Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Savremeni svet

 

 

Nikolas Gvozdev

Pomicanje NATO-a

Generalni sekretar NATO Jap de Hup Shefer je čovek koji ima problem. U stvari, više njih koji se prepliću.

NATO misija u Avganistanu, koja je trebalo da pokaže sposobnost alijanse za prevazilaženje ograničenja hladnog rata i da istakne sposobnosti NATO da se efikasno bori u ratu i da se bavi post-konfliktnom rekonstrukcijom, posrće. Umesto da ujedini alijansu zarad zajedničkog cilja, Avganistan pokazuje da je hvaljena „transformacija“ kojom se NATO bavio bila uglavnom samo predstava.

Rezultati pakistanskih izbora su na vlast doveli nacionalnu i regionalnu vladu koja će manje biti sklona saradnji sa avganistanskom operacijom NATO - i mogla bi da zahteva od alijasne da pronađe novi način za usmeravanje trupa i zaliha. Jedini drugi izvodljiv put vodi kroz države Šangajske organizacije za saradnju.

Brojne evropske države žele da smanje tenzije sa Rusijom - i američki državni sekretar i sekretar za odbranu su trenutno u Moskvi gde pregovaraju o pitanjima kao što je protivraketni odbrambeni štit u Evropi koji bi mogao da dovede do pozitivnih prodora - ali Rusija je takođe jasno dala do znanja da je njena saradnja sa Zapadom vezana za usporavanje ili uopšte zaustavljanje ekspanzije NATO ka istoku.

Vlade Gruzije i Ukrajine, međutim, žele da na ovom samitu dobiju svoje akcione planove članstva (MAP), da bi mogle da započnu proces koji bi, za četiri godine ili više, kulminirao priključivanjem alijansi.

Sastanak ministara u Briselu 6. marta završio se bez jasnih signala. Nijedna država nije bila u potpunosti protiv IDEJE da se Ukrajina i Gruzija u nekom trenutku pridruže alijansi, ali nije doneta odluka o tome da li da im se ponudi MAP. Francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner je čak izjavio da bi alijansa pri donošenu ove odluke „trebalo da uzme u obzir osetljivost Rusije i značajnu ulogu koju ona igra“.

Nekoliko dana kasnije, nemačka kancelarka Angela Merkel dala je svoje mišljenje o kriterijumima o kojima bi alijansa trebalo da razmisli pri prihvatanju budućih članova, naime, „Država bi trebalo da postane član NATO ne samo kada je za to njeno trenutno liderstvo već kada značajan procenat stanovništva podržava članstvo“ i „ Države koje su same umešane u regionalne konflikte, po mom mišljenju ne mogu da postanu članovi“.

Prvi kriterijum bi isključio Ukrajinu, gde je većina stanovništva protiv ili nesigurna u vezi sa NATO članstvom. Drugi zahvata i Gruziju (sa stalnim separatističkim problemima) i Makedoniju (sa stalnom raspravom oko imena sa Grčkom) - i svako kašnjenje sa produžavanjem članstva sa Makedonijom bi moglo da navede alijansu da odloži sve planove za priključivanje država zapadnog Balkana.

Osim toga, briga Francuske, Nemačke i nekih drugih evropskih država kao što su Španija i Belgija je da treba da postoji simetrija između članstva u NATO i mogućih izgleda za pridruživanje Evropskoj uniji. U ovom trenutku ništa se ne može uraditi sa Turskom, starim članom NATO i kandidatom za članstvo EU - ali Pariz, Berlin i drugi glavni gradovi su nesigurni oko proširivanja NATO dalje ka istoku i stvaranja presedana za nove članove NATO čineći da priključenje alijansi podrazumeva pravo ulaska u EU.

I kao šlag na tortu, gruzijski predsednik Mikail Sakašvili posećuje Sjedinjene Države - gde će političari obe partije garantovati njihovo priključenje NATO – i predsednik Džordž Buš će putovati u Ukrajinu pre samita u Bukureštu, i očekuje se da u Kievu garantuje Ukrajini dobijanje MAP.

Zadatak generalnog sekretara Shefera je da smisli „rešenje“ koje bi držalo otvorenim sve izglede za povećanu saradnju sa Rusijom, izbegavalo bilo kakav privid velike podele u okviru alijanse, a da ne bude potpuno odbijanje država kandidata.

Mislim da je spreman za taj zadatak. Posle svega, Parlamentarna skupština Saveta Evrope je osmislila jedinstvenu formulaciju opisa nedavnih predsedničkih izbora u Rusiji kao istovremeno „neslobodne i nefer“ ali i „predstavljanje volje većine“. De Hup Shefer je već sugerisao da će Tbilisi i Kijev „na rezultate iz Bukurešta gledati kao na inspiraciju da nastave svoj evroatlanstki put. Zaista je rano reći u kojoj će to tačno formi biti.“ Takođe ostaje da se vidi da li će ovaj pokušaj smekšati sve strane.

Nikolas Gvozdev je urednik The National Interest -a.

(18.03.2008. The National Interest)

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM