Daniel W. Drezner

Realisti protiv neokonzervativaca

Sve je počelo prilično bezazleno. Berkli centar u UCLA bio je domaćin prošlonedeljne konferencija o najboljem načinu bavljenja sa takozvanim otpadničkim državama. Tokom diskusije o savetima za sledeću administraciju, nisam se složio sa Danielom Pletka iz American Enterprise Institute oko prioriteta. Pletka je podsticala sledećeg predsednika da naglasi promovisanje demokratije i proširenje ljudskih prava među otpadnicima. Ja sam predložio da antiterorizam i antiproliferacija zaslužuju veću pažnju.

U tom trenutku, Pletka me je optužila da sam u krajnjoj levici. To je zabavilo moje prijatelje na konferenciji, pošto sam ja republikanac koji je bio nezvanični savetnik tokom Bušove kampanje 2000. godine. Kada je kasnije saznala za moj stranački status, Pletka je odgovorila, “On nije kao ni jedan republikanc koga poznajem!”. Izgleda da je Brentu Skoukroftu, Džordžu H.W. Bušu, Džejmsu Bejkeru, Džordžu Šulcu, Robertu Zoliku i Henriju Kisindžeru sada zabranjen ulazak u AEI. Ovogodišnja predsednička kampanja je naglasila podelu u demokratskim spoljnopolitičkim krugovima između jastrebova i golubica. Moj susret sa Pletkom, međutim, otkriva takođe i podelu unutar GOP-a (Republikanske partije, prim.prev.), između realista i neokonzervativaca. Nije uvek bilo tako. Kada se Džordž W. Buš kandidovao za predsednika 2000. godine, on je obelodanio većinski realističku političku platformu. Njegov glavni spoljnopolitički portparol, Kondoliza Rajs, napisala je realpolitički esej u Foreign Affairs -u pod naslovom “Promovisanje nacionalnog interesa”.

Međutim, Buš je vladao drugačije od onog što je promovisao u kampanji. Teroristički napadi 11. septembra doveli su do promene mišljenja o prioritetima spoljne politike. Neokonzervativne ideje - posebno promovisanje demokratije - bile su smeštene u centar velike strategije Bušove administracije. Početkom 2008., izjave Pletke bi vrlo lako mogle biti istinite. Spoljnopolitički tim Džona MekKejna nije bio mnogo prijateljski nastrojen prema realistima GOP-a – što govori o spoljnopolitičkoj transformaciji Republikanske partije.

Biću iskren prema Pletki, neki realisti su odgovorili Bušu tražeći zajednički cilj sa onima sa leve strane političkog spektra (koje privlači realizam zbog propisivanja svoje neintervencijske politike za Sjedinjenje Države). Džon Halsman se udružio sa Anatolom Livenom pri pisanju Etičkog realizma . Realisti optužuju Bušovu administraciju da je lažima započela rat u Iraku. Akademski realisti Džon Miršajmer i Stefan Volt su tvrdili da neokonzervativci čine deo izraelskog lobija koji uništava spoljnu politiku SAD. Jedini predsednički kandidat GOP-a koji je zastupao bilo šta slično realističkoj spoljnoj politici je Ron Pol - ne baš najprijatnije ime.

Republikanci su tradicionalno verovali da je takmičenje najbolji način za izranjanje najboljih ideja. Da bi tržište ideja imalo uspeha u spoljnoj politici, aktivisti GOP-a moraju izbegavati etiketiranje nekih ideja kao zabranjenih . Realizam je poslužio kao razumljiv vodič u spoljnoj politici administracija Dvajta Ajzenhauera, Ričarda Niksona, Ronalda Regana i Džordža H.W. Buša. Ideali ljudskih prava i promovisanje demokratije ne smeju i ne trebaju biti isključeni iz spoljne politike SAD - ali predostrožnost realista oko „ideološkog rastezanja“ se uporno ignoriše.

Daniel W. Drezner je profesor međunarodne politike u Flečerovoj školi za pravo i diplomatiju na Univerzitetu Tafts.

(20.03.2008, The National Interest)