INTERVJU: ĐORĐE VUKADINOVIĆ

Partijske sablje prete referendumu

– Tekst novog ustava nesporno nije sjajan – ocenjuje za „Dnevnik” Đorđe Vukadinović, glavni urednik „Nove srpske političke misli”. – On je u zanatskom, stilskom i formalno-pravnom smislu dosta rogobatan i suviše se jasno uočavaju tragovi brzine kojom je pisan i kompromisa uz koje je pravljen . Takođe, ne stoji ni tvrdnja vlasti da je rasprava o njemu trajala šest godina, jer se u Srbiji jeste godinama razgovaralo o novom ustavu, ali tekst o kojem će se građani izjašnjavati na referendumu ni poslanici nisu videli do nekoliko sati pre sednice Skupštine na kojoj su ga usvojili. No, moramo biti svesni i da je taj tekst naša realnost, da je presek aktuelnog srpskog političkog miljea, te da, kad domaća politička elita smogne snage da se oko nečega dogovori, onda to može samo ovako da izgleda. Dakle, u dilemi da li ćemo imati ikakav ili nikakav ustav, akt koji je pred nama je svakako manje loše rešenje.

Koliko je „kosovski pritisak”, koji je potencirao premijer Koštunica, naterao i SRS i DS da pristanu na ustavni tekst s kojim se u dobrom delu ne slažu, sve u strahu da ne budu proglašeni „nepatriotima”?

– Nesmunjivo je pitanje Kosova uticalo na to ekspresno prihvatanje teksta novog ustava, ali daleko od toga da je neko tom pričom bio uplašen ili ucenjen. Činjenica je, naime, da ni radikali ni demokrate nisu u ovom ustavnom poslu bili nimalo naivni, jadni i nevini. Naprosto, svi su koristili priliku da u ustav ubace ponešto do čega im je bilo stalo, ne prezajući pri tom od uslovljavanja različitih vrsta. Zato su posledice takvog načina usaglašavanja, pod trostrukim pristiskom, i ostale vidljive u ustavnom tekstu.

Taj politički konsenzus, ubedljivo demonstriran u Skupštini prilikom glasanja o novom ustavu, svega nekoliko dana kasnije počeo se ozbiljno klimati?

– Među onima koji su ustav podržali razlozi za te disonantne tonove su prevashodno političke, pa čak i politikantske prirode. Naime, opozicione stranke, a tu prevashodno mislim na DS i SRS, strahuju da sav politički kapital od eventualnog usvajanja novog ustava ne ode vladajućoj koaliciji. S druge strane, unutar same te vladajuće koalicije, koja je i inače pred raspadom, prisutna je bojazan da kajmak ne pokupe DSS i Vojislav Koštunica. To je naročito izraženo kod SPO i G17 plus, jer je reč o strankama koje ne vide DSS kao potencijalnog partnera na predstojećim parlamentarnim izborima. Međutim, činjenica je da, zapravo, sve stranke priču o ustavu gledaju i kroz prizmu predizborne kampanje, dakle i one koje pozivaju na referendum, ali i one koje su za bojkot. Uostalom, to se jasno vidi iz istupa reprezentanata ovog drugog bloka, relativno marginalnih vanparlamentarnih stranaka poput LDP i LSV, koje u kritici novog ustava, pogotovo potenciranjem vojvođanskog pitanja, upravo pokušavaju da uknjiže neki politički poen i podignu vlastiti rejting.

Može li Kosovo biti dovoljan motiv za izlazak na referendum, tim pre što je objektivno malo onih koji veruju da se pokrajina može sačuvati u Srbiji njenim pukim unošenjem u ustav?

– Nema sumnje da će za veliki broj građana to biti važan motiv za izlazak, ali isto tako bi kao motiv morala da se potencira i potreba da se Srbija konačno ustroji kao normalna država. Jer, više od pola decenije suočeni smo sa gotovo šizofrenim ustavno-pravnim stanjem, gde smo imali državu sa granicom, simbolima i ustavom koje niko ne poštuje, ni u zemlji ni van nje. Zato je izuzetno važno da se ta priča nekako smisleno zatvori, a novi ustav, i pored svih manjkavosti, najbolji je put za to. Inače, valja znati i da bi, ukoliko novi ustav ne bude usvojen, to bio jasan dokaz nemoći ne samo aktuelne političke elite, nego i građana ove zemlje, da se saglase čak i oko temeljnih državnih i nacionalnih pitanja. Da zlo bude veće, poslali bismo takvim ishodom još jedan veoma loš signal i samo učvrstili uverenje onih u međunarodnoj zajednici koji nas već godinama ne tretiraju ozbiljno. A naravno da se Kosovo neće sačuvati pukim unošenjem u preambulu ustava, ali to unošenje ipak demonstrira neku vrstu državne odlučnosti da se neće olako odreći svog teritorijalnog suvereniteta i svojih legitimnih interesa na Kosovu iMetohiji.

Da li je bilo nužno da se održavanje referenduma razvuče na dva dana, jer je to ostavilo prostor za sumnju u regularnost? Uostalom, samo treba zamisliti reakcije u Srbiji da je to isto Đukanović uradio u Crnoj Gori.

– Iako mislim da se sve moglo obaviti u jednom danu, činjenica je i da sumnje u regularnost postupka dolaze iz veoma uskog, ali glasnog kruga oponenata vlasti, koji pri tome pogrešno procenjuju stvari. Naime, eventualni neuspeh referenduma neće biti posledica odluke pojedinih stranaka i nevladinih organizacija da ga bojkotuju, kao što neće ni uspeti zato što će neko u noći između 28. i 29. oktobra petljati po biračkim kutijama. Najveći protivnik referenduma je, zapravo, apatija građana, njihovo razočarenje politikom i političarima, ukupnim stanjem u Srbiji. .. I ukoliko se na tom planu nešto ne promeni, nema toga ko može pokrasti referendum. A da bi se ta pozitivna promena dogodila, nužan je, bar na oročeno vreme, jedinstven i složan nastup predstavnika vodećih stranaka u Srbiji, koje su, uostalom, i tvorci novog ustava. Međutim, ako se pucanje tog teškom mukom uspostavljenog konsenzusa nastavi potezanjem partijskih sablji, pa onda još sve začini davanjem nerealnih obećanja, gotovo je izvesno da će usvajanje novog ustava biti ugroženo, sve i da se trajanje referenduma produži za još deset dana. Ali ja ipak praktično ne sumnjam da će ustav ipak biti donesen i više nego potrebnom većinom.

M. Stajić