Smilja Stefanović Pregel

Ne zamerajte onima koji su za srpsku nezavisnost

Ovih dana dobijam mail iz Srbije, mahom od mojih mlađih prijatelja, između 20 i 35 godina, koji idu otprilike ovako: Konačno Srbi u svojoj zemlji, Svako na svome, Srbi su se konačno izborili za nezavisnost, Posle 100 godina ponovo zemlja Srbija... Ovo deluje kao šala, ali ovi mladi ljudi izgleda kao da imaju sistem kako da neke trenutke u životu okrenu na šalu. Oni stariji od 35 godina ćute. U ovo doba telekomunikacija teško je shvatiti, neko bi pomislio, zašto se ne javljaju, ne daju svoje komentare, zašto ćute. Ali, opet i nije. Oni su u ćutačkom stanju jer su ostali bez reči. A ostali su bez reči jer ne mogu da se pomire sa osećanjem odbačenosti . Ne razumeju zašto ih na kraju ni Crnogorci nisu hteli. Ne žele da prihvate da i u najozbiljnijim trenucima ima mesta šali.

Ja sam u principu bila za zajednicu. Ali dan pred referendum napisala sam poznaniku koji je Crnogorac, iz severnog dela Crne Gore, živi u Beogradu, da će i posle referenduma zemlja nastaviti da se okreće kako je tvrdio Kopernik i Galilej. Želela sam da ga malo oraspoložim, da se našalim na račun teške situacije. To mu nije bila uteha tad, nije mu bilo očigledno do šale, a posle referenduma poslao mi je veoma pesimistički mail u kome elaborira da su za odvajanje Crne Gore krivi najviše, pored Mila, srpski politicari, naro č ito “onaj šljam” iz G17!

Na kraju je ispalo da su Srbi u Srbiji opet krivi za sve. I to nije bila šala po njemu, a ni po meni.

Razumem zašto mlade generacije u Srbiji prihvataju odluku Crnogoraca kao svoju nezavisnost. Možda ovo izgleda naivno starijim genercijama i možda je to jedan od razloga što ćute, ne odgovaraju na mail. Ali, ne krivimo one koji žele samostalnost Srbije, niti što svoje opaske u vezi referenduma izražavaju kroz šalu.

Svi oni koji srpsku buduću samostalnost vide kao pretnju nisu u pravu. Srbija je postala u ovom trenutku zemlja koja može samostalno da odluči svoju budućnost, odnosno put u nju. Problemi su mnogi, ali na svoje probleme Srbija konačno može da se koncentriše i da nađe rešenja koja odgovaraju stanovništvu Srbije. Za rešavanje problema više nije neophodan glas onih koji ne žive u Srbiji. Jedino stanovništvo Srbije, Srbi i svi drugi koji žive u njoj, biće odgovorno od ovog trenutka za rešavanje socijalne, ekonomske i političke situcije ovog područja. Preispitivanja i sumnje moraju da se odbace. Ima suviše toga što treba da se završi. I dalje će nam nedostajati ljudi, stvari. Ljudi koje smo poznavali u Crnoj Gori, stvari kao što su kupanje u Miločeru i sl. U početku, te stvari i ti ljudi ređaće se pred našim očima kao po nekom nevidljivom spisku. Ali i to će proći. Ima suviše toga što treba da se uradi u neposrednoj budućnosti: da se podeli imovina; predstavništva i ambasade u svetu, da se donese novi ustav Srbije, novi zakoni, nova pravila ponašanja. I sve to u skladu sa svetom, Evropom, regijom, ukoliko želimo da postanemo njihov integralni deo. Moderna država mora da se ostvari. Prebacuje nam se da smo druge sprečavali u bržem pristupanju svetu i Evropi. Da smo ih kočili. Uzmimo to kao delimičnu istinu, ali dokažimo u neposrednoj budućnosti da su i oni nas kočili. Ne da bismo njima nešto dokazali, već da dokažemo sebi da smo sposobni da se promenimo, okrenemo list, počnemo ispočetka, od ground zero . I da ground zero neće delovati uništavajuće na nas, već kao inspiracija. You can make the best of it , prokomentarisala je rezultat referenduma moja dobra prijateljica Lucy MacCarthy. Ona je mudra žena, kao i stara nacija iz koje je potekla - Rumunija. O Srbima misli da su wonderful , i da zato što nas tako malo ima, ona mora dobro da vodi računa o meni! Ovo je vrsta šale među nama , a joke .