.

Jedna od posledica sticanja nezavisnosti Crne Gore je porast podrške ekstremnim nacionalističkim partijama u Srbiji koji će dodatno da se poveća u slučaju da, kao što se očekuje, KiM dobije neku vrstu nezavisnosti krajem godine.

Što se KiM tiče, izveštaji UN i HRW o korumpiranosti političkog života i nepostojanju vladavine prava ukazuju da je to mesto daleko od stabilne demokratije.

Sve navedeno ukazuje da bi u odsustvu snažnog američkog prisustva događaji izmakli kontroli i poništili desetogodišnje napore uložene u stabilizaciju regiona. U takvoj nestabilnoj političkoj klimi, izjave američkih zvaničnika o povlačenju trupa sa Balkana i prepuštanja regiona Evropskoj uniji samo ohrabruju ekstremiste. Umerenim demokratskim snagama u BiH, Makedoniji i Srbiji, pred očekivane izbore, potrebna je podrška SAD da bi ubedili javno mnjenje da će se teške odluke u vezi sa ekonomskim i političkim reformama isplatiti u bliskoj budućnosti.

Bušova administracija treba da pošalje i ekstremnim i umerenim snagama na Balkanu da će SAD aktivno rukovoditi naporima za integraciju JIE u NATO i EU, i da se neće povući dok se taj posao ne okonča.

(Autor je pomoćnik direktora u Institutu Harriman Škole za međunarodna pitanja Univerziteta Kolumbija. Radi kao analitičar za Balkan u Freedom House.)