Timoti Viljem Voters

Separatni mir

Do pre nekoliko godina postojao je uzdržani optimizam u pogledu budućnosti Kosova. Kontrolni punktovi bili su razmontirani; proces uspostavljanja standarda vladavine bio je u toku. Ali to je bilo pre opštih nereda 2004. godine i pre nego što su prošle godine nepomirljive albanske i srpske vizije Kosova dovele do mrtve tačke u razgovorima o finalnom statusu pokrajine. Tako se sada, više od sedam godina nakon što je NATO okončao brutalnu vladavinu Srbije nad pokrajinom, međunarodna zajednica sprema da nametne rešenje.

Samo je šteta što je ono pogrešno. Očekivani plan daje premalo Albancima, a uzima previše od Srba. Postoji, međutim, jedna alternativa, samo kada bi je međunarodna zajednica uzela u obzir: podela. Fleksibilnost u pogledu granica omogućila bi da se potpuno nezavisnim Kosovom lakše vlada, obezbedila bi veću zaštitu manjina i učinila dostižnim ispregovarano rešenje. Podela je moguća, i moguće je da je to prava stvar koju treba uraditi.

Ipak, svaki od dosadašnjih predloga pretpostavlja stav da se podela mora odbaciti. Plan UN, koji će u petak biti predstavljen vladama Srbije i Kosova, a čiji su detalji procurili u javnost prošle nedelje, sledi uobičajena opšta mesta. Nudi polu-državu na celoj teritoriji: Kosovo će dobiti većinu ovlašćenja suverene države, bez pune nezavisnosti i bez revizije svojih granica. Ta kombinacija, međutim, neprihvatljiva je i za Albance i za Srbe: Albanci su strašno propatili pod srpskom vlašću i zaslužuju punu nezavisnost, a opet, svaki odvojen status Kosova predstavlja pretnju tamošnjim nealbanskim manjinama.

Fiksacija međunarodne zajednice celovitim Kosovom dovela ju je do toga da smišlja kompleksne šeme podele vlasti da bi se prilagodila dvema nepoverljivim populacijama, pre nego što se razmotri nezavisnost. Troškovi ovog ”standardi pre statusa” pristupa bili su predvidivi: nesigurno investiciono okruženje, frustrirana očekivanja i krhkost koja destabilizuje region.

Jedna stvar bi bila da su ove dve međusobno podozrive populacije neraspletivo povezane - ali nisu. Većina Srba na Kosovu živi u malom pojasu na krajnjem severu. Podela bi im omogućila da nastave da žive u Srbiji. Preostali “džepovi” ne bi predstavljali toliku pretnju za Albance, što bi olakšalo upravljanje Kosovom, a preostala mala srpska populacija osećala bi se sigurnijom.

Podela bi mogla da otkoči potpuni zastoj u pregovorima. Albansko vođstvo u Prištini bi moglo da odustane od severa nastanjenog Srbima u zamenu za momentalno priznanje i modernizovanu upravu bez međunarodnog nadzora. A Srbija bi mogla da omekša svoj otpor nezavisnosti Kosova ukoliko sačuva severni deo - što bi olakšalo međunarodno priznanje, pošto je Rusija najavila da će staviti veto na svaki plan koji Srbija ne prihvati.

Primedbe na podelu su brojne, ali nisu uverljive. Neki posmatrači smatraju da bi preispitivanje granica destabilizovalio druge države. Ali potiskivanje razgovora o podeli može imati isti efekat. Zamislite strasti koje bi planule da smo se protivili separaciji Kosova od Srbije.

Drugi se brinu da bi podela oduzela Kosovu fabrike i rudnike u Trepči, na severu Kosova. Ali, ovoj pokrajini koja nema izlaz na more daleko su potrebniji podnošljivi odnosi sa Srbijom i bezbednost investicija, a verovatno je da rešenje UN neće doneti ništa od toga.

Neki drugi opet ističu da bi dozvola Srbiji da zadrži deo Kosova predstavljala nagradu za etničko čišćenje. Ipak, svi su saglasni da je opravdano smanjivanje srpske kontrole nad albanskim područjima; a pravo pitanje je zapravo u kojoj meri je potrebno ograničiti srpski suverenitet.

Nema ničeg magičnog ili moralnog u vezi sa granicama Kosova. One su artefakt Titove Jugoslavije, i nikad nisu bile u saglasnosti sa etnicitetom niti su doprinosile socijalnom miru. Ukoliko granice ne uspevaju da doprinesu bezbednosti ili da pospeše blagostanje trebalo bi ih promeniti. To je ono zbog čega smo se, na prvom mestu, zalagali za odvajanje Kosova od Srbije. I to je podela. Zašto je onda ostavljanje njegovog manjeg dela u okviru Srbije inherentno pogrešno?

Kosovski Albanci zaslužuju pravu nezavisnosti, dok Srbija mora za to da plati cenu, pojedinačni Srbi ne treba da nepotrebno pate. Menjanje granice - redukovanje podele koju preduzimamo - moglo bi učiniti punu i pravu nezavisnost Kosova mogućom.

Podela nije savršena; bolna je i nosi rizike. Ali trenutni plan niti će rešiti nejasan status Kosova niti će sprečiti ceo jedan narod na Balkanu da još jednom “krene na put”. Sigurno bi bilo bolje da se granica pomeri, nego da ona zarobi ljude u svojim okvirima. Ovo zvuči kao moralni argument za stavljanje podele natrag na sto.

Timoti Viljem Voters, profesor na Pravnoj školi u Blumingtonu u Indijani (Indiana University School of Law at Bloomington), pomagao je u pripremi optužnice protiv Slobodana Milosevića za ratne zločine na Kosovu.

Naslov originala: “A Separate Peace” By Timothy William Waters, Febr. 1, 2007 New York Times