Dejvid Čendler

Visoki predstavnik upravlja Bosnom poput feudalca

Politička kriza u Bosni je rezultat intervencije EU, a ne delovanja Rusije ili Srbije, kaže Dejvid Čendler

Sajmon Tisdel navodi da Srbija i Rusija stvaraju krizu u Bosni kako bi ojačali svoje pozicije u delikatnim pregovorima o budućem statusu Kosova (World Briefing: Bosanska noćna mora ponovo progoni EU , 13. novembar). Po Tisdelu, „Beograd je otvorio opasan novi front“ i „podstrekuje“ smutljivce među Srbima u Bosni. Još zloslutnije, on ukazuje na to da Rusija poziva na oružje.

Politička kriza u Bosni može se zapravo posmatrati kao rezultat stranih mahinacija, ali ne i kao delovanje Srba ili Rusa. Rašireni protesti, ostavka premijera Nikole Špirića početkom meseca i nagoveštaj budućih ministarskih ostavki predstavljali su odgovor na neograničene i arogantne intervencije EU i međunarodnog Visokog predstavnika, Miroslava Lajčaka u političkom procesu.

Prošlog meseca sam, zajedno sa ambasadorom Velike Britanije, Metjuom Rajkroftom, imao izlaganje u bosanskom parlamentu na temu puta u EU; jasna reakcija parlamentaraca bila je frustracija – predstavnici međunarodne zajednice pokazuju malo poštovanja i uskraćuju autonomiju. Dvanaest godina nakon što je konflikt u Bosni prividno rešen Dejtonskim sporazumom, međunarodni visoki predstavnik još upravlja Bosnom kao feudalni vlastodržac. U njegovoj vlasti je da nameće zakone i smenjuje izabrane političare bez ikakvog prava na žalbu.

Tisdel prosto navodi da se Lajčak „javno razilazi sa vođama bosanskih Srba oko predloženih reformi“. On nam govori kako se srpski i ruski politički čelnici žale da će destabilizacija Bosne ugroziti međunarodnu zajednicu, i da visokom predstavniku „preti opasnost da prevaziđe svoju moć“ – njegova očigledna pretpostavka je da te tvrdnje nisu istinite.

No, ustavnu krizu podstakao je Lajčakov pokušaj da nametne velike promene bosanskim državnim institucijama, radikalno menjajući okvir Dejtonskog mirovnog sporazuma bez konsultovanja bilo političara bilo javnosti. Te nove mere značile bi da odlukama koje donose vladajuće institucije više nije potrebna podrška sve tri podeljene etničke zajednice u Bosni (bosankih Muslimana, Hrvata i Srba). Državne institucije zapravo više ne bi morale uzimati u obzir mišljenja srpskih predstavnika iz Republike Srpske.

Te kontroverzne promene Visoki predstavnik prezentovao je kao puku birokratsku formalnost, administrativnu meru kreiranu da pruži podršku „odgovornom vođenju vlasti“ u majušnoj državi, osuđujući zabrinutost bosanskih Srba kao „preemotivnu, neodgovornu i nedovoljno racionalnu“.

Zbog svog autoritarnog stava Lajčak je naišao na posve legitimnu kritiku, i u Bosni i van nje. Srpska Vlada, potpisnica Dejtonskog sporazuma, u potpunosti ima pravo da izrazi svoje protivljenje jednostranom nametanju velikih promena tog sporazuma, isto kao i ruska Vlada. Ne postoji zavera da se stvore problemi EU; nažalost, arogantni potezi EU u Bosni bili su sasvim dovoljni da stvore postojeću krizu.

Dejvid Čendler je profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Vestminsteru i urednik časopisa Intervention and Statebuilding . Njegova poslednja knjiga nosi naslov: Empire in Denial: The Politics of Statebuilding

d.chandler@westminster.ac.uk

(Objavljeno u: The Guardian , 20.11.2007 .)