Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Kolumne Đorđa Vukadinovića i Slobodana Antonića u Politici

   

Iza ogledala

Slobodan Antonić

SLUČAJ KUPROM

Ako je tačno da je ovaj posao tako loš, onda to može biti ili rezultat nečije nesposobnosti ili rezultat nečije korumpiranosti

Prodaja RTB Bora rumunskom „Kupromu” napadnuta je u našoj javnosti zbog dva razloga: kao ekonomski loše napravljen posao i zbog zanemarivanja nacionalnih interesa. Ekonomska kritika prodaje RTB Bor cilja na slabost „Kuproma” kao kupca i na nejasan ugovor. Za „Kuprom” se veli da je mala firma za ovu vrstu posla. On sam, kažu, ne vredi više od 30 miliona evra, a promet mu je tek stotinak miliona.

Kako onda može da nađe 400 miliona evra, koliko je obećao da će da plati RTB Bor i povrh toga uloži još 200 miliona? Da „Kuprom” stvarno ima teškoću sa isplatom, vidi se i po njegovom pokušaju da RTB Bor založi i da tako dođe do novca za isplatu prodavca. Kritikuje se i neuobičajeno dugi rok za plaćanje, koji iznosi 120 dana. Zašto ostali kupci, na tenderskim privatizacijama, moraju da izvrše isplatu za desetak dana, a „Kuprom” je dobio čak četiri meseca? Tvrdi se da je i sam kupoprodajni ugovor problematičan, pošto nije dostupan za uvid svim zainteresovanim stranama. Sumnja se da sadrži nekakvu klauzulu o „korigovanoj ceni”, koja omogućuje kupcu da, nakon potpunog uvida u preuzetu imovinu, smanji dogovorenu cenu (?). Sumnja se da ugovor sadrži i otpis kupcu od 80 miliona evra od obećane cene na ime njegovog budućeg ulaganja u ekologiju itd.

Kritika ovog posla sa stanovišta državnog i nacionalnog interesa tiče se tzv. vlaškog pitanja. Na poslednjem popisu se 40.054 građana Srbije izjasnilo kao Vlasi. U istočnoj Srbiji 154 sela imaju čisto vlaško stanovništvo, a 46 mešovito. Predstavnici organizacija koje otvaraju vlaško pitanje tvrde da je Vlaha zapravo mnogo više i da ih ima i do 250.000. Tu tvrdnju potkrepljuju podatkom da se na popisu iz 1991. samo 19.000 građana Srbije izjasnilo da su Vlasi. To znači da se za deset godina broj Vlaha udvostručio, iako nije bilo ni doseljavanja, niti demografske eksplozije. Ovo je, po njima, učinak samo probuđene nacionalne svesti.

Ali, za neke vlaške aktiviste vlaško pitanje je zapravo rumunsko pitanje. Već 2.500 Vlaha počelo je da se izjašnjava kao Rumuni. Rumunska pravoslavna crkva ušla je u ovo područje. Bilo je već i fizičkih sukoba oko hramova. Procenjuje se da nekih dve hiljade mladih iz tog kraja uče srednju ili visoku školu u Rumuniji. Kada se budu vratili u Srbiju, oni će predstavljati elitu koja će verovatnije imati rumunsku, nego vlašku nacionalnu svest. Članstvo Rumunije u EU još više će povećati privlačnost Rumunije kao matične države Vlaha. Ukoliko bi Srbija pala u dalju izolaciju, mogućnost dobijanja rumunskog pasoša mogla bi imati snažan učinak na ubrzanu rumunizaciju ovdašnjeg vlaškog življa.

U takvim okolnostima, prodaja Rumunima najjačeg strateškog resursa u istočnoj Srbiji, smatraju kritičari, jeste u najmanju ruku nešto što je nacionalno nesmotreno. Slaba Srbija je, inače, plodno tle za svakojake autonomističke, pa i independističke ambicije lokalnih elita. Samo joj nedostaje još i vlaški problem. A rumunska kontrola nad RTB Borom mogla bi predstavljati važnu tačku oslonca za rumunizaciju Vlaha i usmeriti delovanje lokalne elite ka zahtevima za teritorijalnom autonomijom. Ovo bi svakako vodilo ka novim problemima u funkcionisanju države i dodatno destabilizovalo Srbiju.

Neke od ovih kritika verovatno su preterane. Ali, nema sumnje da neke od njih zvuče dosta uverljivo. Što je najneobičnije, ovo je prva velika privatizacija koju je samostalno izvršio DSS. Čak petorica DSS ministara učestvovala su u sklapanju ovog ugovora. DSS je do sada imao imidž stranke koja možda i nema vrhunske ekonomske eksperte, ali koja svakako radi pošteno i patriotski . U ovom slučaju, međutim, dovedeni su u pitanje i jedna i druga strana tog imidža. Ako je tačno da je ovaj posao tako loš, onda to može biti ili rezultat nečije nesposobnosti ili rezultat nečije korumpiranosti. Sve je to praćeno i očiglednom neosetljivošću za strateške nacionalne interese, što čitav događaj pokazuje u još gorem svetlu.

„Slučaj Kuprom” je u našem javnom mnenju nekako prekriven sa dva druga pitanja. Jedno je pitanje Kosova, kao nacionalno i državno pitanje, a drugo je pitanje sastava nove vlade, kao pitanje kompetencije i odsustva sukoba interesa. Nisam siguran da slučaj „Kuproma” ne povezuje upravo i jedno i drugo pitanje. I nisam siguran da i po jednom i po drugom pitanju upravo vladini službenici iz DSS-a ne duguju srpskoj javnosti dodatna objašnjenja.

Politički analitičar



[objavljeno: 29.03.2007.]

 

 
 
Copyright by NSPM