Iza ogledala

Slobodan Antonić

SLUČAJ POSEBNIH KUTIJA

Ideja da tzv. nacionalna veća u Vojvodini prave zasebne biračke spiskove protivna je republičkom zakonu koji predviđa postojanje jednog i jedinstvenog biračkog spiska

U političkom životu Vojvodine poslednjih godina svašta se promenilo. Ali, jedno je ostalo isto – izborni inženjering vlasti. Pred pokrajinske izbore, 1996. godine, vladajućem SPS-u je bilo jasno da ne može pobediti. Glasalo se po većinskom, dvokružnom sistemu, po kome su u drugi krug ulazila dva kandidata. To je značilo da se opozicioni glasači u drugom krugu mogu ujediniti i lako poraziti SPS. Zato je smišljen naročiti većinski sistem. U drugi krug nisu ulazila dva, već tri kandidata.

Tako su se, u drugom krugu, glasovi opozicije podelili između „demokratskog bloka” i SRS. U Beogradu i većini opština, sa starim izbornim sistemom, opozicija je ubedljivo pobedila. Ali, u Vojvodini, SPS je sa 23 posto glasova osvojio čak 67 posto mandata!

Takav sistem se ipak obio o glavu SPS. Na sledećim izborima, 2000, u drugom krugu nisu se podelili glasovi opozicije, već glasovi vlasti (SPS i SRS). Zahvaljujući toj podeli, od 120 mesta u Skupštini Vojvodine, SPS i JUL su osvojili samo dva mesta, a SRS ni jedno mesto! Svi ostali mandati pripali su DOS-u i njemu bliskim kandidatima. Tako je DOS napravio novu pokrajinsku vladu. Ali, ne ceo DOS. Po koalicionom sporazumu, polovina delegata pripala je tzv. autohtonim vojvođanskim strankama (LSV, SVM i dr.). Bilo je dovoljno da im se pridruži DS i da se obrazuje lagodna skupštinska većina. Tako je pokrajinska vlada DS, LSV i SVM raspolagala sa oko 60 odsto mandata.

Ali, kada su se približili novi pokrajinski izbori, 2004, shvatilo se da iza 60 odsto mandata ima manje od 40 procenata glasova. Opet se neko dosetio da promeni izborni sistem. Propisano je da se pola skupštine bira većinski, a pola proporcionalno. Uz to, izborne jedinice su, naročito u Novom Sadu, tako skrojene da se obezbedi dodatna prednost. I izborni inženjering je uspeo. Istina, „autohtone vojvođanske stranke” spale su sa 60 na 24 mandata. Ali, vladajuća trojka je osvojila 52 mandata. Za skupštinsku većinu bio im je potreban još jedan saveznik. On je i pronađen u bizarnom Karićevom PSS-u.

Novi pokrajinski izbori održaće se ove godine. Ali, izbori od 21. januara pokazali su vladajućoj trojci iz Vojvodine da će teško zadržati pokrajinsku vlast. Najpre, nedavni izbori su ocenjeni kao „poraz vojvođanskih stranaka”. Deo biračkog tela je, umesto za „autohtone, vojvođanske”, glasao za republičke stranke (DS, G17 plus, LDP). Drugo, saveznički PSS je, praktično, nestao sa političke pozornice. I treće, SRS je u Vojvodini nastavio uspon. Osvojio je 32 odsto glasova – više čak i od proseka za celu Srbiju (28,6). Imamo li u vidu da Srbi u pokrajini čine 65 odsto stanovništva, danas u Vojvodini praktično svaki drugi Srbin glasa za radikale.

A kada vojvođanska vlast shvati da teško može ponovo osvojiti skupštinsku većinu, šta radi? Menja izborni zakon! Tako je predložena „korekcija” izbornog sistema. U proporcionalno biranom delu vojvođanske skupštine 20 posto mesta više se neće birati slobodno. Ta mesta će biti rezervisana za naročito birane predstavnike nacionalnih manjina. To znači da će tzv. nacionalna veća Mađara, Hrvata, Slovaka, Roma, Rumuna, Rusina, Bunjevaca i Makedonaca obrazovati posebne biračke spiskove. Ako ste Srbin, vi ćete na izborima da ubacite jedan listić u većinsku, a jedan u proporcionalnu kutiju. Ali, ako ste Mađar i registrovani u svom nacionalnom veću, dobićete još jedan birački listić. Njega ćete ubaciti u treću, naročitu kutiju. Iz nje će biti izabran vaš posebni predstavnik u Skupštini Vojvodine.

Predlog ovog zakona već je izazvao proteste. Najpre, ideja da tzv. nacionalna veća prave zasebne biračke spiskove protivna je republičkom zakonu koji predviđa postojanje jednog i jedinstvenog biračkog spiska. I drugo, uvođenje dodatne biračke kutije, samo za naročite birače, u suprotnosti je sa članom 52 Ustava koji propisuje „opšte i jednako izborno pravo”. Postojanje posebnih kutija, inače, nije nepoznato u svetu. Ali, tamo birač mora da se opredeli: hoće li glasati kao ,,opšti birač” u „opšte kutije”, ili kao „posebni birač” u „posebne kutije”. Ne mogu neki birači imati dva glasa, a drugi samo jedan. To što ste Mađar ne može vas privilegovati da glasate dva puta: jednom, kao građanin za, recimo, DS, a drugi put, kao Mađar, za SVM. A da vaš komšija Srbin može glasati samo jednom, i to samo kao građanin.

Ove proteste pokrajinski establišment nije ozbiljno shvatio verovatno iz jednog razloga – u Srbiji ne radi Ustavni sud. Nema nikog ko bi poništio ovako apsurdan izborni inženjering. A pošto je za novi zakon dovoljna prosta većina u vojvođanskoj skupštini, sva je prilika da ćemo ove godine prisustvovati još jednoj „izbornoj inovaciji”. Inovaciji koja bi trebalo da dovede do toga da sve ostane po starom. Naročito u kabinetu novosadske „Banovine”.

Takva računica nije neinteligentna. Ali, ima jednu manu: previše je zategla stvari. Takva izborna dovitljivost nekako je odveć bahata i odveć nasilna. Čak i za trpeljive Lale. A pokrenu li se oni – kao 1988. ili 2000, promena može biti baš radikalna. To je verovatno svima jasno. Zar je moguće da se to ne shvata samo u kabinetu Banovine?

politički analitičar

[objavljeno: 21.06.2007.]