|
Dragan Vučićević
RAŠETA ILI: JOŠ JEDNA PRIČA O DOSIZMU
 Optužnica protiv bivše ministarke saobraćaja Marije Rašete-Vukosavljević i njenih saučesnika u antologijskoj pljački državnih para na beogradskom Aerodromu najkonkretniji je dokaz lopovske suštine dosističke vlasti. Čast malobrojnim, ali zaista malobrojnim izuzecima, tek vlada DOS-a bila je leglo grozomornih likova koji su samo gledali kako da se što pre i što bolje naplate. Svesni svog ograničenog roka trajanja, dosistički ministri su od samog početka na pameti imali samo i jedino prljavi keš. Ta njihova neutaljiva strast za parama eksplodirala je početkom 2003, odmah nakon mafijaškog streljanja Zorana Đinđića i potonjeg vanrednog stanja. Tada se otimalo na sve strane, bez bilo kakve mere i bez ikakvog obzira. Zato, ako ćemo pravo, i ne treba da nas čudi to što su Rašeta i njeni kompanjoni samo na jednom poslu pokrali desetine miliona evra. Pa, ona se žena samo ponašala u skladu sa opšteprihvaćenim lopovskim uzusima tadašnje vladajuće oligarhije.
O razmerama velike dosističke pljačke države i naroda najbolje valjda govori činjenica da danas nema nijednog člana te bivše vlasti, a da nije znatno bogatiji nego što je to bio kada je zaseo u fotelju 2001. godine. Rašeta je u toj ekipi još i sitna riba... Ljudi moji, pa o čemu uopšte pričamo kada se čak i onaj mongoloidni eks ministar rada Dragan Milovanović u međuvremenu transformisao u "imućnog i uglednog beogradskog biznismena"!?!
No, ponajveći problem jeste u tome što neki od tih i takvih dosističkih lidera i liderčića danas pokušavaju da se nametnu kao moralno-političke sudije u zemlji Srbiji. Eto, na primer, bivši premijer Zoran Živković. Malo, malo, pa eto ti njega na nekoj televiziji i u nekim novinama. Deli Žile lekcije o poštenju, složi čovek facu tipa "prase koje piški" i priča li priča, potpuno neometan od vajnih novinara i voditelja. Niko da ga pita odakle mu lova?! Nikome nije čudno to što je Žile danas vlasnik nekoliko ekskluzivnih, što beogradskih, što niških stanova i kuća. Niko da ga pita na koju je foru zaradio luksuzna kola, niko da proveri odakle mu početni kapital za uvoz ekskluzivnih južnoameričkih vina. Nikome kao da nije čudna i sumnjiva sva ta silna imovina i svi ti profitabilni biznisi bivšeg premijera koji se pre samo pet, šest godina javno hvalio "sitroenom"starim trideset godina?! Kako je stekao to što je stekao kada mu plata u državnoj službi nikada nije bila veća od 500 evra?! Da nije, može biti, nasledio milione od ujka Gorčila iz Amerike ili je možda angažovao Srećka Šojića za finansijskog savetnika?
Ali, najveći problem nije ni u Rašeti, ni u njenom šefu Žiletu. Najveći problem leži u delu srpske medijsko-političke elite koja uporno pokušava da Srbima dosizam nametne kao idealni tip društvenog i državnog uređenja. Problem je u onima koji u slepoj mržnji prema Koštunici i njegovima odbijaju da vide činjenicu da je današnja Srbija znatno poštenija i pravednija od postpetooktobarske, dosističke Srbije. Problem je u svima onima koji tvrdoglavo odbijaju da shvate da bez odlučnog obračuna sa dosističkim i svim ostalim lopovima nema ništa od te, toliko priželjkivane evropske Srbije.
P. S. Ne sporim, naravno, da u današnjoj vladi i vlasti ima još lopova i korumpiranih skotova. Ne pada mi na pamet da ustvrdim da je Koštuničina Srbija najbolje što se može. Ali, nisam ćorav, pa vidim da je paradržavnih bandita danas znatno manje nego što ih je bilo u vreme dosista. Vidim da su dosistički "uglednici" Sekula Pijevčević, Goran Kljajević, Slobodan Radulović i ostali u debeloj zatvorskoj hladovini i bez izgleda da uskoro vide beloga dana. |
