Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Kolumne Đorđa Vukadinovića i Slobodana Antonića u Politici

   

Iza ogledala

Slobodan Antonić

POSLE JEDNE OSTAVKE

Profesor Leon Kojen se našao u položaju da bude katalizator važnih dešavanja

Ostavka Leona Kojena može biti jedna od malih stvari sa važnim posledicama po veliku politiku. Ona podjednako pogađa i Tadića i Koštunicu i dovodi do neželjenog ubrzanja tokova koje obojica naših državnika žele da zadrže pod nadzorom.

Najpre, prvi deo Kojenovog obrazloženja ostavke dosta je nezgodan za Tadića. Kojen se žali da drugi Tadićevi savetnici vode pregovore o Kosovu koji podrazumevaju prihvatanje kosovske nezavisnosti. On izričito pominje austrijskog kancelara Guzenbauera, koji se pre neki dan pohvalio da se „sa Srbijom radi na postizanju sporazuma kojim bi Kosovo dobilo nezavisnost na način koji bi bio prihvatljiv i za Beograd”. Guzenbauer je pri tome objasnio da se „radi s predsednikom Srbije Borisom Tadićem i njegovim ljudima”.

Tadićev kabinet je porekao Guzenbauerov navod. Ali, Kojena taj demanti očigledno nije ubedio. Ako tom poreknuću ne veruju ljudi sa strane to nije od neke preterane važnosti. Vrlo je nezgodno, međutim, ako njime nije zadovoljan neko ko je, kao deo postave, dobro upućen u dešavanja. Naravno, čitav slučaj se može objasniti povređenom sujetom. Možda je Kojen stvarno ljubomoran na Vuka Jeremića i njegovo ulaženje u „kosovski domen”? No, ozbiljni smo ljudi, a Kojen nije od juče na političkoj pozornici. Sujeta jeste pokretač mnogo čega. Ali, u ovom slučaju, ona teško da može biti objašnjenje poteza jednog tako poslovično ozbiljnog i odgovornog čoveka kakav je profesor Kojen.

Naravno da je Kojen svestan da on ne može biti jedini iz Tadićevog tima koji razgovara o Kosovu. Ali, očigledno je da Kojen, u tim drugim razgovorima, vidi i nešto što nije baš u skladu sa razgovorima koje vodi zvanični pregovarački tim. Ta činjenica ponovo jača uverenje javnosti da je saglasnost Koštunice i Tadića oko kosovskog pitanja dosta plitka. Možda je, u pregovorima oko nove vlade, na kosovsko poglavlje doista prerano udaren pečat „dogovoreno”. Jer, ako nema jasnog i iskrenog dogovora oko Kosova, u aprilu 2007. godine, takva vlada će teško potrajati dalje od jeseni 2007, i verovatnog proglašenja nezavisne države Kosovo.

Tako Kojenova ostavka zapravo pregovore o vladi može da vrati na početak. To ne može biti dobra vest za Tadića. On je u tim pregovorima ionako strana koja ima više interesa da se nova vlada što pre napravi. Jer, ne čeka DSS da sedne u ministarske fotelje, već DS. Uz to, Koštunica je upravo zbog važnosti kosovskog pitanja pridobio deo javnosti za svoju premijersku kandidaturu. Oživljavanje značaja kosovskog pitanja za pravljenje vlade može samo da ojača Koštuničin pregovarački položaj. Ko će sada znati da li su se pregovori DS i DSS završili neuspehom zato što Koštunica nije dobio ministarstvo policije, ili zato što se Tadić pokazao nesolidnim po pitanju Kosova?

Međutim, ni Koštunica neće biti presrećan zbog Kojenove ostavke. Ne samo zato što ona daje municiju svima onima u DSS-u koji su od početka bili skeptični prema mogućnosti dogovora sa DS. Za samog Koštunicu je posebno nezgodan drugi deo Kojenove ostavke. Tu se kaže da odugovlačenje sa obrazovanjem skupštine i vlade može imati rđave posledice po rad pregovaračkog tima, a sledstveno tome i po srpsku borbu za Kosovo. Ako Kojena proglašavate kompetentnim po pitanju kosovskih pregovora kada je reč o Tadićevom delu odgovornosti, teško možete njegovo mišljenje ignorisati u istoj stvari za koju ste i vi odgovorni.

Kojenova ostavka je tim nezgodnija što dolazi baš u trenutku kada je u javnost puštena ideja koja rok za obrazovanje nove vlade može pomeriti za bar još tri meseca. Reč je o tvrdnji, koja se pripisuje neimenovanom izvoru iz DSS-a, da još nije počeo da teče ustavni rok za obrazovanje vlade, budući da skupština nije konstituisana. Naime, važeći skupštinski poslovnik izričito utvrđuje da je skupština konstituisana tek izborom njenog predsednika. Ako se, naime, takvo tumačenje prihvati, Koštunica može još čitavo leto da nastavi sa svojom taktikom pregovaranja, koju pokeraši zovu „kameno lice”. Sjajno se služeći tom taktikom Koštunica je već došao do prava na premijersko mesto. Za još tri meseca takve igre Srbija će ga moliti da, uz ministarstvo policije i spoljnih poslova, uzme i ministarstvo energetike, finansija, vojske, saobraćaja itd., ali samo da konačno kaže – „da”.

Međutim, stvari su se sada iskomplikovale. Otezanje, ma koliko uspešno obavljalo funkciju nerviranja političkih suparnika, ipak može doneti i izvesnu štetu. Neka odluka ovih dana očigledno mora biti doneta. Ili će se najzad napraviti dogovor sa Tadićem, ili će se ozbiljno morati razmisliti o alternativi – slično onoj koja je iznađena u februaru 2004.

Tako se jedan profesor našao u položaju da bude katalizator važnih dešavanja. To svakako nije bila njegova želja. Ali, to vam je istorija. Lanac događaja nekada krene u sasvim drugom pravcu od dotadašnjeg. A odlučujuća karika u tom lancu ne mora da bude nikakav veliki političar. To može biti jedan „običan”, ali savestan univerzitetski profesor. Baš kakvim se pokazao Leon Kojen.

politički analitičar

[objavljeno: 19.04.2007.]

 

 

 
 
Copyright by NSPM