Das Parlament, Berlin

Peter Šarlatur:

EVROPLJANI SU GLUPI

Razgovor sa Peter Šarlaturom (Peter Scholl-Latour) o njegovoj, novoj knjizi „RUSIJA U GVOZDENOM OBRUČU – Putinova imperija izmedju Kine, NATO-a i islamskog fundamentalizma“

Za mnoge on je legenda nemačkog novinarstva. Peter Šarlatur već više od pedeset godina izveštava sa kriznih žarišta širom naše planete. Njegove knjige, od kojih su mnoge bestseleri, ne ostavljaju nikog ravnodušnim. Jedni ga uzdižu u nebesa, drugi žestoko kritikuju. To je slučaj i sa njegovom novom knjigom koja je već polarizovala njegove čitaoce.

Das Parlament: „ Rusija u gvozdenom obruču “ glasi naslov vaše nove knjige. Vi u njoj analizirate ugroženost, po prostranstvu, najveće zemlje na svetu od širenja NATO-a na istok, militantnog Islama i uspona, i sa tim povezane ekspanzije, Narodne republike Kine. Koji od ova tri fenomena je dugoročno najopsaniji za budućost Rusije?

Peter Šarlatur: Sva tri geopolitička fenomena predstavljaju trajnu pretnju državnom jedinstvu Rusije. Dugoročno je medjutim uspon Kine najveći izazov. Prikupljajući materijal za ovu knjigu bio sam na licu mesta, u rusko-kineskom graničnom područiju. Tamo se na jednoj strani ogromni prostori Sibira polako prazne od ljudi, a na drugoj strani granice danas je više od 130 miliona Kineza. I dok se rusko stanovništvo smanjuje godišnje za oko 800.000 stanovnika kineska populacija je svake godine brojnija za 12 miliona ljudi. Oči Kineza su, naravno, uprte u nepregledno rudno i sirovinsko blago suseda.

Das Parlament: Da li je već u toku masovno naseljavanje Kineza u dalekoistočne krajeve Rusije?

Peter Šarlatur: Ne toliko koliko bi se očekivalo. Prilikom moje prethodne posete tom regionu, 1993. godine, prisustvo Kineza je bilo znatno upadljivije. Istina, širom Putinove imperije, od Sankt Petesburga do Vladivostoka, razasute su kineske pijace i sa njima povezane kineske kolonije, no o masovnom naseljavanju, poput latinoamerikanaca u SAD, nema ni govora. Prisustvo Kineza je naprimer mnogo vidljivije u Parizu nego po, često poluispražnjenim, naseljima sa ruske strane kinesko-ruske granice. No vreme ne radi za Rusiju. Kinezi su vrlo mudri i njima se nežuri.

Das Parlament: Kakvu ulogu u svemu tome igra Mongolija? Ta država leži izmedju Kine i Rusije i nekada bila nešto poput sovjetskog protektorata?

Peter Šarlatur: Mongolija je zaista jedan interesantan slučaj. SAD su tamo vojno prisutne i praktično su od te zemlje stvorile isturenu predstražu NATO-a. To je trn u oku Rusima i Kinezima no 2,5 miliona Mongolca misli da je to garantija njihovog opstanka. Govoreći o tome jedan moj sagovornik u Pekingu mi je ponovio jenu Maovu dosetku koja kaže da „ ako Kina samo pljune Mongolija će potonuti“. Kako stvari stoje najbolje govori primer Mandžurijje, severne kineske provincije koja se graniči sa ruskim dalekim istokom. Do 1920 tamo jedva da je bilo Kineza, a danas ima gotovo isto stanovnika koliko i cela Rusija.

Das Parlament: Da predjemo sada sa Dalekog istoka u evropski deo Rusije, tačnije rečeno na Kavkaz. Može li se reći da se tamošnja situacija stabilizovala?

Peter Šarlatur: Otpor u Čečeniji je, doslovce, ugušen u krvi i suzama. Sa imenovanjem Kadirova za predsednika vlade Putin je ustoličio jednog opasnog vlastodršca sa kriminalnom energijom. Njegova milicija skupa sa posrnulom ruskom armijom održava neku vrstu primirija. Kadirov je, kao i njegov pokojni otac, u prvom čečenskom ratu bio na strani pobunjenika i ja ne isključujem da se on jednog dana neće ponovo okrenuti protiv Rusa. Čečeni su jedan vrlo žilav narod i u svojoj istoriji su već preživeli mnoge mračne periode. To su već u svojim knjigama primetili Tolstoj i Složenjicin.

Das Parlament: Znači li to da je za Rusiju opasnost od radikalnog islama na njenoj teritoriji prošla?

Peter Šarlatur: Ni u kom slučaju. U ruskoj federaciji danas živi preko 20 miliona muslimana i oni imaju najveći prirodni priraštaj od svih etničkih i religioznih manjina. Pored konflikta u Čečeniji preti da izbije još krvaviji konflikt u susednom Dagestanu. No ruski muslimani ne naseljavaju samo područije severnog Kavkaza. U ovoj knjizi sam opisao i moje putovanje u Tatarstan. To područije se nalazi u istočnom delu evropske Rusije i sastavni je deo Ruske federacije. Početkom 90.-tih godina u vreme potonuća Sovjetskog saveza tamo se javilo etničko-religiozno budjenje sličano onom u današnjim u Dagestanu i Čečeniji. Zahvaljujući popustljivosti i ustupcima Moskve odustalo se od traženja nezavisnosti no to neznači da se slični zahtevi jednoga dana neće ponovo biti postavljeni. S tim u vezi valja se setiti da je Rusija stotinama godina bila pod Tatarskim jarmom. Istočno od Tatarstana leži autonomni region Baškiristan. Baškiri, kao i Tatari, spadaju u porodicu turskih naroda i islamske su verispovesti. Oni naseljavaju područije, zapadno od Urala, koje je samo 50-tak kilometara udaljeno od Kazahstana. Dakle praktično se graniči sa nezavisnim tursko-islamskim republikama srednje Azije.

U Moskvi smatraju da nije isključeno da jednoga dana i ovde, u samom srcu Rusije, nastane jedno novo krizno žarište.

Das Parlament: Kako se u Moskvi gleda na širenje NATO-a na istok?

Peter Šarlatur: Kao na pretnju. U Moskvi sam razgovarao sa Valentinom Falinom, bivšim sovjetskim ambasadorom u SR Nemačkoj, i Jevgenijem Primakovim, bivšim predsednikom ruske vlade. Obojica su mišljenja da je novi hladni rat već počeo. U Ukrajini NATO obučava i naoružava tamošnju armiju, a isto se dogadja i u Gruziji. Obe se zemlje pripremaju za članstvo u ovom savezu. Vašington očigledno želi da opkoli Rusiju i potisne je što dalje na istok.

Žalosno je što nemačka vlada i Evropska unija pristaju da budu saučesnici te igre bez ijedne reči protivljenja.

Das Parlament: Šta vam smeta u ovom širenju NATO-a na istok?

Peter Šarlatur: Činjenica da smo mi kao zapad, kao Evropljani toliko glupi da ulazimo u jedno novo neprijateljstvo sa Rusijom. Mi klizimo direktno u jedan novi hladni rat, a trebalo bi da smo srećni da smo se, gotovo bezbolno, izvukli iz starog. Rusija sa svojim potencijalima, površinom i prirodnim bogatstvima je nešto kao naš prirodni saveznik u nadolazećim iskušenjima.

Umesto toga mi tu državu, najveću po površini, tu evroazijsku imperiju teramo u jedan ćošak iz koga se da izaći samo sa nasiljem.

Das Parlament: Kako će Rusija dugoročno reagovati na ova iskušenja ili preciznije rečeno na ovu uklještenost?

Peter Šarlatur: Sa jednim precenjenim i opasnim nacionalizmom. Pretpostavke za to su već stvorene.

Razgovor vodio Ramon Šak (Ramon Schack)

Sa nemačkog preveo: Goran Nikolić

Predhodno objavljeno u Das Parlament, Berlin, Broj 48/2006