Ričard Sakva (Richard Sakwa)

Putin je majstor političkog detalja

- Kakav je, po Vašem mišljenju, trenutno odnos između Amerike i Rusije?

Sakva: Teškoće postoje, ali situacija nije bezizgledna. Vrlo su slabe osnove za razvijanje strateških odnosa, ali je neophodno da postoji saradnja. Stvari će se promeniti kada se promeni državni vrh u obe zemlje.

- Zašto je Putinov govor u Minhenu izazvao toliko zaprepašćenja na Zapadu?

Sakva: Nije trebalo da izazove toliko zaprepašćenje. On nije rekao ništa posebno. Zapad je isuviše dugo živeo u čauri vlastitih iluzija i samozadovoljstva da nije primetio signale koji su mu dolazili spolja.

- Mnogi su taj govor protumačili kao vraćanje u doba hladnog rata. Po mom skromnom mišljenju, hladnoratovski mentalitet više ne postoji u Kremlju, ali zato ga ima u Vašingtonu i Londonu. Šta vi mislite?

Sakva: To je svakako tačno. Strukture koje su se borile za vreme hladnog rata i dalje postoje u kancelarijama Londona i Vašingtona. Ali ne zaboravite da Zapad nije ni slučajno neki monolit, kao što to nisu ni Velika Britanija ili SAD, tako da hladni rat nije mnogo verovatan, iako zapravo još uvek nije uspostavljen zadovoljavajući posthladnoratovski odnos sa Rusijom.

- Može li Rusija, s obzirom na geografsko prostranstvo koje zauzima, ikada da postane zaista demokratska zemlja?

Sakva: Veličina nema nikakve veze sa demokratijom. Indija i SAD su prilično velike zemlje. U Rusiji živi samo 142 miliona ljudi tako da je ona tek sedma na svetu po broju stanovnika. Pitanje je jedino kako pronaći zadovoljavajuću političku formu za zemlju koja u sebi nosi toliko razlika.

- Kako Vi reagujete na činjenicu da mnogi Rusi traže jakog predsednika?

Sakva: Ima i onih koji žele slabog predsednika. Mislim da je jak predsednički sistem prolazna faza i u dogledno vreme da će promeniti u pravcu snažnije zakonodavnog nadzora, ukoliko se već ne bude potpuno okrenula parlamentarizmu.

- Kako objašnjavate činjenicu da mnogi Rusi imaju pozitivno mišljenje o Staljinu?

Sakva: Mislim da su uzrok tome istorijska pobeda u ratu i osećaj sticanja velike moći; ipak, u kontekstu savremene politike, ogromna većina Rusa gleda na Staljina sa gađenjem.

- Zašto Zapad ne može da prihvati Rusiju takvu kakva jeste umesto da se stalno žali kako nije dovoljno demokratična i da stoga ne može da bude partner Zapadu?

Sakva: To je dobro, zaista suštinsko pitanje. Postoje neki problemi u Rusiji, a osim toga ni sama Rusija ne čini sebi dobro time što ratoborno reaguje na kritiku. Ipak, čitava ta stvar pokazuje kako je Zapad baštinik imperijalnog mentaliteta – on naprosto ne može da prihvati da neka sila može biti autonomna nezavisno od njegove kontrole.

- Nije li licemerno biti zabrinut zbog deficita demokratije u Rusiji kada mnogi nedavno doneseni zakoni na Zapadu vode u pravcu smanjivanja demokratskih sloboda?

Sakva: Apsolutno jeste.

- Kako ocenjujete trenutne odnose između Velike Britanije i Rusije?

Sakva: Mislim da nisu dobri, velikim delom zato što je politika u Britaniji postala virtuelna i zato što je Bler sve skloniji da svoju ulogu u istoriji vidi kao mesijansku. Osim toga, Britanija je odmagala u naporima da se na efektivan način razvije Evropska unika i, naravno, iz nekog neobjašnjivog razloga se potpuno potčinila Americi.

- Ne utiče li na te odnose i činjenica da su mnogi kritičari Kremlja dobili azil u Britaniji?

Sakva: To jeste deo tog pitanja, ali relativno mali deo.

- Britanija i Rusija se ne slažu u vezi sa rešenjem za Kosovo. Kakav je Vaš komentar?

Sakva: Nije jasno koji mitovi vode rusku politiku u toj stvari – oni ih sedamdesetih godina 19. veka? Jedan od faktora je svakako i status zamrznutih konflikata u bivšem SSSR-u.

- Da li je to istorijska posledica nečega što se dogodilo još u 19. veku?

Sakva: Da, o tome se radi.

- Da li očekujete ruski veto u Savetu bezbednosti povodom Ahtisarijevog Predloga?

Sakva: Ne, na kraju će Rusija prihvatiti da Kosovo dobije nezavisnost; a to je verovatno najbolje i za samu Srbiju – da biste vi krenuli dalje i mogli da se usredsredite na vlastite probleme, da se razvijate kao zaista demokratska zemlja koja može da postane važan član evropske zajednice i Unije.

- Ukoliko Kosovo dobije nezavisnost neće li to izazvati domino efekat koji neće zahvatiti samo zamrznute sukobe na području bivšeg Sovjetskog Saveza? Čak se, na primer, i Indonezija protivi Ahtisarijevom planu.

Sakva: Veoma sam skeptičan prema domino-teoriji u objašnjvanju istorijskih događaja. Svi mi znamo da je ona upotrebljena kao jedno od opravdanja za Vijetnamski rat u kome je poginulo dva miliona Vijetnamaca, a onda, posle američkog poraza videli, smo da nije bilo nikakvih "domina". Svaki slučaj je odvojen i različit i treba ga zasebno procenjivati.

- Kakav utisak je na Vas ostavio predsednik Putin?

Sakva: Sa Putinom sam se sreo dva puta i oba puta sam bio impresioniran time kako razume stvari i poznaje detalje vezane za čitav niz političkih pitanja. Otkrivajući svoju ljudsku stranu, jasno je pokazao i da ima osećaja za humor. Na tim sastancima se razgovaralo stručno i ozbiljno. Začudilo me je kako je u nekim pitanjima – recimo, severnog Kavkaza – on nema grandiozne vizije. Mislim da je napravio mnogo grešaka, ali njegova je najveća greška to što nije imao dovoljno poverenja u svoj narod i njegovu sposobnost da sam rešava svoje političke probleme, bez preteranog rukovođenja od strane "režima". Ipak, često se potcenjuju Putinova politička veština i strateška vizija. On jako dobro zna šta je danas potrebno Rusiji.

Sve u svemu, njegova politika je zasnovana na racionalnom uvažavanju pravih problema – iako možda neka od njegovih rešenja i nisu uvek bila optimalna. Imam osećaj da kada se budu pisali udžbenici o tome šta je on postigao, onda će on dobiti veoma visoke ocene, iako će, razume se, biti i nekih kritika. U svakom slučaju, bio je sasvim primeren njegov pokušaj da istovremeno Rusiji vrati odgovarajući status i da pritom uvaži realno postojeći sistem koji vlada današnjim svetom. On jedan od najevropskijih i internacionalistički raspoloženih ruskih vođa u čitavoj istoriji. Međutim, u postojećem svetskom sistemu naprosto nema mesta za Rusiju. Moja procena je da se u Putin u spoljnoj politici vodi "novim realizmom" – u isti mah pokušava da odbrani autonomiju Rusije i da učestvuje u međunarodnim integracijama. To se nije pokazalo kao uspešno i kada bude trebalo da iznesemo sud o Putinovoj spoljnoj politici verovatno ćemo morati da se krećemo na liniji "od novog realizma do novog hladnog rata". Još uvek nije došlo do tog hladnog rata, ali smo veoma blizu toga.

- Šta mislite, ko će naslediti Putina?

Znamo za više kandidata, ali uvek postoji mogućnost i da se pojavi i neko koga javnost još ne poznaje. Ključno pitanje, međutim, nije ime naslednika već to može li sistem koji je Putin stvorio sam sebe da reprodukuje. Kod svakog sistema koncentrisane moći temeljni je problem to što mora obezbediti da se vlast nekako obnavlja kako ne bi počela da se bavi jedino sama sobom i tako postala disfunkcionalna. Ako se oslanja na malu grupu vernih sledbenika, vlada ostaje bez kompetentnih službenika, postaje nesposobna i ima loše političke performanse. Da bi izbegla takvu sudbinu, Putinova administracija je periodično premeštala službenike. Danas najčešće čujemo imena Sergeja Ivanova i Dmitrija Medvedeva i na taj način je Putin izbegao da bude predsednik koji ne ume iza sebe da ostavi naslednika. Ne verzujem da će se Putin kandidovati za treći mandat 2008. godine ukoliko ne dođe do neke katastrofe, ili prirodne ili izazvane ljudskom rukom. Sva je prilika da Putin ipak neće naslediti Putina. Sada se čini da će on dozvoliti primereno slobodno nadmetanje dva glavna kandidata. To je još jedan primer "upravljane demokratije". U datim okolnostima to možda i nije najgore rešenje.

Ričard Sakva je na čelu Odeljenja za politiku i međunarodne odnose na Univerzitetu Kent . Stručnjak za oblast ruske i istočnoevropske komunističke i postkomunističke politike. Napisao je i priredio više stručnih knjiga i članaka.

Intervju vodio Boško Jovanović