Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Savremeni svet - prenosimo Tanjug

 

 

Ruska vojska u Ćinvalijiju, napadači neutralisani

MOSKVA, TBILISI, ĆINVALI, 8. avgusta (Tanjug)

Jedinice 58. armije ruskih oružanih snaga neutralisale su pozicije sa kojih je pucano na mirovne snage i glavni grad Južne Osetije, izjavio je večeras pomoćnik komandanta Kopnene vojske Rusije Igor Konašenkov, dok ruski mediji javljaju da su ruski tenkovi ušli u Ćinvali.

Agencija Itar-Tass izveštava da stanovnici Ćinvalija napuštaju podrume u kojima su se krili pred napadom gruzijske vojske i da je paljba prekinuta.

"Svaka paljba gruzijskih snaga u zoni odgovornosti ruskih mirovnjaka u Južnoj Osetiji, biće žestoko presečena", zapretio je zamenik komandanta ruske Kopnene vojske.

Prema rečima Konašenkova, gruzijska vojska pucala je po ruskim mirovnjacima, naoružanim lakim oružjem, iz oružja velikog kalibra - od 122 i 155 milimetara.

Službenici Ministarstva odbrane Južne Osetije saopštili su da gruzijskih jedinica u razrušenom Ćinvaliju više nema.

Zamenik sekretara Saveta za bezbednost Južne Osetije Ruslan Gaglojev saopštio je da je ruska oklopna tehnika ušla u severni deo grada.

Dobrovoljci su počeli da pomažu u traženju ranjenih ispod ruševina. Jedan od južnoosetijskih ustanika rekao je ruskim medijima da se deo lekara i pacijenata gradske bolnice tokom napada sakrio u podrumima, i da je njihova sudbina još nepoznata, a mnogi ne znaju sudbinu svojih bliskih jer mobilna telefonija ne funkcioniše.

Stanovnici Ćinvalija i dalje, međutim, strahuju da bi sa mrakom moglo da dođe do novih napada.

Gruzija, istovremeno, optužuje rusku vojsku da je avionima tokom popodneva bombardovala aerodrom gruzijskog Ministarstva odbrane u oblasti Marneul, oko 40 kilometara južno od Tbilisija. U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Gruzije je navedeno da u tom napadu ima žrtava i da je uništeno nekoliko gruzijskih vojnih aviona.

Prema lokalnim medijima, poginulo je pet osoba, a gruzijski mediji izveštavaju i da su ruski avioni bacali bombe po periferiji gruzijskog grada Gori, 25 kilometara od Ćinvalija. U tim vestima nema izveštaja o mogućim žrtvama.

Kolona ruskih oklopnih vozila ušla je ranije danas na teritoriju Južne Osetije, otcepljene autonomne oblasti Gruzije, a Rusija je saopštila da neće dopustiti nekažnjenu pogibiju svojih državljana.

Predsednik Gruzije Mihail Sakašvili optužio je Rusiju za upad na gruzijsku teritoriju, a ruski predsednik Dmitrij Medvedev saopštio je da je, u skladu sa ustavom i federalnim zakonodavstvom, kao predsednik Ruske Federacije, obavezan da štiti život i dostojanstvo ruskih državljana, gde god da se oni nalaze.

Medvedev je rekao da je "gruzijska vojska u suštini izvršila akt agresije protiv ruskih mirovnjaka i civilnog stanovništva".

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je Rusija uputila pojačanje mirovnim snagama u Južnoj Osetiji, otcepljenoj gruzijskoj autonomnoj oblasti, radi zaustavljanja krvoprolića.

U Ćinvaliju, glavnom gradu Južne Osetije, vode se žestoke borbe, u kojima je poginulo najmanje 10 ruskih mirovnjaka, a oko 30 je ranjeno. Ruski izvori tvrde da gruzijski vojnici ranjenike dokrajčuju i ne dozvoljavaju da se dopreme u bolnice, a Eduard Kakojti, predsednik Južne Osetije rekao je da je poginulo i više stotina civila.

Savet bezbednosti UN nije uspeo da usaglasi stavove o ruskom predlogu da se uputi poziv Gruziji i južnoj Osetiji da odmah prekinu krvoproliće - iza zatvorenih vrata kasno sinoć započelo zasedanje koje je trajalo do ranih jutarnjih casova ali bez dogovora o tekstu koji je imao tri rečenice.

Premijer Rusije Vladimir Putin u Pekingu je u razgovoru sa američkim predsednikom Bušom rekao da je "praktično danas u Južnoj Osetiji počeo rat" i da se "iz Rusije i drugih mesta skuplja mnogo dobrovoljaca" i da je "veoma teško održati mir".

SAD su, kako je saopštio Stejt dipartment, podržale teritorijalni integritet Gruzije i pozvale na obustavu borbi u Južnoj Osetiji.

Generalni sekretar NATO De Hup Shefer pozvao je na prekid nasilja u Južnoj Osetiji i na direktne pregovore strana u sukobu. On je u poslednjih par sati dva puta telefonom razgovarao s predsednikom Gruzije Sakašvilijem, ali NATO nema "direktan mandat" u Južnoj Osetiji, izjavio je predstavnik Alijanse.

Evropska unija je danas zatražila prekid sukoba u Južnoj Osetiji i obnovu pregovora koji bi omogućili političko rešenje, uz poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Gruzije.

Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili izjavio je da Rusija vodi rat sa njegovom zemljom i da Gruzijci "gledaju sa nadom" ka Americi, ali nije posebno zatražio američku pomoć.

"Ruski tenkovi su tu. Od juče nas Rusi neprekidno bombarduju, ciljajući posebno civile, rekao je Sakašvili u intervjuu američkoj televiziji Si-En-En (CNN).

"Rusija sa nama vodi rat na našoj teritoriji. Ovo je otvorena ruska agresija, trpimo i patimo zato što hoćemo da budemo slobodni i što želimo da budemo multietnička demokratija", naglasio gruzijski predsednik.

Sakašvili, čija zemlja hoće da postane članica NATO, je dodao da ovaj sukob "nije više oko Gruzije već oko Amerike i njenih vrednosti".

Predsednik Saveta Federacije Rusije Sergej Mironov ocenio je da oružana agresija Gruzije protiv otcepljene Južne Osetije daje parlamentu Rusije ozbiljan osnov za razmatranje priznanja nezavisnosti te nepriznate republike.

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je danas da su se "pojavili izveštaji o etničkim čišćenjima u selima Južne Osetije", autonomne oblasti otcepljene od Gruzije, u kojoj se od sinoć vode žestoki sukobi gruzijskih i južnoosetijskih snaga.

Odgovarajući na optužbe za vojnu intervenciju Rusije, Lavrov je rekao da "na mestu gruzijskog rukovodstva ne bi brojao tuđe tenkove i avione, već sopstvene, koji su ušli u Chivnali i bombardovali bolnice, kuće i naselje u kojem su žene i deca pokušali da nađu spas".

"Stanje u Južnoj Osetiji pogoršava se iz časa u čas. Gruzijska strana koristi teško naoružanje i tehniku i pokrenula je u suštini agresivnu akciju protiv južnoosetijskog naroda", rekao je Lavrov na brifingu u Moskvi.

Prema rečima šefa ruske diplomatije, puca se po stambenim četvrtima Ćinvalija i drugim naseljima, uključujući i ona van zone konflikta, "ciljano se bombarduje ruski konvoj sa humanitarnom pomoći".

Lavrov je rekao da će Rusija pružiti hitnu humanitarnu pomoć izbeglicama iz Južne Osetije.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev naložio je vladi da pruži humanitarnu pomoć stanovništvu stradalom u eskalaciji gruzijsko-južnoosetijskog konflikta.

Gradonačelnik Moskve Jurij Lužkov je rekao da je glavni grad Rusije spreman da primi ranjenike iz Južne Osetije i obezbedi im lečenje u moskovskim bolnicama.

Šef ruske diplomatije je rekao da poslednji događaji oko Južne Osetije stavljaju u pitanje kredibilitet Gruzije kao države i odgovornog člana međunarodne zajednice.

"Sada je jasno zbog čega je gruzijska strana više meseci odbijala da potpiše pravno obavezujući dokument o neprimenjivanju sile u odnosu na Južnu Osetiju i Abhaziju", rekao je Lavrov.

Prema njegovim rečima, potrebno je obratiti pažnju na ono što je Rusija ukazivala i da se prestane gledati "kroz prste" obimnoj kupovini ofanzivnog oružja, čime se Tbilisi bavio poslednjih godina.

Lavrov je rekao da je "naročito za žaljenje" što predsednik Gruzije Mihail Sakasvili poručuje sa tv ekrana da će nastaviti započeto.

Ruski ministar je izrazio nadu da će Evropa i SAD "shvatiti šta se dešava" i "napraviti ispravne zaključke".

Južna Osetija, region na jugu Kavkaza oko čije se prestonice danas vode žestoke borbe južnoosetijskih i gruzijskih snaga, otcepila se od Gruzije posle rata 1991. i 1992. godine, u kome je poginulo više od 1.000 ljudi, a nekoliko desetina hiljada moralo u izbeglištvo.

Posle 16 godina od otcepljenja i završetka gruzijsko-južnoosetijskog rata, Gruzija je sinoć započela vojnu operaciju širokih razmera radi, kako se ističe, "obnavljanja ustavnog poretka" na svojoj teritoriji, od koje se ta autonomna oblast otcepila 1992.godine, proglasivši nezavisnost.

Istorijski podaci govore da je Osetija još 1843. godine podeljena na Severnu i Južnu, od kojih je Južna ušla u sastav Tbiliske gubernije kao Osetinski okrug.

U februaru 1921. godine Gruzija se našla u Sovjetskom Savezu, a 20. aprila 1922. formirana je Južnoosetijska Autonomna Oblast u sastavu Gruzijske SSR.

U vreme raspad SSSR-a, usvojen je Akt o proglašenju nezavisnosti Gruzije.

Tbilisi je ukinuo Ustav Gruzijske sovjetske republike i vratio na snagu ustav Gruzije iz 1918. po kojoj je Gruzija unitarna država bez autonomija, što je izazvalo probleme i sukobe sa autonomnom republikom Abhazijom i Južnom Osetijom, koje su potom i same proglasile nezavisnost od Gruzije.

Skoro 98 odsto stanovnika Južne Osetije ima rusko državljanstvo i pasoše, koje im je Rusija dala budući da nisu prihvatali gruzijsko.

Ove godine oružani incidenti su obnovljeni, a u aprilu su mirovne snage registrovale 56 slučajeva kršenja sporazuma o prekidu vatre od strane Gruzije.

Konflikt je izuzetno zaoštren 1. i 2 avgusta posle masovnog minobacačkog napada na glavni grad nepriznate Južne Osetije, Ćinvali.

Ćinvali tvrdi da je pred poslednji napad Gruzije registrovano pet velikih napada na Južnu Osetiji, a da je poslednji trajao 10 sati, kao i da je tokom poslednjih mesec dana poginulo 10, a ranjeno 20 ljudi.

Od 1994. godine vode se pregovori o rešavanju konflikta.

 
 
Copyright by NSPM