Slobodan Durmanović

Zašto je realna teroristička pretnja u BiH

Negde u vreme dok je besnio rat između proiranskog Hezbolaha i izraelskih vojnih snaga u Libanu, u “Vašington postu” osvanuo je komentar u kojem se doslovce upozorava: “Dok Liban gori, pripazite na Bosnu” (1)! Podsećajući da Iran u poslednjih dvadesetak godina pomaže islamiste u BiH, kao i na činjenicu da u BiH konstantno jača uticaj radikalnih islamista, “Post” je u istom komentaru upozorio na mogućnost da, nakon Libana, u nekoj evropskoj zemlji u dogledno vreme bude otvoren novi front kojim bi se odvukla pažnja SAD i EU od aktuelnog iranskog nuklearnog programa. „Vašington post“ je, takođe, upozorio i na to da je Iran ojačao svoj uticaj među bosanskim muslimanima, potiskujući uticaj zapadnih obaveštajnih službi. No, ovo zapažanje nije novo, s obzirom da su istu pojavu još nekoliko meseci ranije zapazili i mediji u BiH.

Činjenica da je, u međuvremenu, severnokorejski nuklearni program u drugi plan potisnuo iranski slučaj, kao i činjenica da su bosanski muslimani suniti, - ne menjaju suštinski „Postovo“ upozorenje, s obzirom na to da se veliki broj bosanskih muslimana što direktno, što posredno solidariše sa Iranom u aktuelnom diplomatskom sukobu te zemlje sa SAD i EU. Ako se tome doda gotovo plebiscitarna podrška bosanskih islamista “braći u Iraku i Avganistanu”, i plebiscitarno protivljenje “američkom terorizmu” u pomenutim zemljama, - onda se može reći da je samo pitanje dana kada će i u BiH nekom mlađanom „šehidu“, opasanom eksplozivom, poći za rukom da upadne u neku stranu ambasadu, javnu ustanovu, autobus i, svejedno gde, poseje smrt među „nevernicima“.

Rastuća pretnja

Suđenje 19-godišnjem Mirsadu Bektaševiću i njegovim drugovima u Sudu BiH, nedvosmisleno je pokazalo da „šehide“ i njihove pomagače među bosanskim muslimanima nije uopšte teško pronaći. „Allahu ekber. Ovde se braća pripremaju za napade. Pokazuju nam stvari koje će koristiti za napad. Ova braća spremna su da napadnu i, inšallah, oni će napasti Al-Qufar koji ubijaju našu braću muslimane u Iraku, Afganistanu i mnogim drugim zemljama. Ovo oružje biće upotrebljeno protiv Evrope, protiv svih onih čije su snage u Iraku i Afganistanu. Ova dva brata prodali su svoje živote da udovolje Allahu, da pomognu svojoj braći i sestrama. Njihovi sati dolaze. Oni su spremni da napadnu, zato nemojte misliti da smo vas zaboravili. Mi smo ovde i planiramo i imamo sve spremno. Ovo je poruka za vas.“

Ova „poruka“ , uz dvadesetak kilograma TNT-a i ostale “sitnice”, pronađena je na video kaseti u stanu koji su u Sarajevu iznajmili Bektašević i ostali optuženi: Abdulkadir Cesur, Turčin sa državljanstvom Danske, te Bajro Ikanović, Amir Bajrić i Senad Hasanović, svi državljani BiH. Nakon što je Bajrić pristao da bude svedok - saradnik, saznali smo i kakva je to karika snažno povezivala prvu četvoricu optuženih. Elem, Ikanović je bezbednosnim službama u BiH odranije poznat kao neformalni lider vehabijske zajednice u sarajevskom naselju Hadžići, koja je oslonjena na Islamski centar „Kralj Fahd“, u kojem je spiritus movens čuveni Nezim Halilović Muderis, jedan od najpopularnijih propovednika među bosanskim muslimanima. “Pola godine proveo sam među vehabijama. Ništa drugo nije postojalo, samo kuća i džamija. Klanjaš pet puta dnevno, a kad dođeš kući gledaš kasete sa verskim sadržajem koje su nam delili i koje te ubijaju u pojam. To ti daje neku moć i ničeg živog se ne bojiš. Ali, u poslednjih mesec dana počeo me hvatati strah kao da gubim kontrolu nad sobom“, ispričao je svedok - pokajnik Bajrić, priznajući da se sa Ikanovićem intenzivno družio „praktikujući veru“. Slično je i sa prvom dvojicom optuženih. Bektaševića su švedske bezbednosne službe svrstale u grupu mladića ekstremnih verskih stavova, dok su Cesura službe u Danskoj opservirale kao osobu povezanu sa radikalnim islamistima u toj zemlji. Samo zahvaljujući koordinisanoj akciji obaveštajnih službi više zemalja, optuženi su sprečeni da izvedu samoubilački napad. Ali, time nije nimalo umanjena teroristička pretnja u BiH. “Bektašević je došao iz Švedske u BiH da bi prošao terorističku obuku i obuku za sklapanje eksplozivnih naprava“, svedočio je na jednoj od sednica na glavnoj raspravi u Sudu BiH neimenovani inspektor MUP-a Federacije BiH koji je učestvovao u istrazi u ovom slučaju. Drugim rečima, izvesno je da u BiH odavno postoje instruktori za obuku bombaša samoubica, ali o tome se gotovo i ne govori, izuzimajući „otkriće“ pomenutog policijskog inspektora.

Nekadašnji član vehabijskog pokreta u BiH Jasmin Merdan, poznatiji kao jedan od prevodilaca i priređivača knjige „Vehabizam/Selefizam“ islamskog mislioca Hasana Ali Sekafa, u jednom od poslednjih intervjua daje nedvosmislen odgovor o izglednosti terorističkih pretnji u BiH. “Ako iko ima preduslove za tu vrstu aktivnosti, onda je to BiH. Diletantske su izjave nekih naših političara da terorizam u BiH ne postoji. Verovatno treba dočekati da se neki avion zabije u 'Unisove' nebodere u Sarajevu, pa da shvate ozbiljnost situacije i promene mišljenje... Vlasti u BiH o terorizmu razmišljaju samo onoliko koliko ih pritisak spolja na to natera. Kako postupiti s čovekom koji se unapred odlučio na smrt i od sebe napravio tempiranu bombu? Još nema dosijea, možda je to pre bio uzoran građanin”, kaže Merdan, objašnjavajući da je i on sam “do pre par godina u ime Boga bio spreman da se opaše eksplozivom i zabije u bilo koju neprijateljsku metu“ (2). Merdan je i sam priznao, naime, da mu je tokom studija u Jordanu dugo vremena mentor bio Abu-Enes Eš-Šami, koji je postao po znat kao ideolog terorističke grupe koju je vodio jedan od najokrutnijih iračkih “pobunjenika” Abu-Musav Al-Zarkavi. “Abu Enes je bio načelnik odjela za javnost i ideološku potporu u njegovom famoznom Džematul-džihad wet-tewhid, koji je odgovoran za televizijska klanja i ubistva muslimana po Iraku. Što je taj čovjek nama značajan? Iz razloga što je redovno posjećivao Bosnu, a u periodu od '95 do '97 tu – aktivno boravio! Možemo samo pretpostaviti šta je za to vrijeme posijao. To će vrijeme pokazati. Ono što sada možemo naći u velikom broju, a što je samo po sebi dovoljno za alarmiranje situacije je mnoštvo njegovih simpatizera, učenika i onih koji su direktno zaraženi njegovim virusom – vehabizmom”, piše Merdan (3).

Zato danas Merdan posebno upozorava na činjenicu da kod terorista broj ne igra nikakvu ulogu. “Ne moramo imati prijavljenu četu terorista da bismo shvatili da je situacija alarmantna“, objašnjava ovaj mladić. Za vehabije, koje smatra najvećom pretnjom, kaže da su oni ubeđeni da su jedini na pravom putu. “Ispiranje mozga u tom smeru moguće je uz pretpostavku pasivnosti onih, kao što je to Islamska zajednica, koji bi o islamu trebalo da govore i da ga čuvaju u izvornom obliku“, objašnjava Merdan uslove pod kojima je i sam svojevremeno postao vehabija, spreman i da postane „živa bomba“.

Ideološka platforma za terorizam

Ovaj insajder uveren je, zapravo, da je vehabizam ideološka platforma za terorizam. Među bosanskim muslimanima ima učenih teologa koji su itekako skloni uverenju da na „američki terorizam“ treba odgovoriti „šehidskim akcijama“. Pored Nezima Halilovića Muderisa, moralno opravdanje za samoubilačke terorističke napade, direktno ili indirektno, nalaze i drugi islamski ideolozi. Ahmed Džinović, bosanski musliman koji danas radi kao imam u austrijskom gradu Gracu i često drži predavanja mladim bosanskim muslimanima po „kampovima za edukaciju“ u skandinavskim zemljama i u Federaciji BiH, temeljno u jednom tekstu pokušava da da odgovor na pitanje: da li su samoubilačke metode borbe „dženetska nagrada ili džehenemska kazna“ (4). Ukazujući na određene razlike među islamskim naučnicima u vezi s tim pitanjem, pre svega iz aspekta činjenice da šerijatsko pravo ne odobrava samoubistvo, Džinović navodi i fetvu koju je svojevremeno potpisalo 27 uglednih islamskih teologa u Jordanu. Prema toj fetvi je, praktično, dopušteno Palestincima da izvode samoubilačke akcije prema svakom Jevrejinu, “svejedno bio on vojnik ili civil, čovek ili žena“. Ni zaključak onih islamskih profesora za koje Džinović navodi da takvu fetvu ne podržavaju ne izgleda, čini se, mnogo drugačije: suština „protivnika“ takve fetve sastoji se u preporuci da se „odabere veća od dve koristi ili da se izbegne veća od dve štete, a zatim da se proceni svaki slučaj srazmerno njemu“. Procena se, kako se objašnjava, odnosi na dilemu: hoće li samoubilački napad u konkretnom slučaju doneti veću korist lokalnim muslimanima, ili veću štetu, ukoliko izazove osvetu. I sam Džinović na sličan način postavlja problem kada je reč o bosanskim muslimanima. “Ako bismo dozvolili samoubilačke napade kao vid borbe protiv okupacije u Palestini, morali bismo ih dozvoliti i kod nas i ići u Banjaluku i druga oduzeta mesta, opasati se eksplozivom i ubijati i vojnike i civile. Da li bismo trebali ovako postupiti ili postoji bolje rešenje? Teško je naći bolje rešenje, ali je još teže reći da je dozvoljeno samoubistvo za koje će čovek odgovarati pred uzvišenim Allahom i iza kojeg nema nekih pozitivnih rezultata po muslimane i islam. Muslimanima je danas potrebnije da se vrate svojoj veri i da spoznaju vrednost države. Kad to urade, kolektivni otpor i zaštita države doći će kao nužna posledica i sama po sebi“, piše imam Džinović, a zatim do kraja izvodi paralelu. “Naša situacija u Bosni nije ništa drugačija nego u Palestini. I mi smo okupirani i naše teritorije su sve manje i manje, jedino što mi nismo svesni situacije i pogubnosti zajedničke države sa neprijateljem, kao što su je shvatili muslimani u Palestini“, zaključuje imam Džinović.

Ono što se, bez većeg dvoumljenja, može zaključiti iz ovakve poruke nije teško prepoznati. S obzirom na to da unutar Islamske zajednice u BiH nikada do sada nije bilo jedinstvene nedvosmislene osude metoda samoubilačkih napada, onda bi muslimanski mladići zainteresovani da na taj način reše „svoje probleme“ u BiH mogli komotno da zaključe da ni njih niko neće osuditi ako pokušaju isto što i pripadnici Hamasa, Islamskog džihada ili šiitskog Hezbolaha.

Hamas kao uzor

Opšte oduševljenje Hamasom među bosanskim islamistima prisutno je još od pobede tog radikalnog pokreta na palestinskim izborima. Oduševljenje nije splasnulo do danas. Naprotiv: „Hamas je nova svežina na političkom, verskom, kulturnom i ekonomskom planu. To je put kojim će, ako Bog da, krenuti i drugi muslimani da bi se oslobodili nasilničkih vladara i stranog uticaja. Zato smo mi uz Hamas i zato mu dajemo nesebičnu podršku bilo koje vrste“, navodi se u jednom od poslednjih tekstova na sajtu bosanskog ogranka „Muslimanske braće“, najpopularnijem Internet portalu među bosanskim islamistima (5). Tu se, takođe, preporučuje da je „radi našeg zajedničkog dobra neophodno da se upoznamo sa metodama i načinom rada tog islamskog pokreta, da bismo svi zajedno sretnije živeli“. “Zato stanimo rame uz rame sa hamasovcima i izaberimo njihov put, put islama, žrtvovanja, reda i rada da bismo započeli sa rešavanjem nagomilanih problema“, poručuje ovdašnji ogranak „Muslimanske braće“.

U anketi na istoj stranici, oko 70 odsto učesnika izjašnjavaju se kao oduševljeni pobedom Hamasa ili je smatraju dobrom. Paralelno pobedi Hamasa, ovdašnji islamisti oduševljavaju se i zavidnim rezultatom njima još srodnije "Muslimanske braće" na poslednjim izborima u Egiptu. "Pobjeda Hamasa jasan je dokaz da su muslimani Palestine jasno i glasno odabrali islam, a ne arapsku nacionalnost i pokornost zapadu... Isti slučaj je sa velikim uspjehom Muslimanske braće, gdje je egipatska nacionalna stranka izgubila do sada nezapamćen broj mjesta u egipatskom parlamentu", oduševljeno poručuje hatib Hajrudin Hodžić u svom predavanju na Islamskoj pedagoškoj akademiji u Bihaću (6).

Ta visokoškolska ustanova pravi je rasadnik ideologije “Muslimanskog bratstva” i ostalih islamista, koji se često pozivaju na jednog od najvećih svetskih autoriteta među islamističkim ideolozima Jusufa Kardavija. Kardavi je, kako se može primetiti, najveći živi autoritet za ovdašnje islamiste, bilo da su oni samo sledbenici ili ugledni profesori. Reč je o čoveku koji poziva na sveopštu obnovu islama, a kako sam piše u kultnom delu za ovdašnje islamiste "Prioriteti islamskog pokreta" (7): "pod izrazom 'islamski pokret' podrazumijeva se svenarodno, zajedničko i organizovano djelovanje s ciljem vraćanja islama na vodeću poziciju u društvu". "Islamski pokret je narodno djelovanje zasnovano uglavnom na samomotivaciji i ubjeđenju", piše Kardavi, upozoravajući, međutim, da "individualni rad neće biti dostatan da popuni praznine i ostvari priželjkivani cilj".

Islam - jedino rešenje

U prvom redu “duhovne obnove” među bosanskim islamistima više nema likova koji su odavno obeleženi kao radikalni islamisti ili vehabije: Sabahudina Albanija za kojeg se govorilo da javno podržava Osamu bin Ladena ili recimo, Safeta Durgutija koji je svojevremeno bio na udaru SFOR-a zbog sumnji da je upleten u finansiranje Al Kaide. Oni su danas marginalizovani na vodećim islamističkim internet stranicama. Na istom mestu neće se, međutim, sresti gotovo ni reč kritike na njihov račun, šta više, pre će sa njima povezati saosećanje zbog "mučeništva". Adnan Pezo i Almin Fočo, bivši i sadašnji prvi čovek Aktivne islamske omladine, predstavljaju, takođe, "drugu ligu" među domaćim islamističkim ideolozima.

Najviši autoriteti za bosanske islamiste danas su ugledni islamski teolozi koji su, uglavnom, koncentrisani među profesorima na islamskim pedagoškim akademijama u Bihaću i u Zenici. U posebnom dodatku prevodu knjige “Vehabizam/Selefizam” (8), prevodioci i priređivači Adnan Mešanović Jasmin Merdan navode imena desetak islamskih teologa koji predstavljaju najviše autoritete za vehabije u BiH. Ovi teolozi se, kako tvrde dvojica insajdera, ne deklarišu javno kao vehabije, ali u najznačajnijim teološkim pitanjima dele mišljenje s njima. Ovi autoriteti, zapravo, daleko liberalnije i prikrivenije zastupaju ideje vehabizma i/ili islamizma kroz zvanične institucije Islamske zajednice u BiH. Tako se, na primer, dr Zuhdija Adilović sa zeničke Islamske pedagoške akademije predstavlja kao promoter “Muslimanske braće” u BiH i uživalac velike podrške istomišljenika iz Saudijske Arabije. A dr Muharem Štulanović sa bihaćke Islamske pedagoške akademije (IPA) smatra se jednim od najuglednijih vehabijskih propagatora u BiH. Iako Merdan i Mešanović ne navode gotovo ništa drugo o Štulanoviću, ono što taj profesor objavi teško da ikoga može ostaviti ravnodušnim, pogotovo ako ni izbliza ne deli mišljenja islamista.

Tako, na primer, u jednom tekstu dr Štulanović “želi ponuditi islamsku misiju, islamsku doktrinu, islam kao pogled na život i smrt kao jedinu alternativu na planeti”, a zatim u nekoliko rečenica bukvalno eliminiše judaizam i hrišćanstvo kao "neautentične” religije !? "Muslimani vjeruju, a to su dokazala i nezavisna istraživanja nemuslimanskih autora, da su židovstvo i hrišćanstvo izgubili autentičnu Božju objavu, da su još u svojoj najranijoj osnovi bilježene samo po sjećanju sljedbenika, prema tome u osnovi su neautentične, a onda su i kao takve više puta modifikovane ljudskom manipulacijom i intervencijom kroz istoriju da bi u krajnjoj konsekvenci bile derogirane i zadnjim Božjim objavljivanjem u vidu Kurana... Zbog toga smatramo da je Kura'n derogirao prijašnje objave i zbog toga bi čovječanstvo a time i Židovi i hrišćani koji su imali poslanike i objave od Boga, trebali da ostave vjerozakone koji nemaju autentične božanske zakone i da slijede islam koji ima autentičnu objavu Kurana, Allahovu autentičnu riječ koja nije doživjela nikakvu ljudsku izmjenu ili modifikaciju od vremena objave do danas", doslovce objašnjava dr Štulanović (9). Te tvrdnje, po njegovom mišljenju, nisu ni napad na multikulturu, ni verski šovinizam, ni nacionalizam, već “vid misije s kojim se obraća svakom čoveku da na vreme napravi pravi, ispravan izbor” !?.

Ovo je jedan od najupečatljivijih primera verskog i/ili ideološkog obračuna kojim se služe bosanski islamisti, opirući se "surogatima Zapada i zapadne hrišćanske civilizacije". Štulanovićev kolega sa bihaćke IPA, takođe jedan od autoriteta među bosanskim islamistima, dr Sulejman Topljak objašnjava zašto aktuelna reforma obrazovanja u BiH neće doneti Bošnjacima željene rezultate. "Nemoguće je badava uvoditi hrišćanski ili židovski koncept obrazovanja u islamskom društvu ili obratno... U ovoj reformi obrazovanja zanemaruje se tradicija, kultura i civilizacija posebno bošnjačkog naroda, čiji je glavni i nezaobilazni izvor običaja, kulture i civilizacije njihova vjera islam", piše dr Topljak (10).

Tako se pod parolom “Islam je jedino rešenje” u BiH sve više, zapravo, brišu razlike između umerenih i radikalnih islamista. Svi oni pažljivo slušaju i rado prihvataju poruke koje im upućuje njihov vrhovni autoritet Jusuf Kardavi u redovnim obraćanjima putem katarske tv-stanice "Al Džazira" i na svojim predavanjima. Te poruke mogu se sažeti u jednu u kojoj se otkriva suština: da umereni islamisti treba da uzmu ono što je dobro kod vehabija i obrnuto. To je dovelo do toga da među sledbenicima vehabija više nisu popularne samo one knjige koje nisu čisto vehabijske, a prodaja ide više nego dobro. Samo ispred džamije kralja Fahda u Sarajevu proda se toliko knjiga s manje-više bliskim temama vehabijama, koliko vodeći sarajevski izdavači kao što su “Bajbuk”, “Šahinpašić” i “Svjetlost” ne mogu zajedno da prodaju. Od štampe tu je neizbežni islamski omladinski časopis "SAFF", novine s povelikim tiražom, podjednako otvorene i za “umerenjake” i za “radikale”, u kojima se često mogu pročitati manje-više oštre kritike na račun čelnika Islamske zajednice u BiH. Tu je i mesečni zenički časopis "Novi horizonti" u kojem pišu najistaknutiji islamistički teolozi i predavači na islamskim pedagoškim akademijama. Ni imidž po kojem su se do sada raspoznavale vehabije među ostalim islamistima i "običnim muslimanima" (kratke pantalone, zapuštena brada) nije više bitna karakteristika za raspoznavanje. "Vehabije u BiH smislile su izreku: 'Nije bitno da li imaš bradu, nego da li ti je srce bradato'", upućuju insajderi Merdan i Mešanović (11). Njihove “prozivke” uglednih bosanskih islamista do skora su izazivale oštre reakcije kako prozvanih, tako i njihovih sledbenika: insajderi su etiketirani kao “izdajnici”, ”nevernici”, ”prodane duše” itd. Iako su i Mešanović i Merdan u više navrata odbacili ne samo vezu sa “Soroš fondacijom”, nego i “Sorošev” novac za rad svog malog Centra za prevenciju terorizma (ZAPRET). Očekivanu pomoć od državnih struktura u BiH nisu dobili, tako da su dvojica “islamskih izdajnika” sasvim marginalizovani, pa su tako splasle i reakcije na njihova upozorenja.

Podsticanje frustracija

No, problem rastuće terorističke pretnje u BiH je ostao manje-više nepromenjen. Bosanski islamisti, i umereni i radikalni, podjednako snažno podstiču osećaj frustriranosti među domaćim muslimanima, ističući u prvi plan da je u proteklom ratu u BiH izvršen “genocid nad muslimanima”, a da su njihove teritorije “oduzeli srpski i hrvatski teroristi”. I tu, zaista, nema bitne razlike od jednog do drugog propovednika, mislioca ili teologa. U krajnjoj liniji, tu se stavovi Osame Bin Ladena i Nezima Halilovića Muderisa suštinski podudaraju.

Tako, na primer, kada Bin Laden govori o „krstaškim i cionističkim ratovima protiv islama i muslimana“, on često za primer uzima Bosnu. “Šta je bio cilj embarga na oružje za nenaoružani narod u BiH i dozvoljavanja srpskoj vojsci da masakrira muslimane i proliva krv godinama pod zaštitom UN-a? To je bio krstaški rat protiv muslimana“, glasio je deo poruke Osame Bin Ladena od 23. aprila ove godine upućene putem “Al Džazire”. Ovakav stav se među većinom muslimanskog stanovništva u BiH odavno smatra ispravnim. Zato ne treba da čudi kada na sličan način govori i Nezim Halilović-Muderis u svojim propovedima u sarajevskoj džamiji „Kralj Fahd“. “Naivni Bošnjaci su očekivali pomoć civilizovanog sveta i brzu i efikasnu akciju...ali, te pomoći nije bilo. Naprotiv, uveden je embargo na uvoz naoružanja, što je bilo klasično vezivanje ruku žrtvi, dok je agresor na raspolaganju imao silnu tehniku i dobro obučeno ljudstvo. U embargu na uvoz oružja u RBiH ogleda se licemerstvo međunarodne zajednice... Bošnjaci su samo zato što su muslimani, a ne, na primer, kršćani ili višebošci, bili predmet neviđenog genocida... Sve to nije mogla da čuje i vidi gluha i ćorava Evropa, koja se tešila da je humanitarna pomoć koju šalje, potpuno amnestira... “, poručuje Muderis (12).

Muderis, baš kao i mnogi drugi islamski propovednici, mislioci i muslimanski političari, poručuju Evropi i šta treba da čini „da bi se spasla licemerstva“. “Na temeljima strašnog genocida priznata je i genocidna tvorevina Dejtonska Republika Srpska. Međunarodna zajednica treba da ukine tu veštačku i zločinačku tvorevinu, koja je za BiH veliko opterećenje, a za njih sramota i dokaz licemerstva. I drugo, Međunarodni sud u Hagu bi ih na temelju tužbe BiH protiv SCG, trebalo maksimalno da kazni, uz obavezu plaćanja materijalne i nematerijalne štete, prouzrokovane agresijom... Nadamo se da će u okviru pomenutog procesa biti ustanovljena krivnja i Hrvatske države i da će i ona, takođe, biti kažnjena za počinjenu agresiju na BiH“, poručuje danas jedan od najpopularnijih islamskih autoriteta u BiH.

Sličnosti i razlike

U čemu je, dakle, razlika između opisanih „bosanskih opservacija“ Osame bin Ladena i Nezima Halilovića Muderisa? U „sagledavanju“ okolnosti u kojima su se našli muslimani u BiH, odnosno u svetu - nema gotovo nikakve razlike. U ideološkoj ponudi „konačnog rešenja“ koje se obično sažima u poruci „Islam je rešenje“ takođe nema suštinske razlike. Bosna je, čini se, gotovo idealno područje za regrutovanje mladića za samoubilačke akcije u Evropi. A za takav “posao” nije potrebna nikakva organizacija.

Kako zaključuje izraelski psiholog sa univerziteta u Tel Avivu Arijel Merari, koji je proučio više od 50 muslimanskih samoubica iz raznih organizacija, regrutaciju budućih “mučenika” vrše posebno odabrane osobe, sa posebnim zadatkom. „Nijedna organizacija ne može u ljudima proizvesti želju da se žrtvuju za opštu stvar. Posao ljudi koji vrbuju teroriste samoubice nije da proizvedu tu želju, nego da identifikuju sklonost među regrutima i pojačaju je. Oni će često koristiti versku motivaciju u indoktrinisanju budućih bombaša, koristeći njihova uverenja da učvrste žrtvene motive koji su postojali i ranije. Ali, i drugi snažni motivi učvršćuju sklonost ka žrtvovanju, kao što su to patriotizam, mržnja prema neprijatelju i duboki osećaj viktimiziranosti“, objašnjava Merari.

Motive o kojima Merari govori danas često srećemo među velikim brojem bosanskih muslimana, a kako vreme bude odmicalo te ško da će tih motiva manjkati. Sledstveno tome, neće manjkati ni raspoloženja za samoubilačke ili neke druge vrste terorističkih napada. Naprotiv, biće tog raspoloženja sve više, ukoliko bude podstican osećaj frustriranosti među bosanskim islamistima i/ili muslimanima što su im teritorije “oduzeli srpski i hrvatski teroristi”. A kad islamisti proglase okupaciju u delu zemlje na koji, navodno, polažu pravo, onda i ”šehidske akcije”, je li, automatski postaju legitimne.

Fusnote:

1. Tanjug, 21.8.2006.

2. Nacional, Zagreb, 14.8.2006.

3. Uvod u knjigu „Vehabizam/Selefizam“ koji je napisao Jasmin Merdan; tekst je objavljen na sajtu www.bhmuslimmonitor.com

4. „Šehidske akcije - dženetska nagrada ili džehenemska nagrada ? “ tekst Ahmeda Džinovića objavljen na sajtu www.iltizam.ba

5. tekst „Zašto smo mi uz Hamas“ nepotpisanog autora objavljen je na sajtu

www.islambosna.ba

6. tekst predavanja pod naslovom „Alahovo svijetlo se nikada neće utrnuti“ Hajrudina Hodžića objavljen na sajtu www.ipa.unbi.ba

7. Svi tekstovi iz knjige „Prioriteti islamskog pokreta“ Jusufa Kardavija nalazi se na sajtu www.islambosna.ba

8. citirano prema opširnom tekstu u sarajevskom magazinu „Start BiH“ od 21.2.2006.godine, u kojem se prenose delovi pomenutog dodatka knjige

9. tekst „Islam je jedino rešenje“ dr Muharema Štulanovića objavljen je na sajtu www.ipa.unbi.ba

10. tekst „Reforma obrazovanja“ dr Sulejmana Topljaka objavljen je na sajtu www.ipa.unbi.ba

11. intervju Jasmina Merdana u sarajevskom magazinu „Start BiH“ od 21.2.2006.godine

12. hutba Nezima Halilovića Muderisa pod nazivom „Četrnaest godina od početka agresije i genocida u Republici BiH“ od 7.aprila 2006.godine u džamiji „Kralj Fahd“ u Sarajevu; objavljena na sajtu www.bhmuslimmonitor.com