Andrej Terekov

Drugi premijerski mandat Vladimira Putina

MOSKVA — Objavljujući svoju odluku da bude nosilac liste pro-kremaljske partije Ujedinjena Rusija, predsednik Vladimir Putin je uspešno okončao parlamentarne i predsedničke izbore mesecima pre nego što će se oni odigrati. U prvom redu problem koji prati većinu lidera u demokratskim zemljama kada se bliže kraju mandata - ne mora da se povuče... upravo tako.

Putin se svakako ne može tretirati kao neko kome se bliži kraj; prilično jasno je definisao mesto koje će zauzeti u ruskoj političkoj strukturi kada mu istekne aktuelna funkcija: to je mesto premijera. Sve do prošlog ponedeljka, Putin je pustio svekoliku javnost da nagađa kako i da li će moći da vrši vlast u Rusiji nakon što siđe sa predsedničke funkcije u maju 2008. godine. Intrige su mu omogućile da bude u igri do poslednje sekunde. I kada je sirena označila kraj, Putin je dodao prekovremeno. Narednih godina biće u prilici da pokuša da ostvari svoju viziju Rusije – i čini se da mu ništa ne stoji na putu. Njegova ogromna popularnost mogla bi „Ujedinjenu Rusiju“ dovesti do trijumfa na decembarskim izborima.

Većina u ruskoj Dumi obezbediće toj partiji mogućnost da se Putin nametne kao premijer, bez obzira ko je predsednik, a i da promeni Ustav ukoliko je neophodno. Tek malobrojni očekuju da će sledeći predsednik biti konkurencija Putinovoj aspiraciji da se nađe na čelu Vlade. Istovremeno, istraživanja javnog mnenja pokazala su da će oko 30% biračkog tela i tako podržati Putinovog naslednika, ma koga sâm Putin označi kao poželjnog.

Naizgled savršeni manevar – Putin ostaje na vlasti bez kršenja Ustava ili njegovog menjanja u sopstvenu korist. A pošto nije prekršen ni jedan zakon, Zapad nema mnogo argumenata da kritikuje upotrebu „nedemokratskih“ metoda u cilju zadržavanja pozicije, ako takvih uopšte i ima.

Najnoviji razvoj događaja u teoriji bi se mogao pokazati povoljnim i po Rusiju i po Zapad. Putinova odluka naizgled ne ostavlja prostor za politički vakum u periodu od 2008. do 2012. godine (kada će on ponovo moći da se kandiduje za predsednika, a sledećem „prelaznom“ predsedniku istekne mandat). I, kako se svi nadaju, ova situacija ne ostavlja prostor za neku veću nestabilnost. Sa Putinom na vlasti, Zapad barem zna kakvo je rusko stanovište. To je manje od dva zla u zemlji kojoj 16 godina nakon pada jednopartijskog sistema i dalje nedostaje održiva opozicija sa modernim liderom.

Putinova odluka da ostane na vlasti za Rusiju može značiti veću stabilnost. Iako aktuelne reforme kojima se nameravalo rešavanje najakutnijih unutrašnjih problema – kao što je suzbijanje korupcije i smanjenje jaza između bogatih i siromašnih – mnogo toga nisu rešile, opoziciji upravo sada predstoji zadatak da dokaže kako zaista predstavlja ozbiljnu alternativu onome što se naziva: „Putinov plan – pobeda za Rusiju“.

Andrej Terekov je novinar moskovskih dnevnih novina Nezavisimaja Gazeta.

(Objavljeno 03.10.2007. u “The National Interest”)