Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Politički život

   

 

Zoran Grbić

Kleri ili Kviri?

Nedavno sam imao prilike da se uverim da prosečnom članu LDP-a nije jasno zbog čega su se u Arandjelovcu okupili onoliko ljudi oko udruženja ''Naši''. Osnovni stav kojeg imaju je da većina tih gradjana zapravo ne zna šta je ''Peščanik'' i da bi verovatno ostali mirni u svojim kućama da su znali.

Sve je zapravo počelo od karikature Malog Perice kako vrši svoju Malu nuždu. U propratnom tekstu na Queeria blogu, homoseksualac se u svom slobodnom umetničkom tekstu poigravao sa onime što smeta pravoslavnom delu Srbije, izrugujući se tako i ikoni Svetog Save. Da je početak bio sa karikaturom priznaju i sami autori Peščanika, koji su to objavili na svom sajtu. Uz tekst su dodali i podsećanje (zapravo ''upoznavanje'') da na karikaturi nije Mali Perica, nego Mali Calvin, iz stripa Calvin i Hobbes. Dakle, sve je počelo od stripa i da su to znali ''Naši'', verovatno bi se i oni nasmejali dobroj šali i ne bi onako reagovali, barem tako proizlazi iz teksta na Peščaniku.

Pre skoro dve godine, veliki deo sveta digao se na noge zbog karikatura u kojima se prikazuje prorok Muhamed. Ljudi okupljeni oko Peščanika su i tada zauzimali principijelan stav da su karikature deo slobode izražavanja, a ateizam neophodnost koja se mora što doslednije i ažurnije primenjivati u savremenom svetu. Time su podržali ideju da pravo jedinstvo Evrope može da se ostvari samo uz sekularnost koji je oslobodjen religioznih ograničenja koja sputavaju istinsko jedinstvo. Medjutim, veći deo te zvanične Evrope, uključujući i zvaničnike Katoličke i Pravoslavne crkve, ipak je odlučno ustao protiv objavljivanja karikatura. Stav koji je tada zauziman bio je da demokratija i sloboda misli ne podrazumeva objavljivanje nečega što može da ugrozi osnovna prava, vrednosti i osećanja drugih ljudi.

Novinari Peščanika tu pouku izgleda nisu shvatili. Iz svega što se dešavalo, stiče se utisak da pod slobodom misli podrazumevaju samo slobodu svoje misli, dok svaka druga zaslužuje osudu, kao retrogradna. Šta je dakle Peščanik i šta je to što ''Naši'' iz Arandjelovca nisu znali o njima? Peščanik je radio emisija na B92, oko koje se okupljaju članovi i simpatizeri većeg broja nevladinih organizacija, LDP-a i raznih homoseksualnih udruženja. Teza da je šteta što arandjelovčani nisu znali šta je Peščanik, jer onda ne bi izašli na ulice, ne drži vodu. Verujem da je bolje što nisu znali, ako nisu znali. Neutralan slušalac koji bi slučajno čuo neku od emisija bi morao da se zapita šta je to što u Srbiji odgovara autorima te emisije, i da li uopšte postoji nešto što im odgovara? Nije potrebna velika analiza da bi se shvatilo da njima sve smeta. Poznati su kao veliki kritičari i Koštunice i Tadića (Šešelj i Nikolić se podrazumevaju) a ni Vojska Srbije i pravoslavna crkva im nikako nisu po volji. Naravno, srpski narod je ''biološki otpad'' kojeg ne treba pustiti u Evropu. Nakon toliko izrečenih osuda prema svemu što predstavlja državu i većinski narod Srbije, oni su smatrali da je sasvim normalno da naprave turneju medju tim narodom, da bi mu verovatno objasnili zbog čega su oni ''biološki otpad'', zbog čega su im vodje loše, a vera nazadna. I onda je narod ispao kriv što nije pristao da mirno sluša uvrede na svoj račun. Ispalo je da narod zbog toga nije demokratski i da je potpuno nazadan.

Postavlja se pitanje zbog čega autori koji stoje iza Peščanika, kao i grupe koje ih podržavaju, osećaju toliku potrebu da nešto objasne onima koje vredjaju? Takvo ateističko misionarenje neodoljivo podseća na poznat nagon homoseksualaca da kroz ''Parade ponosa'' i javne istupe iznesu svoja seksualna opredeljenja. Kao što heteroseksualcima nije jasno zbog čega bi se neko ponosio homoseksualizmom, zbog čega bi ih ubedjivao da oni imaju pravo koje niko ne spori i zbog čega se gej promoviše kao nešto što je ''u trendu'', tako je i nejasno odakle tolika potreba ateistima iz Peščanika da ''raskrštavaju vernike'', da nekoga ubedjuju da su jedino oni u pravu, a da je publika kojoj se obraćaju otpad koji mora da sluša šta mu se govori, a nejasno je i zbog čega se Peščanik promoviše kao nešto što je ''trendi'' i alternativa.

Koliko je Peščanik rasistička emisija najbolje se vidi u izjavi ''Nama je potrebna naša sopstvena transformacija, nama nije potrebno da kao neki biološki otpad zagadimo Evropsku uniju na onaj način na koji je Evropska unija povremeno bila primoravana na određene geostrateške ustupke, pa je primala Grčku, Kipar, Bugarsku i Rumuniju'' (Nikola Samardžić, peščanik, 14. septembar). Izjava koja čak i nije uperena samo protiv Srba, nego protiv polovine Balkana, potpuno je tolerisana i podržana u emisiji. U emisiji novinarke Svetlane Lukić gostovao je i anonimni gastarbajter, umetnik iz Irske, koji je neometano ispričao svoju morbidnu ideju kako bi (do u detalje objašnjeno) odsekao glave Nikoliću, Vučiću, Koštunici i Tadiću i od njih napravio ćele-kulu, neke druge bi nabio na kolac i od svega toga napravio muzej.

To je nešto što se zove ''sloboda izražavanja'', a crtež i tekst na Queeria blogu su ''sloboda umetničke misli''. Mogu li ti ljudi onda da prihvate i slobodu tudje misli?

Čini se da ne mogu. Veran Matić, glavni i odgovorni urednik B92, morao je nedavno da uputi javno izvinjenje udruženju Queeria, samo zbog toga što je u toku dvadesetčetvoročasovne emisije Veliki brat, neko u dve rečenice izjavio nešto protiv pedera. Ta izjava je povredila osećanja homoseksualca. Sajt medijske kuće na kojoj Peščanik ima emisiju, na svom čuvenom delu sa VIP blogovima ne dozvoljava više slobodnu registraciju bez pozivnice već postojećeg člana. Forum iste kuće, i pored toga što su postavili novi forum i nove urednike, ponovo ne dozvoljava slobodnu registraciju a postojeće ''sumnjive'' naloge bez obrazloženja briše. Pre dva meseca u geografskom ''krugu dvojke'' trebalo je da se održe dve tribine, Peščanikova promocija u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i ''Kampanja za život'' u Narodnom pozorištu, u organizaciji Dveri srpskih. Jedna od te dve, ona koja se optužuje da promoviše klerikalizaciju, je zabranjena kao politički nekorektna.

Čak i pored toga, u poslednje vreme su sve učestalije izjave protiv takozvane ''klerikalizacije Srbije''. Koalicija za sekularnu državu (nekoliko nvo, Žene u crnom i Kvirija centar) održala je 10. decembra performans na Trgu republike, kojim je započela kampanju kojom žele da gradjanima Srbije skrenu pažnju na klerikalizaciju za koju veruju da je počela. Peščanik na svom sajtu pre tog dogadjaja dramatično najavljuje da su ''Obraz i Stormfront najavili svoj dolazak na Trg Republike u isto vreme''. Na forumu Strormfronta u istom trenutku vidi se da nekoliko ljudi poziva na skup, jer su isprovocirani izabranim datumom dešavanja za kojeg su verovali da je namerno odabran, a ne samim dešavanjem. Rezultat je da su nakon dogadjaja u svim vestima mala grupa navijača predstavljena kao opasna po slobodu izražavanja. Naravno, ni malo ne podržavam parole koje su uzvikivali, ali to su ipak klinci sa političke margine, koji su verovatno fudbalski navijači i kojima će se hormoni smiriti posle dve godine. Oni, bez dinara u džepu i bez ikakve političke podrške, su tako predstavljeni kao opasnost po slobodu misli koju promovišu bogate nevladine organizacije koje imaju podršku moćnih država. Da li je onda u toku klerikalizacija ili kvirijalizacija države? Kleri ili Kviri?

Klerikalizacija, vladavine crkve nad državom, smešno je i podsećati, ne postoji ni u dalekoj najavi. Sveštenici se ne pojavljuju u skupštinskim klupama, nema ih u javnim odborima, ne zauzimaju političke funkcije. Pravoslavni sveštenici učestvuju kao gosti u televizijskim emisijama, onda kad ih pozovu, isto kao što se na televizijama vide i sveštenici drugih veroispovesti. Ako se nekome učini da je učešće pravoslavnih sveštenika veće, to je zbog toga što je pravoslavlje i dalje dominantna religija u Srbiji. U svakom slucaju, takve posete televizijama nemaju uticaj na vlast, i radi se samo o slobodi govora. U školama se ravnopravno uče veronauka i ''gradjansko vaspitanje'', a deci se nastanak sveta i čoveka jedino objašnjava kroz Darvinovu teoriju, a ostale se i ne spominju.

Sa druge strane, jedina prava ''zaštićena vrsta'' u Srbiji su nevladine i gej organizacije koje jedine imaju pravo na punu slobodu govora. Nevladine organizacije smeju da održe promociju onda i tamo gde pravoslavne ne smeju. Čak i tamo gde nvo ne mogu da govore od okupljenog naroda, dobijaju punu podršku svih stranaka, medija i zvaničnika države. Gej grupe su toliko moćne da dobijaju i zvanično izvinjenje direktora velike tv kuće, samo zbog izgovorene rečenice u ''živoj'' emisiji. U Srbiji je smenjena ministar prosvete zbog toga što je iz biologije za osmi razred izbacila jedan čas, posvećen čovekolikom majmunu. Na internet forumima koje kontrolišu takve organizacije nemoguće je registrovanje neistomišljenika. Gde je onda sloboda misli na koju se pozivaju?

Da li je u toku klerikalizacija ili ''Peščanizacija'' i ''Kvirijalizacija'' Srbije?

 

 

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM