Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Kolumne Đorđa Vukadinovića i Slobodana Antonića u Politici

   

Iza ogledala

Slobodan Antonić

STO DANA I NOVIH STO DANA

Posle vrtloga koji se u đurđevdanskoj nedelji iznenada otvorio pod nama, ponovo smo u mirnijim političkim vodama

„Sto dana” iz naslova se odnosi i na vreme trajanja pregovora o vladi i na vreme koje se obično daje novoj vladi pre nego što se započne sa kritikom.

Sto dana nastanka, a naročito poslednja nedelja, obilovali su čudesnim preokretima. Vlada je, posle mučnog natezanja, trebalo da bude obnarodovana za Đurđevdan. Ali, tada je objavljeno da su pregovori propali. Sutradan je obrazovana poslanička većina DSS-SRS. Ona je izabrala Nikolića za predsednika skupštine. To je bio početak prave histerije u „evroreformskim” medijima. Srbija se vratila u devedesete. Ali, ne po strukturi moći, već po besomučnoj i profesionalno sramotnoj propagandi .

Novinari i njihovi pažljivo odabrani gosti utrkivali su se u objavljivanju opšte propasti i u pozivanju na pobunu. Čedomir Jovanović je, na B92 („Poligraf”, 9. maj), osporavao da skupštinska većina uopšte ima bilo kakav demokratski legitimitet: „Za Nikolića je glasala većina, ali ta većina nije demokratska, ta većina nije onakva kakva mora biti da bismo mi poštovali volju te većine”. Novinarka „Slobodne Evrope” histerično se pitala (9. maj) – po najgorim pravilima RTS propagande iz devedesetih! – „Ko je dao pravo Vojislavu Koštunici i njegovima da gube vreme naših i života generacija koje dolaze?”. Zatim je puštala izjavu jednog visokog rukovodioca LDP (koga je ona predstavljala kao „istoričara”), koji kaže: „Koštunica, zajedno sa partnerima iz Srpske radikalne stranke, počinio je veleizdaju zemlje koja je većinski opredeljena u pravcu evropskih integracija i demokratije. Danas svaki dan proruske tj. prosovjetske, proautoritarne, prototalitarne, antidemokratske, antiliberalne politike – košta Srbiju najmanje onoliko koliko su pale vrednosti srpskih preduzeća na berzi crnog ponedeljka”.

Očekivao se dolazak „veterana 5. oktobra” u Beograd, pred „veleizdajničku skupštinu”. Skupština je odjednom postala nelegitimna, a Srbija je prestala da bude demokratska zemlja. U političkom smislu sve je postalo dozvoljeno. I svi su znali da to – „sve je dozvoljeno u borbi protiv prosovjetske, proautoritarne, prototalitarne, antidemokratske, antiliberalne vlasti” ne govori ni Čedomir Jovanović, ni radio Slobodna Evropa. Znali su da to govori neko ko stvarno ima snage i moći da može da oduva demokratiju u Srbiji i upriliči taj legendarni „6. oktobar”. Srbija je stavljena pred izbor: ili Tomislav Nikolić, ili demokratija. I taj izbor je bio toliko realan, tako kondenzovan, da se po srpskim medijima i institucijama, ta tri dana, prosto mogao opipati rukama.

Propagandna lavina i otvoreno zastrašivanje urodili su plodom. Ljudi koji donose odluke u DSS-u mogli su da sagledaju sve razmere političkog rata do istrebljenja koji ih čeka. Ustuknuli su i poslali signal da su spremni na obnovu pregovora. Tako je počeo još jedan preokret. Druga strana je već bila dovoljno pritisnuta da i ona načini neophodne ustupke. U četvrtak je DS doneo odluku o vraćanju procesu pregovaranja. U petak je dogovor bio postignut.

Završna peripetija nastala je kada je trebalo smeniti Nikolića i do utorka, u ponoć, izglasati vladu. Radikali i socijalisti su mogli da učine da se taj rok probije (za LDP je bilo jasno koju komandu će dati njihov daljinski upravljač). Oni, međutim, nisu opstruisali izbor nove vlade. Objasnili su to željom da „igraju pošteno” i da Srbija ne ide u nove izbore u trenutku kada se rešava pitanje Kosova. Možda su i jednostavno procenili da će nova vlada ionako biti izabrana. Sudija Vučetić već je dao objašnjenje da je važno da je proces izbora nove vlade započeo. „Ne svira se kraj utakmice kada je gol-šansa, makar je vreme isteklo, već se mora sačekati da se akcija završi”, slikovito je objašnjavao. A možda je sklopljen i neki „džentlmenski dogovor”, čije ćemo posledice tek u budućnosti sagledati.

Bilo kako bilo, Srbija je, posle sto traumatičnih dana, dobila drugu vladu Vojislava Koštunice . Posle vrtloga koji se u đurđevdanskoj nedelji iznenada otvorio pod nama, ponovo smo u mirnijim političkim vodama. Naravno, sto dana poštede je u Srbiji retko davano bilo kojoj vladi. Jedino je, možda, Đinđićeva vlada imala tih tri meseca zatišja. Ali, to je bila poslerevolucionarna vlada, iza koje je u tom trenutku stajalo 64 posto parlamenta i 100 posto medija. Već Koštuničina prva vlada imala je manjinu u parlamentu i većinu medija protiv sebe. Zato je još 4. marta 2004. proglašena za „bastarda” i „ političku nakazu ”.

Ovu će vladu mediji u početku štedeti. I treba joj dati vremena da se pribere i ustali. Za tri meseca malo ko će još od građana misliti na đurđevdansku nedelju. Ali, svi oni koji prate srpsku politiku znaće šta je ona značila. Srpska elita je videla kako izgleda stvarno ljutito lice gospodara . Neki su shvatili da ga je bolje ne ljutiti. A neki šta sve mora da se uradi pre nego što se bilo ko usudi da ga stvarno izazove.

[objavljeno: 17.05.2007.]

 

 
 
Copyright by NSPM