Srbija posle referenduma

Jasmina Lukač

Koštuničin izbor: demokrate ili radikali

Ustavni referendum otvorio je "hiljadu pitanja"u političkom životu Srbije, kažu analitičari, ali se čini da je samo jedno sudbinsko: da li će premijer Vojislav Koštunica dati veći ustupak demokratama ili radikalima za izbore? Da li će, ukoliko više izađe u susret SRS, sa njima praviti vladu posle izbora, ili će pak za ljubav buduće vlade demokratskog bloka uvažiti zahteve DS predsednika Borisa Tadića? Ili ništa od toga, ceneći da je moguće držati koaliciona vrata širom otvorena na obe strane, čineći nešto treće?
- DSS upravo želi da bude u takvoj poziciji, da sa jedne strane ima DS, sa kojom može da vodi, hajde da kažemo tako, proreformsku ili proevropsku, prodemokratsku politiku, a sa druge strane da ima otvorenu mogućnost sa SRS, sa kojom može da vodi više nacionalističku politiku, i to ovaj ustav omogućava. Ovaj ustav je praktično sada postavio temelje za takvu vrstu koalicionog sporazumevanja u sledećih nekoliko godina - kaže politikolog Dušan Pavlović.

BELI BOJKOT

To što je ustav izglasan na referendumu prošlog vikenda, nesumnjivo je uspeh DSS, ali to što je izlaznost bila jedva dovoljna, nije pripisano razočarenju građana onim što je postignuto posle pada s vlasti Slobodana Miloševića, neprirodan zajednički nastup stranaka za neke birače, lošoj kampanji itd. nego direktnoj zloj nameri. Još dok se glasački papiri nisu slegli od brojanja, socijalisti su javno optužili DS i G17 Plus "za beli bojkot". Ustvrdili su da je u svim mestima koja su jaka uporišta DS, poput recimo beogradske opštine Stari grad, na referendum izašlo manje od 50 odsto građana i naveli da je izlaznost bila preko 60 odsto tamo gde je SPS jak, recimo u Varvarinu. Sad, što poslednjih dvadeset godina Stari grad tradicionalno glasa protiv socijalista i radikala, a Varvarin za njih, izgleda nije uzeto u obzir. Iz DS su, pak, uzvratili da nisu oni lepili plakate u kojima pozivaju da se glasa za novi ustav sa slikama haškog optuženika Vojislava Šešelja, što je na deo građana delovalo odvraćajuće od biračkih mesta.
Prema onome što se od stranačkih funkcionera može čuti "iza kulisa", međusobne optužbe su još mnogo drastičnije i na ivici apsurda. Ljudi bliski DS tvrde da jedini problem izbora nisu rokovi, nego to kako će Vojislav Koštunica biti premijer Draganu Šutanovcu, kao ministru odbrane, na primer, ili drugima iz redova Tadićevih demokrata. Oni, takođe, nezvanično ističu da će, ukoliko se proglasi novi ustav i donese ustavni zakon koji će samo okvirno odrediti izborni datum, recimo za februar na svim nivoima, u međuvremenu radikali "napasti" Tadićevu predsedničku funkciju. Navodno, pošto po novom ustavu predsednika može da opozove parlament dvotrećinskom većinom, sadašnji sastav Skupštine to teoretski dopušta. Time bi se, navodno, oslabio Tadićev rejting već i zbog toga što bi povod opozivu bilo - potpisivanje nezavisnosti Kosova. Na taj način bi se na predsednika Tadića svalila krivica zbog kosovskog gubitka i oslabila njegova kampanja.
Tu vrstu priče podgrevaju i radikali natuknicama da je njima prevashodni cilj da Tadić više ne bude predsednik, pa i da su spremni, da ukoliko DSS želi da sa narodnjačkim blokom kandiduje Velimira Ilića ili čak Sandu Rašković-Ivić, da "stave" kandidata koji neće biti Tomislav Nikolić. Na taj način bi indirektno podržali kandidata DSS protiv Tadića, za koga se smatra da bi u predsedničkoj trci bio neprikosnoven. Iskrenost, kao ni samo postojanje ove namere nije moguće proveriti ali je više puta objavljeno u štampi da bi predsednički kandidat radikala mogao biti i generalni sekretar Aleksandar Vučić.

KLJUČEVI ODLUKE

Kada je reč o G17 Plus, njihovo zalaganje za što skorije izbore očigledno je motivisano potrebom da se što pre završi priča o ostavkama ministara iz redova ove stranke i njihovom (ne)doslednošću. Međutim, nije propuštena prilika da se ukaže gde su ključevi odluke: razgovarao sam sa premijerom u ponedeljak i njega treba pitati kada će izbori, ovako je sredinom nedelje odgovarao ministar finansija u ostavci i lider G17 Plus Mlađan Dinkić.
I konačno, i oni koji žele izbore u decembru (DS i G17) i oni koji kažu da su uvek spremni, ali da ne pristaju da se izborna bitka bije na katolički Božić, Novu godinu ili koji god praznik u decembru (SRS i SPS) pozivaju se na kosovski razlog. Prvi da spreče radikale da dođu na vlast posle kosovskog rešenja, što bi bilo nepovoljno za zemlju, drugi da se suprotstave da "Havijer Solana i Oli Ren nameću odluke Srbiji". Odnosno da spreče da u "finiš kosovskih pregovora Srbija uđe u provizornom stanju bez vlade i predsednika i u izbornoj kampanji".
U vreme pisanja ovog teksta najverovatnija rešenja bila su da će na Mitrovdan 8. novembra biti proglašen ustav u parlamentu i izglasan ustavni zakon, ali koji će samo okvirno odrediti rok za izbore, recimo od tri do šest meseci.
Politikolog Slaviša Orlović kaže da su posledice skupljanja dvotrećinske podrške ustavnom zakonu "netransparentni pregovori, kalkulantski i ucenjivački, s obzirom na to da svako traži neke ustupke". Bivši predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić suprotstavio se ideji da se samo proglasi ustav, bez usvajanja ustavnog zakona, tvrdeći da je to neustavno. Dalje, verovatno je da dogovor o izborima ide u tom pravcu da parlamentarni, predsednički, ali i izbori za parlament Vojvodine budu održani istovremeno i to u januaru. To bi značilo i da izborni zakon ne bi trebalo brzopotezno menjati, tako da se vreme za kampanju sa 45 smanji na 30 dana.
Sam premijer Koštunica je, da podsetimo, prilikom nastupa pre referenduma na RTS, objašnjavao da je tehnički neizvodljivo da predsednički izbori budu u decembru zbog 15 dana između dva kruga. Zanimljivo je i da je sredinom nedelje senzacionalistička štampa objavila da je DSS navodno ponudio DS da se tehničke smetnje za predsedničke izbore u decembru "otklone". Ali da se promenjenim zakonom ponovo vrati cenzus od 50 odsto izašlih birača u prvom krugu.

UZAJAMNO SUMNJIČENJE

Priča se vraća na početak i na tvrdnju obaveštenih sagovornika da odavno veće nepoverenje, neprijateljstvo i uzajamno sumnjičenje nije vladalo između DS i DSS. Uzmemo li da je posle prekida ili slabljenja takozvane kohabitacije nakon lokalnih izbora 2004. referendumska kampanja bila neki test mogućeg zajedničkog poduhvata dve demokratske stranke, onda je test pokazao neuspeh.
- Mislim da je ova kampanja bila krajnje kontraproduktivna, da je ova kampanja bila jako loša. Naša istraživanja su kazivala, ne samo naša, nego istraživanja i ostalih agencija, da je tri miliona i šest stotina hiljada ljudi spremno da izađe na referendum i da glasa 'za'. Oni nisu uspeli da izvedu na birališta tri miliona i šest stotina hiljada ljudi - ocena je Zorana Lučića, predsednika Centra za slobodne izbore i demokratiju.
Činjenica da se ocenjuje da je iz ustavne priče, DSS izvukla manevarski prostor, a da zahtev DS za izborima i dalje visi o koncu, svakako neće ići u prilog lakšem dogovaranju.
- Dosta se govorilo o tome da li će biti moguće napraviti koaliciju između SRS i DSS u budućnosti. Sada nakon ovog ustava, EU više ne može da kaže ništa protiv toga, jer radikali su, podsećam vas, podržali ustav, a EU je takođe podržala taj ustav i rekla je da nema problema ni sa procedurama, ni sa bilo kakvim okolnostima koje su pratile ustav, kao i sa njegovim sadržajem. Kako će sada EU ili bilo koji međunarodni faktor da kaže - Pa znate, radikali baš ne bi trebalo da uđu u Vladu? Pobogu, oni su sada sistemska stranka. I to je bila jedna od funkcija ovog ustava, da se DSS omogući veći manevarski prostor, on je potpuno izvršen, potpuno je uspeo - zaključuje Dušan Pavlović.