Živadin Jovanović  

EKSELENCIJE, UOZBILJITE SE!

Nemački ambasador u Beogradu gospodin Andreas Cobel je, kako su preneli mediji, u svom izlaganju na sastanku Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji izneo niz teza, stavova i ocena koje prevazilaze i najšira shvatanja uljudnog ponašanja stranih diplomatskih predstavnika u bilo kojoj nezavisnoj, suverenoj zemlji. Ambasador Cobel je otvoreno, poimenice, pred licem javnosti Srbije, izvrgavao ruglu Predsednika Republike i Predsednika Vlade Srbije ironišući sa politikom i stavovima zvaničnih državnih institucija o rešavanju statusa Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Zatim je „otkrio“ da je Kosovo i Metohija postalo deo Srbije tek 1912. godine, ne objasnivši da li „analize“ na koje se poziva pokazuju da su manastir Dečani, Bogorodica Ljeviška, Pećka Patrijaršija i stotine drugih srednjevekovnih spomenika srpske duhovnosti i kulture, od kojih su mnogi pod zaštitom UNESKO-a, gradili ne Srbi, nego neki drugi narodi, ili možda i jesu Srbi - ali tajno, ilegalno, na nečijoj tuđoj zemlji, u tuđoj državi. Još manje je za autore „analize“ čije rezultate koristi, ali čija imena gospodin Cobel zasad drži u tajnosti, bitno da na Kosmetu ne postoje ni približno tako stari spomenici kulture bilo kojeg drugog naroda, kao što je starost srpskih spomenika kulture. Nemoguće je da gospodin Cobel smatra da je Kosmet pripadao Turskoj, Austrougarskoj, fašističkoj Italiji, ili nacističkoj Nemačkoj, samo zato što su, koja duže koja kraće vreme, kao okupatori upravljale tim regionom!   

Gospodin Cobel je izneo ocenu da bi insistiranje Srbije na Kosmetu kao integralnom delu Srbije vodilo njenoj destabilizaciji. Nije li to, ipak, postavljanje stvari naglavačke. Očuvanje, zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje teško može biti povod još manje razlog za destabilizaciju Srbije. Kako bi to narod koji se dvotrećinskom većinom na referendumu izjasnio za očuvanje Kosmeta unutar Srbije, destabilizovao svoju državu i vlast zato što je ispoštovana njegova volja! Osim, razume se, ako «analitičari» čije rezultate gospodin Cobel koristi, nemaju u vidu neke «izuzetne», jedinstvene formule destabilizacije Srbije čak i u slučaju da vlast uspe u očuvanju prava Srbije na suverenitet i teritorijalni integritet. Formule, a koje zasad nisu za objavljivanje. Još je manje objašnjivo da bi predaja Kosmeta, saglašavanje, ili nasilno oduzimanje Pokrajine od Srbije moglo da stabilizuje sadašnju, ili bilo koju drugu vlast koja bi se sa tim saglasila – činjenjem ili nečinjenjem, ćutke ili uz nameštenu ljutnju i nezadovoljstvo, uz prebacivanje krivice na bivši režim ili čak direktno i izričito!

Teza gospodina Cobela da bi insistiranje na Kosovu kao integralnom delu Srbije destabilizovalo Srbiju, a onda bi moglo da bude otvoreno pitanje Vojvodine i Sandžaka, prevazilazi okvire pritisaka na koje je Srbija već oguglala i predstavlja otvorenu pretnju njenom rasparčavanju i besprimeran atak na prosečnu pamet: Ako prihvatite odcepljenje i nezavisnost Kosmeta, bićete pošteđeni separatizma Bošnjaka u Raškoj (Sandžaku), Mađara u Vojvodini i ko zna kojih drugih separatizama. Ali, ako branite pravo na teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i ako insistirate na suštinskoj autonomiji kao rešenju za Kosmet, „mi“ (Nemačka, SAD, VB) znamo da će to ohrabriti separatizme u Raškoj (Sandžaku), Vojvodini, Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Možda još ponegde! Srbija bi, dakle, mogla biti optužena čak i za nastojanja da se izvrši revizija Trijanonskog ugovora, Završnog dokumenta OEBS-a iz Helsinkija, Pariske Povelje - za otvaranje Pandorine kutije preispitivanja rezultata Balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata!

Optužba da je Srbija odgovorna što osam godina nakon raspoređivanja KFOR-a i UNMIK-a nema primene rezolucije SB 1244 ni u jednoj tački koja se tiče interesa Srbije - već je obelodanjena. Od Srbije se zahteva „da prihvati realnost“, dakle onu realnost koju su stvorili NATO, SAD, Velika Britanija i Nemačka, u prvom redu. Osam godina je proteklo od gubitka kontrole nad Kosovom, a Srbija nije ponudila koncept za reintegraciju Kosova – upozorava gospodin Cobel! Zaista, veliki propust da se iskoristi dobra volja tzv. međunarodne zajednice iskazana na mnogim područjima - od razoružanja i demilitarizacije terorističke OVK i garantovanja bezbednosti Srba i drugih nealbanaca, do slobodnog i bezbednog vraćanja 250.000 prognanih Srba i drugih nealbanaca, i vraćanja dogovorenih kontigenata srpske vojske i policije na Kosmet!

Mnogima u Srbiji nije stalo do srednjovekovnih mitova nego do boljeg života - otkriva gospodin Cobel nalaze svojih analitičara. Da li zbog skučenosti novinskog prostora, ili iz nekog drugog razloga, tek čitaocu ostaje nedorečeno – da li to on smatra da je insistiranje Srbije na svom teritorijalnom integritetu i suverenitetu, na državnom, ali duhovnom i kulturnom identitetu rezultat nekakve sklonosti Srba ka mistici, ili je dokaz pripadnosti Evropi u kojoj se poštuju ne samo ekonomske, već ništa manje kulturne, duhovne i civilizacijske tekovine. O poštovanju tapija da i ne govorimo. Za koga su to «mitovi», osim za njegovu Ekselenciju! A što se tiče «boljeg života», on Srbiji zasigurno neće doći od velikodušnih i paternalističkih saveta koje nudi gospodin Cobel i njegove američke i britanske kolege. Srpskim liderima ostaje da natenane razmisle o poruci da bi Srbija mogla postati članica Evropske unije za 25 do 30 godina! Pod određenim uslovima.

Ostaje da se vidi da li je ono što je u Beogradu izrekao ambasador Cobel ujedno i stav zvaničnog Berlina. I da li je moguće ikako dobiti integralne «analize» koje je gospodin Cobel koristio u svom javnom istupanju. Ko zna šta bi se tamo još našlo, a moglo bi da bude edukativno kako za srpsku javnost tako i za - od Ambasadora loše ocenjene - „pametne“ savetnike predsednika i premijera.

Na kraju, treba zapaziti plimu gotovo svakodnevnih lekcija koje javnosti u Srbiji sa TV ekrana i stranica pisanih medija drže ambasadori SAD, Velike Britanije, a sada, evo, i Nemačke. Bez obzira što oni tako upotpunjavaju sivilo i prazninu zbog odsustva smislenih državničkih stavova srpskih lidera – kojima, kako vidimo, ni oni sami nisu zadovoljni - ne bi bilo na odmet zamoliti ih da u tom deljenju lekcija bar budu pristojni. I da se ne žeste toliko zato što Srbija bukvalno shvata principe demokratije, ako pretenduje da bolje od njih razumeva svoje sopstvene nacionalne interese i ako ima mišljenje drugačije od njihovog.

Vlada i Predsednik Srbije su reagovali na diplomatski gaf gospodina Cobela. U tim reakcijama, razume se, nema priznanja sopstvene odgovornosti za ohrabrivanje gospodina Cobela i nekih njegovih kolega da se bave prevaspitavanjem srpske javnosti. Odsustvo pravovremenih reakcija na ranije neprihvatljive izjave i ponašanja nekih zapadnih ambasadora, dovelo je do njihovog shvatanja da im je u Srbiji sve dopušteno, da u Beogradu nema kompasa i merila za bilo kakva pravila i standarda u ophođenju između izaslanika tzv. međunarodne zajednice i domaćih zvaničnika. Nismo li, naposletku, od nekih naših lidera čuli tezu da nisu toliko važna ni ustavna ni teritorijalna pitanja, već kako Srbi (na Kosmetu i u Srbiji) žive? Posle najnovije lekcije gospodina Cobela, vidimo da je javnoj masovnoj edukaciji prethodila interna, privatna, za uže krugove slušalaca.

Predavanje gospodina Cobela srpskoj javnosti i srpskim vlastima logičan je rezultat  propusta vlasti da pravovremeno reaguju na ranije uvrede nižeg intenziteta. Danas je ambasador Cobel ispitao granice mogućeg. I konsolidovao ih. Do prve sledeće prilike.

Zvanični Berlin će se verovatno ograditi od stila i nekih stavova svog ambasadora, ali ga neće dezavuisati. Na drugačiji način će ponoviti ono što je Cobel, na svoj način, pokušao da „objasni“ na konferenciji za štampu. Srbija ipak može da profitira od ovog skandala. Naime, ako shvati i primi k znanju da je Cobel javno rekao ono što Nemačka, SAD i Velika Britanija zapravo rade i planiraju u stvarnosti, ali u tajnosti. A to je da, pored Kosmeta – sledi internacionalizacija «pitanja» Vojvodine, Raške (Sandžaka), Preševa, Bujanovca, Medveđe....

Autor je predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih