Aleksandar Apostolovski

Bolje da nas biju Rusi, nego Ameri

Tim kardiologa, anesteziologa i hirurga zabrinuto je posmatrao igrače koji su se sinoć zagrevali na „Marakani”. Radnik koji održava najčuveniji srpski travnjak objavio je da je u 14 časova lično izmerio 52 stepena Celzijusova na centru terena, ali, igrači u crvenim dresovima više veruju zvaničnim saopštenjima Hidrometeorološkog zavoda. Kapiten Mića Albijanić, sa brojem 10 na leđima, uoči meča je obećao da će Beograd opet videti Maradonu i da neće biti udaraca po cevanicama. Ipak su na suprotnoj strani terena braća Rusi.

Atmosfera na „Marakani”, nekoliko minuta uoči početka revijalne utakmice između fudbalskih reprezentacija Skupštine Srbije i parlamentarne delegacije ruske Dume, zaista je bila paklena, iako je na tribinama bilo oko 30 gledalaca koji su ušli besplatno i još toliko uglednih zvanica iz dve zemlje, smeštenih u VIP loži. Među njima je bio i ruski ambasador Aleksandar Aleksejev, koji je pre početka obavio diplomatske konsultacije sa stručnim štabom. Predstavnik Vlade Srbije bio je Dejan Mihajlov, koji je neprestano nešto zapisivao u beležnicu. Možda strategiju napada, ili u najgorem slučaju „ofanzivnu defanzivu”.

Posao delegata obavljali su agenti tajne službe u odelima i bubicama u uhu. „Marakanu” su obezbeđivale i brojne naoružane snage antiterorističkih jedinica.   

„Ničim izazvani” selektor srpskih parlamentaraca, kako je sebe nazvao Milorad Kosanović, nekadašnji trener „Vojvodine” i „Zvezde”, pre prvog sudijskog zvižduka pročitao je tim koji je dobio od poslanika. Prvih 11 sastavljeno je na osnovu dogovora poslaničkih klubova, ali Kosanović je rekao da će politički konsenzus na travi trajati svega nekoliko minuta. Pokazalo se da politička podobnost ne prolazi u fudbalu: ruski parlamentarci su odmah dali dva gola, od kojih je drugi, u režiji pedesetšestogodišnjeg predsednika Državne dume Borisa Grizlova, pravo fudbalsko remek-delo.

Ruska kaznena ekspedicija briljirala je na terenu. Konstantin Jerjomenko, član Saveta federacije Voronježske oblasti, održao je javni čas fudbala i u jednom trenutku pristrasni sudija Dejan Delević, koji je iz sve snage svirao, ali uzalud, u korist domaćina, doviknuo je: „Ovaj čovek može da igra bilo gde u Evropi”. 

Dmitrij Alejničev, član Saveta federacije Omske oblasti, superiorno je gospodario desnom stranom, na koju je, i pored prisustva brojnih bekova DS-a, radikala, DSS-NS-a, i poslaničke grupe manjina, mogao da sleti „tupoljev”. Alejničev je u maniru čoveka koji je osvojio Ligu šampiona igrajući za „Porto”, pod dirigentskom palicom slavnog Murinja, bezbrižno prolazio kroz našu odbranu. 

Bajro Omeragić, iz Ugljaninove Liste za Sandžak, i Aleksandar Vučić probali su da formiraju stratešku osovinu na sredini terena, dok je Mića Albijanić, neshvaćeni Maradona, koji očigledno pamti vreme kada ga je Nataša Jovanović štiklom udarila u cevanicu, sa nekoliko solo-tačaka pokušao je da probije čeličnu rusku odbranu. 

Kada se na travi pojavio ministar Predrag Bubalo, na tribinama se čulo mišljenje da njegov ulazak u igru predstavlja fudbalski konflikt interesa. Možda je zato ministar igrao – bez broja. Nenad Popović, poznat po odličnim vezama u Rusiji, pokazao je da je možda bilo bolje da je igrao, a ne rukovodio u „Partizanu”.

Svi na stadionu prestali su da broje ruske golove posle petnaestak minuta. Radikal Zoran Despotović, za koga se sumnjalo da će puštati Ruse, juče je briljirao na golu, kao da je branio protiv združene ekipe SAD – EU. 

Kada je povikao – Kosane, već deset minuta nemamo levog beka! – selektor je uzvratio: 

– Stanite u red dva po dva i ulazite u igru.

Mića Albijanić nekoliko puta je izlazio i ulazio na teren. Sa sobom na klupu nosio je i kapitensku traku. Centarfor Vučić, koji je pokazao da ume da dribla, ali da se sporo oslobađa lopte, upitao je Kosanovića:

– Je l’ me menjaš ti, ili neprincipijelna koalicija – dok je Bajro Omeragić, pošto je naslutio da kolegama u crvenim dresovima preti kolabiranje, predložio da se igra na – ofsajd zamke.

– Mi smo, Kosane, jedva vladu napravili, a ti hoćeš odmah sjajnu igru. Daj nam bar 100 dana da se uigramo – predložio je zadihani ministar Bubalo, pozdravljen aplauzima saigrača iz svih poslaničkih klubova, koji su sinoć demonstrirali snažno nacionalno jedinstvo i ispoljili vatreni patriotizam. U finišu su Dejan Mirović (SRS) i Tamaš Tot (DS), spasili fudbalsku čast parlamentaraca, uguravši po jednom loptu u gol.

Sudija Delević poslušao je vapaje sa naše klupe i tri minuta ranije odsvirao kraj. Rusi su nas dobili sa 9:2, a posmatrači na tribinama su uočili da je razlika mogla da bude mnogo veća. Radikali su optužili Čedomira Jovanovića za izdaju fudbalskih interesa, jer njegov poslanički klub nije dao kandidate za reprezentaciju. Da je igrao Čeda, otpor Rusiji bio bi mnogo veći, a igra oštrija, komentarisali su poslanici.  

– Bolje, ipak, da nas biju Rusi, nego Ameri – konstatovali su reprezentativci u crvenim dresovima, odlazeći u svlačionice. Zaslužili su aplauze, ostavili su srce na terenu. Bez asistencije kardiologa.

 

[objavljeno: 19.07.2007.]