Od petka do petka

Dragoljub Žarković

KOSOVSKI NOKTURNO

Nejasan je ishod najnovijeg izbornog rata koalicionih partnera koji su u nesporazumu sa sopstvenim sporazumima

Jedan moj prijatelj se našalio rekavši da je o datumu održavanja izbora, 20. januar 2008. bio dobro obavešten svaki bolji novinar i prosečni špijun, a da, eto, jedino se iznenadio Vojislav Koštunica, srpski premijer. Ovakve šale počivaju na onoj pogrešnoj matrici o uspavanom i neobaveštenom Koštunici, matrici kojom se rado služe lenji duhom i posustalog talenta za političke analize.

Rekao bih čak da je Koštunica isprovocirao izbore ultimatumom zemljama Evropske unije – ili Kosovo ili Srbija. Tako je prvi, kad se već njegovi sada, povodom izbora, pozivaju na koalicione sporazume s partnerima u aktuelnoj srpskoj vladi, pogazio sporazum o onih pet principa, među kojima je jednako vredan kosovskom zavetu i princip o nastavku evropskih integracija.

Ili se to meni samo činilo da su ta dva principa jednako vredna svim partnerima u vladi?

Koštunica je, kao premijer, podržan od Slobodana Samardžića, ministra za Kosovo i Metohiju, izašao s ovim ultimatumom, a da nije o tome raspravljano u vladi, dakle s ostalim akterima koji su se usaglasili oko pet principa.

Boris Tadić, ovaj put u liku Olivera Dulića, predsednika Skupštine Srbije, uzvratio je udarac raspisivanjem izbora, a sad ovi što su slali ultimatum Evropi tvrde da je pogazio sporazum po kome je trebalo da predsednički izbori budu raspisani kada se stranke u koaliciji dogovore oko procene stanja u zemlji povodom dešavanja na Kosovu.

Pre neki dan, novinari i špijuni s početka ovog teksta načuli su da se oko datuma izbora partneri neuspešno dogovaraju. Koštunica je, navodno, predlagao mart ili april, a to se ostalim akterima u srpskim poslovima, uključujući tu, ma koliko to cinično zvučalo, i albanske i evropske aktere, nikako nije dopalo. Saznalo se, iz takozvanih dobro obaveštenih krugova, da će Koštuničini izbore bojkotovati, a da se pritiska Velja Ilić da odustane od kandidature, što je on potvrdio, koliko juče, izjavom da će ponovo da razmisli o svom učešću u izbornoj trci.

To je, objektivno, pritisak na Tadića i duvanje u jedra Srpskoj radikalnoj stranci, odnosno Tomislavu Nikoliću, večitom kandidatu.

Nejasan je ishod ovog najnovijeg rata ovih što su u nesporazumu sa sopstvenim sporazumima. Verovatno je tačna procena da je rano otvarati krupna pitanja i da će to biti mogućno u danima koji slede. Jedno od tih pitanja sigurno je sledeće: hoće li sada Koštunica demonstrativno ući u koaliciju s radikalima i socijalistima i formirati novi kabinet? To će, u velikoj meri, zavisiti od izbornih rezultata Tomislava Nikolića. Ukoliko ovaj pobedi u predsedničkoj trci, šanse za takav rasplet rastu. Hoće li, možda, biti do proleća da budu raspisani novi parlamentarni izbori, ukoliko Koštunica proceni da mu je manje vredan još jedan mandat, oktroisan od Šešelja, od sudbine stranke koja bi bila progutana u zagrljaju s radikalima? Hoće li, na kraju, u slučaju Tadićeve izborne pobede, biti sačuvana postojeća koaliciona vlada, ili će, možda, u slučaju ubedljive glasačke podrške na predsedničkim izborima, Demokratska stranka isforsirati parlamentarne izbore?

Jedva se otimam iskušenju da napišem banalnost da će ovo biti „vruća zima”. U svakom slučaju izvesno je da će doći do daljeg ukrupnjavanja političke scene i još jasnijeg profilisanja dva politička bloka. Ne bih rekao da je tema Kosova iscrpljena. Najmanje još jedan izborni ciklus na toj temi gradiće se politički dobici i gubici, ali Kosovo, nezavisno u nekakvoj formi, prestaće da bude integrativni faktor političke zajednice i Srbi će morati da potraže novu tačku društvenog oslonca i dogovora.

Glavni urednik nedeljnika ,,Vreme”