Ivica Dačić

Govor na vanrednom zasedanju Skupštine Republike Srbije 18. januara 2008. godine

Dame i gospodo narodni poslanici, SPS će podržati ovu odluku Vlade Republike Srbije o proglašavanju ništavnim svih akata tzv. privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, ne zato što smatramo da je ona najbolja, jer u njenom donošenju nismo ni učestvovali, niti smo konsultovani, jednostavno zato da ne bismo narušavali državno i političko jedinstvo koje je u ovom momentu potrebno. Govorili smo više puta da je Srbija jaka samo onoliko koliko je jedinstvena, pokazalo se nažalost više puta da Srbija nije bila jaka zato što nije bila jedinstvena. Moram da primetim da je ovo što se juče desilo u Prištini samo jedan kraj procesa koji je odavno započet, procesa separatizma koji traje nekoliko desetina godina ili vekova, koji se nastavio terorizmom, formiranjem oslobodilačke vojske Kosova, koji je nastavljen ultimatumom iz Rambujea 1999. godine. Podsetio bih da je tadašnje državno rukovodstvo Srbije bilo pred sličnim ultimatumom kao sa ovim Ahtisarijevim planom, da je tada potpisan ultimatum iz Rambujea, tzv. kosovari bi 2002. godine imali pravo na referendum i Kosovo bi još 2002. godine bilo nezavisno. Zato što Srbija nije prihvatila ultimatum iz Rambujea, Srbija je bombardovana. Logičan sled svega toga je Ahtisarijev plan i jučerašnje proglašavanje nezavisnosti tzv. Kosova.

Nije prvi put da albanska skupština na Kosovu i Metohiji proglašava nezavisnost, ali je prvi put da u tome ima otvorenu javnu podršku velikih sila, pre svega SAD. Naravno da ta nezavisnost nikada ne bi ni bila proglašena da nije unapred dogovoren način završetka ovog procesa. Meni je drago da neki državni funkcioneri danas govore sličnim rečnikom kao što je govoreno i u tim godinama kada se branila zemlja. Jasno je bilo i tada, a mislim da je još jasnije, nažalost, i danas, da je u stvari Srbija bombardovana 1999. godine ne zbog tadašnje politike državnog rukovodstva, ne zbog inaćenja svetu, ne zbog nedostatka demokratije i ljudskih prava, ne zbog egzodusa Albanaca, nego zato što su Albanci želeli nezavisnu državu Kosovo.

Moram da kažem sa žaljenjem da je ovo jedna satisfakcija za politiku koja je vođena u tom periodu, jer nije bitno ko je na vlasti, bitno je kakva je politika prema Srbiji. U čemu jse promenila politika prema Srbiji za ovih 10 godina ili osam godina otkako se promenila vlast u Srbiji? Ni u čemu, još je zaoštrena. Danas smo došli do zvaničnog proglašavanja, jednostranog proglašavanja nezavisnosti Kosova i Metohije od strane nekih zapadnih velikih sila. Izgubili smo vreme ovih sedam-osam godina optužujući jedni druge ko je zašta bio kriv. Izgubili smo vreme ne verujući možda da će se ovo desiti. Nisam siguran kakav bi bio efekat, da li bi efekat bio isti da smo zajedno još tada prihvatili onu onu konstantu srpske nacionalne i državne politike, a to je da bilo koje državno rukovodstvo Srbije nikada ne može da prihvati nezavisnost Kosova i Metohije, bez obzira ko bude bio na kojoj funkciji, taj može to da uradi samo jednom i time bi zaista završio svoju političku karijeru. Političari u Srbiji nemaju drugog izbora osim da slede nacionalne državne interese kada je u pitanju Kosovo i Metohija.

Zato želim da kažem da smo bili u pravu i tada, i sada smo u pravu 2007. i 2008. godine kada je u pitanju Kosovo i Metohija. U pravu smo, zato što Srbija je na strani međunarodnog pravnog poretka. Oni koji nam otimaju Kosovo i Metohiju ruše međunarodni pravni poredak. Najvažnije od svega je shvatiti da je u pitanju okupacija dela naše teritorije. Najvažnije je da Srbija nikada ne da saglasnost na otimanje dela naše teritorije. Ono što je oteto se može i mora bilo kada u budućnosti vratiti, ali se nikada ne može vratiti na ono na šta Srbija da saglasnost nekim svojim potpisom. Nismo dali saglasnost ni 1999. godine, nadam se da nećete dati saglasnost ni ove 2008. godine. Ako želite takvo državno jedinstvo i političko jedinstvo SPS će biti deo tog državnog jedinstva, ali ako želite takvo jedinstvo, pozivam vas da o tome razgovaramo. Pozivam vas takođe kao i gospodin Tomislav Nikolić da što pre raspravimo, jer mi iz opozicionih stranaka nismo imali prilike da vidimo šta je to akcioni plan koji je Vlada Republike Srbije usvojila za ovu situaciju. Prošlo je proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, želimo da znamo šta podržavamo i da li uopšte to podržavamo. Naravno da treba ići na poništenje onoga što je juče bilo u Prištini, naravno da treba ići na borbu na međunarodnom planu, naravno da nam ne mogu biti prijatelji oni koji su danas već potrčali da proglase ono što su već pre neki dan dogovorili, da priznaju nezavisnost Kosova i Metohije, naravno da nam moraju biti najveći prijatelji oni koji su nas u ovim najtežim trenucima podržali, naravno da treba preduzeti mere protiv tih država. Nadam se da je Vlada Republike Srbije, da je predsednik Republike Srbije, da ste tražili garancije za bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji od onih koji su zaduženi rezolucijom 1244, od KFOR-a, NATO-a, od velikih sila, od Saveta bezbednosti UN, između ostalog i od naših prijatelja Rusije. Znam da je teško o tome govoriti, a da vas neko ne proglasi da ste ratni huškač, ali šta će se desiti ukoliko dođe do napada na Srbe na Kosovu i Metohiji? Ne vidim ovde ministre odbrane, vidim državnog sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova. Želim da vas pitam da li je naša vojska i policija u stanju povećane borbene gotovosti, ili jeste samo zbog ovih koji se nalaze na beogradskim ulicama? Naše je mišljenje iz SPS da ukoliko KFOR ne može ili neće da zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji, da Srbija ne može mirno da gleda egzoduse i napade na Srbe, i da mora da interveniše naša vojska i policija. Ne možemo se nadati da će neko drugi zaštititi Srbe na Kosovu i Metohiji, a da ćemo im mi odavde slati moarlnu podršku.

Mi smatramo da u Srbiji jedinstvo političkih stranaka treba da sadrži i nešto što se zove konsenzus oko nacionalnih i državnih interesa. Juče sam video da je u Prištini, čini mi se, bila prisutna i Nataša Kandić iz jedne naše nevladine organizacije, na proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije. Želim jasno da vam kažem da ćemo se mi založiti za zabranu svih političkih stranaka i nevladinih organizacija koje priznaju nezavisnost Kosova i Metohije. To je suprotno našem Ustavu i niko na to nema pravo, jer nema ni jednog Albanca na Kosovu i Metohiji koji neće podržati nezavisnost Kosova i Metohije. Izgleda da samo Srbi imaju tu naklonost da najviše odmažu sami sebi.

Naravno da će Kosovo proglasiti da nije presedan. Reći će da ovo ne važi za bilo koji drugi primer u svetu, reći će da se međunarodno pravo može kršiti samo na primeru Srbije i Kosova i Metohije. Da li će Kosovo biti presedan ili ne, to ne zavisi od toga da li ti regioni imaju istorijsko pravo da traže nezavisnost, nego isključivo od naklonosti velikih sila. Niko ne može da porekne da je način priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije, bez odluka Saveta bezbednosti UN, jednostrano, da je to presedan. Taj presedan će biti velika prilika da i druga mesta u svetu iskoriste to pravo koje neko danas daje Albancima na Kosovu.

Takođe, mislim da Srbija, ukoliko se ovaj proces završi nezavisnošću Kosova i Metohije, priznavanjem od strane Generalne skupštine UN, mislim da mi treba da pozovemo Narodnu skupštinu Republike Srpske da, takođe, proglasi nezavisnost Republike Srpske i da Narodna skupština Republike Srbije prihvati tu nezavisnost.

Zašto bi Srbija bila jedini poligon za kršenje međunarodnog prava? Ili to ne smemo ni da kažemo ovde, pošto vidim da me neki popreko gledaju? Takođe, pošto će Hrvatska među prvima priznati nezavisnost Kosova i Metohije, mora da postoji naš zahtev za autonomijom Srba u Hrvatskoj. Gde je Republika Srpska Krajina? Autonomija Srba u Hrvatskoj mora da prati ulazak Hrvatske u Evropsku uniju.

SPS će učestvovati u svim aktivnostima koje su deo dogovora političkih stranaka, kako bismo pokazali jedinstven stav našeg naroda oko Kosova i Metohije. Naravno da nije dobro da se na ulici sukobljavaju naši ljudi koji žele da izraze protest, među kojima, svakako, ima i onih koji to izražavaju na malo žešći način i naše policije, novinara i svih ostalih.

Sinoć, pošto sam bio na Kosovu i Metohiji i u Kosovskoj Mitrovici, dok sam čekao da se uključim u televizijski program, video sam vesti i čini mi se da je na nekim medijima glavna vest bila da je obijen kiosk na Studentskom trgu, da su razbijeni izlozi na Mekdonaldsu i da su porušeni neki semafori i polupana stakla na nekim ambasadama. To je bila veća vest nego proglašavanje nezavisnosti Kosova i Metohije.

Nemam nameru da branim bilo koga ko je napadao ili našu policiju kojoj je naređeno da brani one koji su proglasili nezavisnost Kosova i Metohije. Želim da kažem i da vas pitam – šta ste vi ocekivali, da će građani Srbije da bacaju cveće na te ambasade koje su proglasile nezavisnost Kosova i Metohije?

Pozivam građane Srbije da se ne sukobljavaju sa policijom, sa novinarima i sa našim ljudima koji rade na tim mestima, nego da svoj bes iskazu prema onima koji su za to krivi. Pozivam policiju da ne mora da povećava borbenu gotovost na demonstrantima u Beogradu, nego da se sprema da brani srpski narod, zajedno sa vojskom, na Kosovu i Metohiji.

Da li su huligani ili nisu? Možda su neki od tih ljudi zapalili ovu skupštinu, u kojoj sada sedimo, 5. oktobra 2000. godine. Tada nisu bili huligani, a huligani su kada pale američku i slovenačku ambasadu. Ne opravdavam ih što se sukobljavaju i povređuju i njih i policajce. Da li mi imamo razumevanja za motive koji su do toga doveli?

Mislim da je malo ljudi bilo u Beogradu. Zašto? Zato što čekaju na dogovor državnog rukovodstva. Želite li da kanališete te proteste ili će se oni i dalje sami odvijati na ulicama? Naravno da treba da se organizuje veliki protest. Mislim da je sve ovo trebalo raditi ranije. Mi smo ranije govorili i unapred da vojsku i policiju nećemo slati na Kosovo i Metohiju, rekli smo – slobodno vi proglasite nezavisnost, mi nećemo ništa učiniti. Tada su mnogi od vas otvarali Merkator, a sada ga rušimo. Ministar Goran Svilanović je otvorio Merkator, a danas imamo jednu potpuno drugačiju političku situaciju. Sve ovo što danas radimo trebalo je da radimo ranije, pre proglašavanja nezavisnosti Kosova i Metohije.

Juče sam imao prilike da to vidim kada sam prošao kroz Prištinu, na putu za Gračanicu. Želim da izrazim divljenje prema Srbima koji su ostali da tamo žive i koj su juče bili na mostu u Severnoj Mitrovici, hrabriji su od 99,99 odsto ljudi koji se u Srbiji bave politikom i vode državu. Mi njih ne smemo da izdamo.

Zato će SPS, naravno, činiti deo tog državnog i političkog jedinstva. Srbija nikada ne treba da prihvati bilo kakvu nezavisnost Kosova i Metohije. Srbija nikada ne treba da prihvati bilo kakvu nezavisnost Kosova i Metohije. Srbija treba uvek da Kosovo i Metohiju smatra sastavnim delom naše teritorije i to ne bi trebalo da bude tema oko koje treba da se svađaju političke stranke. Ako izgubimo državu, onda nam ni same stranke neće biti važne.

Pozivam Vladu Republike Srbije, predsednika Srbije, sve državne organe, da se odgovorno ponašaju u ovom trenutku. Mi smo spremni da damo doprinos političkom i državnom jedinstvu, da damo doprinos dugotrajnoj borbi za povratak Kosova i Metohije u državne okvire Republike Srbije.

Siguran sam da je Srbija bila u pravu i ranije i sada. Na delu je sparatizam i terorizam. Srbija je jedina država u svetu kojoj na ovakav način otimaju deo teritorije. Ozbiljna državna politika u ovom momeentu podrazumeva dogovor svih. Zato očekujem da u narednim danima ne samo razmotrimo akcioni plan, ne samo da se organizuju mitinzi o kojima se govori, već da država dobro proceni koje mere treba da preduzima protiv onih država koje priznaju nezavisnost Kosova i Metohije pred međunarodnim sudovima koje mere treba da preduzima na unutrašnjoj političkoj sceni, kako bi se sačuvala stabilnost čije bi rušenje u ovom trenutku bilo štetno po nacionalne i državne interese.

Naravno da mi jesmo opozicija i naravno da ne podržavamo Vladu, ali ako je nešto u državnom i nacionalnom interesu, spremni smo da sve to podržimo.