Mladen Đorđević

Mađarska posle protesta - između neoliberalne laži i nacionalizma

Mađarski premijer Ferenc Đurčanji, ranije uspešni biznismen, potvrdio je svoju veštinu i u politici. I pored žestokog nastojanja opozicije da ga skloni sa vlasti, i porazu na lokalnim izborima, Đurčanji je ostao na čelu zemlje. Na nedavnom glasanju o njegovom poverenju, prvom takve vrste u postkomunističkoj istoriji Mađarske, 207 poslanika naspram 165 izjasnilo se za njegov ostanak na mestu predsednika vlade. Ipak, bez obzira što je premijer preživeo objavljivanje već čuvenog snimka, najnovija kriza ostavila je ozbiljne posledice na ionako duboko politički podeljenu zemlju.

Skepticizam evropskih zvaničnika

Prvi komentari po okončanju protesta procenjuju da Mađarsku čekaju bolni rezovi, ali pitanje je koliko je ona za njih spremna. Da bi ispunila standarde potrebne za ulazak u zonu evra, Mađarska mora da smanji svoj budžetski deficit, koji je najveći u EU i iznosi 10,2 odsto BDP. Prema standardima, da bi zemlja mogla da pređe na zajedničku evropsku valutu, budžetski deficit mora najmanje dve godine zaredom da bude manji od tri odsto BDP. Budimpešta je inače od evropskog zavoda za statistiku, Eurostata, dobila odobrenje da izuzme troškove reforme penzionog sistema iz proračuna o deficitu, ali čak i uz ovu olakšicu, deficit će iznositi 8,6 odsto BDP, što znači da su evropski standardi u velikoj meri opet probijeni. Vlada u Budimpešti ima još jedan veliki problem u ispunjavanju standarda postavljenih u Mastrihtu - njen javni dug će i ove godine u velikoj meri premašiti limit od 60 odsto BDP.Zato, da bi smanjila deficit i uskladila ga sa propisima Evropske unije, vlada mora da smanji potrošnju ministarstava za više od jednog biliona forinti što iznosi 4,66 milijardi dolara. Stroge mere štednje koje treba preduzeti baziraju se na povećanju poreza i cena energenata. a strogu fiskalnu politiku koja je najavljena najviše će osetiti ministarstva privrede, zdravstva, poljoprivrede i obrazovanja. Ove mere će međutim, povećati inflaciju i smajiti privredni rast, a prema nekim mišljenjima, još više će povećati jaz između bogatih i siromašnih. Prognozira se ipak da će deficit biti spušten na nivo od 3,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2009. godine. Međutim , po mišljenjima mnogih ekonomista, plan je daleko od idealnog, a javljaju se sumlje da će vlada uopšte moći da ga sprovede kako EU očekuje.

Zbignjev Kominek, iz Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj prokomentarisao je da povećanje poreza neće biti od suštinske važnosti i da se vlada mora skoncentrisati na sprovođenje srednjoročnih mera, i staviti troškove pod kontrolu. Kominek međutim smatra da protekle demonstracije mogu uticati da vlada sporije priđe sprovođenju smanjenja troškova u vezi zdravstva i penzjskog sistema, i da će Đurčanji biti oprezniji u pogledu radikalnih mera i omekšati sporovođenje reforme da bi sačuvao stabilnost, a to je luksuz koji zemlja ne sme da dozvoli. Komesar EU za Finasije Žoakim Almunja bio je još strožiji i izjavio da će Budimpešta u sučaju da se pokaže da ne sprovodi predviđeni program rizikovati da izgubi pristup EU razvojnim fondovima koji iznose oko 8 triliona forinti ili 37 milijardi dolara, i koje su ključne za dalje unapređenje infrastrukture. Ministri finansija EU dali su Mađarskoj rok do 2009 da smanji svoj deficit i upozorili da su za to potrebne ''hitne, definisane i održive'' akcije, a s obzirom da je Mađarska jedina zemlja koja je dobila tri upozorenja EU o reformi javnih finansija, a svakih šest meseci moraće da podnosi i izveštaje o sprovođenju ovih reformi. Da sumlje zvaničnika Eu nisu bez osnova, potvrdio je i ministar Ekonomije i transporta Janoš Koka, koji je izjavio da vlada ima pred sobom težak zadatak i da će njen najveći izazov biti reakcija običnih građana i njihov eventualni pritisak na vladu. V eliko je pitanje kako će stanovništvo koje je do sada naviklo na darežljivost države prihvatiti ovu neoliberalnu šok-terapiju koja će se svaliti na pleća običnog stanovništva

Varljivo primirje na političkoj sceni

Mađarska međutim ne može da odlaže sprovođenje plana štednje. Reči upozorenja naciji je uputio i bivši ministar finansija Lajoš Borkoš koji je naveo da je privredna situacija u zemlji gora nego što je bila pre mesec dana, i da zemlja ne sme sebi da dozvoli da politička kriza traje mesecima. Nema međutim izgleda da će se u zemlji postići neophodan konsenzus i uprkos ozbiljnim upozorenjima, politička scena ostaje duboko podeljena . Na suprodstavljenim pozicijama nalaze se pro-zapadna liberalno-socijalistička koalicija, opterećena korupcijom i skandalom zbog premijerovom laži, a s druge, kako se pokazalo, ogorčeni nezadovoljni ekstremisti predvođeni Viktor Orbanom i Fidesom, koji su u poslednjih 16 godina četri puta gubili parlamentarne izbore.I pored neuspeha svoje strategije, opozicija ne odustaje od težnji za smenom vlasti, što sugeriše da će kriza i dalje tinjati do prve pogodne prilike. O tome svedoči i najnoviji potez Fidesa i njegovog manjeg saveznika Hriščanske demokratske narodne partije koje su donele odluku o prekidu svih političkih veza sa socijalističkim premijerom Đurčanjijem. Ove partije su najavile da će njihovi poslanici izaći sa svake sednice parlamenta na kojoj će Đurćanji govoriti, i da će u klupama samo ostati vođe poslaničkih grupa, kao i da će bojkotovati sve sastanke koje sazove Đurćanji. Ujedno su oglasile da ga smatraju personom non grata u mađarskoj politici.

Na lokalnim izborima koje je desničarska opozicija bila najavila kao svojevrsni referendum, Fides je osvojio je više od 53 odsto glasova, dok je Đurčanjijeva koalicija osvojila oko 36 odsto. Fides je osvojio vlast i u 16 najvećih gradova u Mađarskoj i u 18 od 19 županijskih skupština, dok je vladajuća koalicija zadržala vlast u Budimpešti. Fides zato želi da čeka i prognoze su da Orban smatra da će moći da iskoristi socijalno nezadovoljstvo koje se očekuje kada plan o smanjenju budžeta bude počeo da se sprovodi. Posle kraha protesta, aktivista Fidesa Zoltan Nogradi izjavio je da njihova nada leži u običnim ljudima koji će postati besni I tražiti Đurčanjijevu smeni kada ne budu u sred zime mogli da plaćaju račune, jer će po predviđenom planu cene energije znatno porasti. U Fidesu se čak nadaju da predviđeni plan kresanja budžeta neće uspeti. Očekuju da će u slučaju da do sledećeg aprila vlada ne bude uspela da pokaže da je sposobna da ostvari predviđeni plan, Evropska komisija, koja inače pritiska Mađarsku da uđe u zonu evra uvesti određene sankcije, što bi aktuelnom premijeru još više otežalo položaj.

Eskalacija nacionalizma

Posle pobede na lokalnim izborima Orban je vladi isporučio ultimatum, kojim je zahtevao da Đurčanji ode sa vlasti i ukine program štednje. Međutim, s obzirom na diktat EU, ni desnica ne bi mogla odstupiti od sličnih mera. Zanimljivo je da je ujednom od nedavnih intervjua i sam Orban je potvrdio da je Mađarskoj u svakom slučaju neophodan program štednje, ali jedino što je tim povodom ponudio je maglovita ideja o tzv. ''Mađarskom reformskom fondu'' koji bi trebao da prikupi donacije iz domačih i stranih izvora koje bi bile korišćene u svrhe finasiranja neophodnih reformi. Samim tim, pokazao je da je njegova borba za ‚‚časnu vladu'' i ‚‚moralnu obnovu'', pre svega povezana sa izgleda nezajažljivom željom za povratak na vlast. U nedavnom intervjuju on je izjavio kako se zalaže za konsenzus oko reforme, ali u nedavnim demonstracijama je na površinu je izbila težnja za radikalnim promenama i ekstremni nacionalizam. Demonstranti su zahtevali obaranje vlade, sazivanje ustavotvorne skupštine, prevremene izbore, što je svakako daleko od želje za konsenzusom. Po mnogim ocenama polednji događaju u Budimpešti imaju mnogo više veze sa ksenofobičnim nacionalizmom nego sa časnom vladom. što se jasno videlo tokom demonstracija, koje su počinjale okupljanjem građana, a zatim bile usmeravane od ultradesničara i navijačkih grupa. Među desničarskim grupama najvažnije su bile Mađarski nacionalni komitet i Revolucionarni nacionalni komitet, u kome su preovlađivali lideri ekstremne desnice. Lider MKK-a , koji je sačinjen od 13 članova bio je Anraš Takaš, a pored njega tu su bili i Tamaš Molnar, član ekstremne partije Jobik, kao i Laslo Torockaj, vođa ultranacionalističke organizacije ''Pokret 64 županije''. Vođa Revolucionarnog nacionalnog komiteta bio je Đorđi Kemal, ranije uslovno kažnjen za dela protiv ustavnog poretka, dok je član ovog komiteta bila Marija Vitner,istaknuti član Fidesa. Pored njih, pojavile su se i Grupa za novu Mađarsku, Pokret narodnog ustanka, kao i Mađarski okotbarski komitet koji je vodio Ištvan Čurka, vođa ekstremno desne Partije istine i života, koji je ranije podržavao Fides u parlamentu.

Orban ''ujedinitelj''

Prema novinaru Jozefu Debrečenju, koji je napisao biografije i Orbana i Đurčanjija, da je Orbanov populistički pokret pobedio, teško izborena demokratija bi pretrpela nepopravljiv udarac, i bila zamenjena korumpiranim, obmanjivačkim i paternalističkim režimom. Prema Debrečenju,Mađarska pod Orbanom imala bi mnogo više uzajedničkog sa Lukašenkovom Belorusijom nego sa evropskim demokratijama Sam Orban je poznat kao nacionalista koji ne podnosi ''liberalnu elitu Budimpešte'' i svoju partiju bazira na srednjoj klasi, malim farmerima, provincijskoj populaciji i crkvi. U javnim nastupima istupa sa terminima poput ''ponovnog ujedinjenja mađarske nacije'', ''duhovnog zajedništva'' ili ‚‚jedistva nacije uprkos granicama.''. Njegove nacionalne aspiracije uznemiruju susede, posebno Slovačku i Rumuniju, kao i nedavno Srbiju. Karakteristična za njega je izjava da je ‚‚Transilvanija deo mađarskog životnog prostora u Karpatskom basenu. '' U skladu sa nacionalističkim aspiracijama, njegova vlada je takođe bila pripremila program o trostepenoj autonomiji Mađara u Vojvodini, a zatim glasno zagovarala i isticala potrebu da je Zapad podrži. Orban i njegov ministar spoljnih poslova imali su veliku ulogu u zaoštravanju srpsko-mađarskih odnosa i internacionalizaciji međuetničkih incidenata. Iznošene su optužbe o ''užasima'' koji se dešavaju u Vojvodini i apeli EU da interveniše. Orban je još za vreme Miloševića tvrdio da su Mađari u Srbiji ''taoci'' i optuživao vladu za ‚‚etnički terorizam''.

Lažovi ili nacionalisti?

Prema jednoj anegdoti, jedan zapadni diplomata u Srbiji priznao je pre nekoliko godina u jednom neslužbenom razgovoru da je Zapad u našem slučaju imao izbor između lopova i nacionalista. Mađari izgleda imaju sličan izbor, ali kako god izabrali, ostaje činjenica da će u naredne tri godine, svoje članstvo u EU morati da plate do poslednjeg forinta.