Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Politički život

   

Iza ogledala

Slobodan Antonić

JEDNAKI I JEDNAKIJI

Srbija će biti ozbiljna država tek kada bude jača od svake NVO

Miša Vacić i još dvojica članova NVO „1389” došli su u Fond za humanitarno pravo da zatraže pomoć. Oni su se požalili na kršenje slobode izražavanja i pozvali ovu NVO da nešto preduzme. Kao primer su naveli hapšenje dvojice svojih članova, Radojka Ljubičića i Đurađa Čvokića, zbog lepljenja plakata sa političkom sadržinom. Prvi je osuđen na 30, a drugi na 20 dana zatvora.

Službenica FHP, prema svedočenju Vacića, bila je zaprepašćena. Pokušala je da ih politički osvesti. „Da li želite da do kraja života živite u kazamatu, u oboru, odvojeni od sveta? Svi težimo boljem životu i Evropi, ali imamo dve prepreke: Hag i Kosovo”, objašnjavala im je. Vacić i drugovi se, međutim, nisu dali. Insistirali su na tome da se 30 dana zatvora zbog političkog plakata ne može opravdati višim razlozima. Tvrdili su da to jeste klasično kršenje prava na slobodu političkog izražavanja. Službenica im je prebacila da „ zloupotrebljavaju demokratiju”. Na kraju ih je ispratila rečima da će ipak „kontaktirati svoje nadređene i obavestiti ih o njihovoj molbi”.

Ovaj susret je u mnogo čemu bio simboličan. To je bio susret dva različita sveta. A najznačajnije razlike ticale su se ideologije i moći.

Ideologija ljudskih prava bila je veoma uspešno oružje u rušenju autoritarnih režima. Građanima se objašnjavalo da su njihove slobode ugrožene i da se moraju pobuniti. I građani su se pobunili. Setimo se samo onoga što se dešavalo pod Miloševićem. Kada su, recimo, mladići iz „Otpora” osuđivani zbog lepljenja političkih plakata, to je smatrano još jednim dokazom nasilnosti režima. Svi smo se divili građanskoj hrabrosti tih mladih ljudi. A u tom divljenju, kao i u protestima zbog kršenja prava na izražavanje političkih uverenja, najglasnije su bile velike NVO: Fond za humanitarno pravo, Jukom, Helsinški odbor, Beogradski centar za ljudska prava itd.

Da su ljudska prava, međutim, „relativna stvar” i da su neki ljudi u tom pogledu ipak „jednakiji” videlo se već u martu i aprilu 2003, tokom vanrednog stanja. Na delu je bilo kršenje Ustava i Povelje UN o ljudskim pravima, kao i neselektivno hapšenje desetak hiljada ljudi (bio je uhapšen čak i direktor beogradskog Zoološkog vrta, jer je neko dojavio da je „Legija dolazio da gleda životinje”!). Ali, to nije izazvalo gotovo nikakvu reakciju velikih NVO. Neki od njihovih vođa su čak javno objašnjavali da se „ljudska prava ne odnose na kriminalce”! Jedino je Fond za humanitarno pravo, još tokom vanrednog stanja, ukazao da sa ljudskim pravima nije baš sve u savršenom redu i da policija, prilikom ispitivanja, možda koristi i nedozvoljena sredstva. I svi su ih tada zapamtili kao svetao primer doslednosti.

Verovatno rukovođeni baš ovim izdvajanjem FHP, momci iz „1389” su i zakucali na njihova vrata. I to s razlogom. Jer zaista, mi se sa sadržinom nekog političkog plakata ne moramo slagati. Ali, 30 dana zatvora zbog političkog plakata ne zvuči baš previše demokratski. I možda tu zaista ima nekog problema sa ljudskim pravima? Vacić i drugovi su ozbiljno shvatili ljudskopravašku priču i došli na pravu adresu. Zašto se onda ona službenica toliko iznenadila?

Odgovor se krije u strukturama moći. Svi koji su ikada pokušali neku građansku inicijativu znaju koliko je to teško. Možete biti zagrejani za neku stvar koliko hoćete. Ali, bez pomoći nekog darodavca vi ste mrtvi već za par meseci. Sastanak Vacića i službenice bio je susret jedne takve NVO, čiji se godišnji budžet, do slučaja sa plakatima, verovatno računao u stotinama dinara, i velike NVO, čiji se godišnji budžet računa u stotinama hiljada evra. Ovi prvi jesu bili – a možda su i sad – izraz autentične građanske inicijative. Ovi drugi su odavno to prestali da budu. Oni su danas uspešno i bogato preduzeće. Kao što su to i druge velike NVO. Čelnik jedne takve NVO nedavno se pohvalio da mu godišnji fond iznosi 1,1 miliona evra.

Za neke NVO herojska vremena borbe i izazova odavno su minula. Za neke pak druge, ona su tek nastupila. Ono što je važno, međutim, jeste da Srbija izgradi čvrste institucije. Možda nije loše što je država pokazala da je, čak i ako nije u pravu, jača od NVO „1389”. Ali, Srbija će biti ozbiljna država tek kada bude jača od svake NVO. Uključiv i one u koje sada ne sme da pošalje čak ni finansijsku inspekciju. Tada ovih 30 dana zatvora za Radojka Ljubičića i njegov plakat možda više i neće izgledati toliko nepravedno.

[objavljeno: 31.05.2007.]

 

 
 
Copyright by NSPM