Slavko Živanov

REZOLUCIJA O KOHABITACIJI

Rezolucija o Kosovu i Metohiji donesena u Narodnoj skupštini u noći 26/27. decembra, pred kraj ove trošne 2007. godine, taktičko je sredstvo za ostvarivanje nekih drugih ciljeva koji, čak ni indirektno, nisu u vezi sa rešavanjem problematike kosovsko-metohijskog pitanja. Rezolucija svakako ima politički značaj, ali da li baš onakav kakav žele da predstave oni koji su je u parlamentu obrazlagali i za njeno usvajanje „lobirali“.

Pitanja su, naime, sledeća: šta smo njenim usvajanjem dobili, koga to obavezuje i kakve su nam garancije o suštini kojom se ona bavi obezbeđene? Elem, i u preambuli srpskog ustava (1), ali i samom tekstu potcrtano je, izričito deklarisano, nedvosmisleno utvrđeno da je Kosovo i Metohija pokrajina unutar Srbije, da je teritorija Srbije „jedinstvena i nedeljiva. Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu ustava.” (2) Ali i „Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija” (3) na primer, što govori o tome da je u Ustavu Srbije jasno, nedvosmisleno zajamčeno da je Kosmet deo Srbije.

U još sijaset članova Ustava to se indirektno garantuje kroz zajamčena prava, bilo da je reč o državljanstvu, ili o nepovredivosti stana, na primer. Te garancije koje može Srbija da donese i koje su izglasane, zapisane u srpskom ustavu, mnogo su jače od onih koje izviru iz bilo koje rezolucije koja je, po svom pravnom kalibru, slabašnije oruđe od ustava. Ustav je – da se ne zaboravi – izglasan na referendumu, i kao takav direktno je utvrđen kroz verifikaciju i najširi legitimitet nacije, građana, a rezolucije se donose glasanjem većine poslanika u skupštinskoj sali. Naposletku, neće Srbija doneti odluke u vezi sa Kosmetom koje su protivne Ustavu i interesima Srbije, već će to, eventualno, učiniti druge države koje ne obavezuje ni naš ustav, a o rezolucijama da i ne govorimo. Štaviše, te države najavljuju da neće poštovati međunarodno pravo koje bi, naravno, trebalo da ih obavezuje. Isto važi i za dedukciju ovog principa na neke konkretne eksplikacije o trupama Evropske unije i slično. Izvesno je zapravo da je stav Rusije po pitanju kosmetske problematike delotvorniji od bilo kakvog našeg akta, međunarodnog prava, međunarodnih ugovora, povelja i paktova – nažalost, i na sreću.

Dakle, ako smo mi svoje garancije (i to mnogo jače) već imali utvrđene u Ustavu za koji je glasalo, po izveštajima i rešenjima zvaničnih institucija, više od polovine upisanih birača u Srbiji, šta se zapravo htelo ovom rezolucijom? Mogućno je da je DS, nakon odluke o raspisivanju predsedničkih izbora, pristala da uradi politički bajpas DSS-u kako bi ta stranka iz defanzive dobila još malo kiseonika za preživljavanje do trenutka kada DS to više neće činiti. Ili je pak DSS ponovo uspeo da artikuliše svoj uticaj prema SRS-u i SPS-u, i na taj način ponovo zaplaši DS. Verovatno je i to da DS pomalo strepi pred mogućim rezultatom predsedničkih izbora. Ulog na njima je za DS veliki. Iako Srbija pobedom nekog drugog kandidata možda i ne bi mnogo izgubila – a možda i bi, što bi se tek videlo – DS bi pod tom pretpostavkom izgubila mnogo, ako ne i sve. Nastali bi unutrašnji lomovi, sigurno i pad rejtinga, možda i promene u rukovodećim strukturama na raznim nivoima. Međutim, na srednjoročnom i dugoročnom planu desio bi se najgori scenario po DS i njenu sadašnju orijentaciju – DS bi preuzeo LDP i Čedomir Jovanović. Jovanović zapravo nad tom strankom visi kao Damoklov mač, što je veoma važna činjenica u motivima i percepciji prilikom donošenja odluka u DS-u. Dakle, DS-u je ponovo i te kako potrebna podrška DSS-a, pa makar i za 200 hiljada, ili čak i manje birača.

U takvom obrtu naravno da je Demokratskoj stranci bilo najjeftinije da prvo polomi nogu DSS-u raspisivanjem izbora, a potom da mu pomogne da ustane tako što se neće suprotstaviti nekim formulacijima u kojima se prepoznaje Koštuničin rukopis, čime bi DSS, hramajući doduše, još malo mogao da održi svoj životni prostor do pronalaženja nove političke top-teme koja može da mobiliše njihove birače. Naime, sigurno je da Kosmet neće biti jedina tema kojom će se DSS baviti, ali u ovom trenutku je to tako. Da bi proširili delovanje, potrebna im je izlazna strategija, a za to je potrebno vreme. Ni jedno ni drugo, međutim, nisu u ovom trenutku imali, što je ovom rezolucijom obezbeđeno. Biće dovoljno vremena za DSS, a istovremeno podrške DSS-a Tadiću za predsedničke izbore. Kohabitacija, dakle, za Koštunicu i Tadića traje, a stradaju samo njihovi stranački redovi i pešadija na prvoj liniji fronta i, naravno, ostale stranke u parlamentu, koje su na ovaj ili onaj način dovedene pred s(a)vršen čin.

Fusnote:

1. “...Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni je deo teritorije Srbije, ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima” – iz preambule Ustava RS.

2. Ustav Republike Srbije, član 8.

3. Isto, član 182.