INTERVJU NEDELjE, 24.1.2008.

DUŠAN JANjIĆ:

Ovo nisu istorijski izbori

Profesor sociologije i predsednik Foruma za etničke odnose objašnjava šta Boris Tadić mora da uradi ukoliko želi da pobedi, a šta Toma Nikolić, kakva je pozicija Vojislava Koštunice, koji događaji mogu da prelome, zašto ne treba žuriti sa potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, koliko dugo će trajati pregovori o Kosovu i ko odlučuje kada će južna pokrajina proglasiti nezavisnost

Milica STAMATOVIĆ

Nezapamćena je ovolika izlaznost birača kao i njihovo svrstavanje u dva bloka, koji su zajedno osvojili dve trećine glasova. Dužina i kvalitet kampanje, kao i poruke predsedničkih kandidata, nisu ukazivali na takav ishod prvog kruga predsedničkih izbora, pa nije ni čudo što su iznenađeni i političari i analitičari, odmah na početku razgovora komentariše dr Dušan Janjić, predsednik NVO Forum za etničke odnose i Matice iseljenika Srbije, po obrazovanju sociolog, zaposlen kao viši naučni saradnik u Institutu društvenih nauka i gostujući profesor na mnogim univerzitetima od Podgorice i Sarajeva, do Bolonje, Firence i Amerike.

- Kampanja je vođena u periodu kada ima mnogo slava i slavlja, prilika za porodične sedeljke i komšijske razgovore, što je omogućilo ljudima da ove izbore dobro proanaliziraju i ocene kao vrlo važne. Ali, ovi izbori nisu prelomni, istorijski kako pričaju i radikali i oni koji nas plaše radikalima. Oni su vežba za lokalne i parlamentarne izbore. I navikavanje na građane koji glasaju za radikale. Valjda će neko jednog dana i da pita šta muči te građane.

*Koje pouke mogu političari da izvuku iz dosadašnje predsedničke trke?

- Ovi izbori mogu da budu, zavisi ko šta nauči, dobra lekcija za političare. Prva lekcija je da treba voditi ovakve kampanje, umerene, bez vređanja, diskvalifikacija protivkandidata, čija je suština ubeđivanje u program koji kandidat zastupa. Naši političari su od početka parlamentarizma, a pogotovo kad su ih stranci naučili negativnim kampanjama, maltene sve kampanje pretvorili u marketing, odnosno pojavljivanje u medijima i diskvalifikaciju ličnosti protivnika. Nadam se da će Tadić i Nikolić to izbeći u drugom krugu. Ubeđen sam da će onaj ko to potegne izgubiti izbore. To je jedan od momenata na koji političari ne paze, a može da odluči. Drugo, sve stranke su dobro organizovane, narod je toliko zainteresovan i odgovoran, ne bi trebalo nikome da padne na pamet da bilo šta krade. To bi bilo veoma, veoma opasno. U svakom slučaju, izgubiće kandidat koji napravi više grešaka.

* Na koje greške mislite?

- Greške u komunikaciji sa javnošću i greške u ponudi, obrazlaganju svog programa. I nije nemoguće da neki spoljni događaji utiču na rezultat izbora.

*Koji spoljni događaji?

- Spolja je napravljen veliki pritisak koji se sastoji od Kosova, Haga, potpisivanja Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji.

*A Rusi?

- Nije reč toliko o ruskom pritisku koliko o našoj nesposobnosti da jedan posao, energetsku saradnju, koji ima političke i bezbednosne posledice, uradimo na dostojanstven državnički način. Taj posao kod nas urađen je kroz političku aferu i otvorio je ruskoj diplomatiji put da vrši pritisak na unutrašnja politička kretanja.

*Šta mora da uradi Toma Nikolić u ove dve nedelje ako želi da i iz drugog kruga izađe kao pobednik?

- Njegov posao je mnogo lakši nego Tadićev. Toma mora da održi mobilizaciju svoje partije i da one koji mu se smeše okrene ka sebi. A smeše mu se SPS-ovci, koji su vrlo disciplinovani glasači. Toma se njima, preko Vučića, već nasmešio. Takvih koji se Tomi smeše ima i među neopredeljenima, i kod Velje Ilića, i kod Milanke Karić i Rističevića. Ako padne izlaznost u drugom krugu, njemu ne treba ništa više.

*Koje brige ima Boris Tadić?

- Boris mora da vodi dve kampanje: za visoku izlaznost, da ona prebaci 65 odsto, i fiksiranje glasova koje je dobio da se ne raspuknu u uverenju da on gubi. Srbi nisu Francuzi. Srbi podržavaju onoga za koga misle da je već pobedio, zato što su nesigurni, siromašni, žele da veruju da će im onaj koji dođe pomoći. Dalje, Tadić mora da vodi pregovore sa tvrdim pregovaračima, Čedom Jovanovićem, Ištvanom Pastorom, Sulejmanom Ugljaninom, Vukom Draškovićem, a bogami moraće da proba i sa Ivicom Dačićem. Kod Velje Ilića ima 100.000 Vukovih glasača, koji su vrlo disciplinovani, slušaju Vuka. Jedna od velikih grešaka Borisa Tadića je što nije prihvatio saradnju sa Vukom. Neke razgovore on mora da vodi u tajnosti, a Čeda Jovanović želi da izvuče profit iako ne kontroliše svoje glasače, traži da oni budu javni. Plus, Boris mora da se direktno obraća glasačima vođa sa kojima vodi pregovore, a vođe su sujetne, hoće da monopolišu.

* Zvuči kao nemoguća misija?

- Pred Borisom jeste vrlo komplikovan zadatak, ali on može da ga iznese, zaista može, pod uslovom da njegovi ministri konačno počnu da rade. Dosadašnje njihovo učešće u kampanji bilo je jad i čemer. Njegovi ministri su se više bavili putovanjima, sporadičnim izjavama, kao poznati ljudi i velikani demokratije sedeli na «Pinku» sa golišavim ženama. A oni moraju da siđu u sela, varošice, da odu u Kragujevac, u Novi Sad da pojačaju onih jedanaest Čedinih odsto. Dalje, Boris mora da pregovara i sa stvaraocima javnog mnjenja. On nema analitičara, za njega govore marketinški stručnjaci, koji odmah uključe kalkulator da izračunaju koliko to košta. Vi ne možete verovati marketinškom stručnjaku koji je bogatiji od predsedničkog kandidata. Ne mogu da verujem u štab koji je dozvolio da otac predsedničkog kandidata ispriča priču kako će sin, ako izgubi, izbore, izgubiti krov nad glavom. To otac nije smeo da uradi sinu. Takve greške ne smeju da se dogode.

* Dakle, Boris nema dobar štab, analitičare, ministri ništa ne rade, pa na koga onda da se osloni u kampanji?

- Demokratska stranka ima ljude od uma koje ja nisam video u ovoj kampanji. Video sam mnogo zvezda, ali nisam video osnivače DS, one ljude koji su sedeli u prvim odborničkim redovima u Beogradu, koji su vlast u prestonici držali i pod Slobom. Gde su ti ljudi? Lepo je osloniti se na mlade, dati im šansu da uče, ali nije dobro kad uče na mestima ministara, vrlo važnih resora, a zanemariti one koji vas hrane i dižu. Kad bi njih aktivirao, Boris Tadić bi pobedio. Taj deo DS je sposoban da obavi sve ove pregovore sa liderima drugih stranaka koje sam pomenuo. Bilo je zaista ubedljivo i markantno kako je Rasim Ljajić, koji nije član DS, iz solidarnosti obavio posao u kampanji Borisa Tadića. Nek mi pokažu još jednog ministra sa liste DS koji je doneo toliko koliko Rasim Ljajić u uzavrelom Novom Pazaru.

*Niste spomenuli Vojislava Koštunicu. Kakva je njegova pozicija u celoj ovoj priči?

- Nisam ga spomenuo jer je njegova pozicija da on nema poziciju, a to mu donosi najbolju poziciju. Znajući Vojislava Koštunicu, ne očekujem da on napravi grešku i da se javno izjasni za bilo koga. To bi bila greška sa stanovišta njegove pozicije. Jer, pobednik mora da dođe kod njega, bilo da se ljuti na njega što ga nije podržao, bilo da se dogovori sa njim kako će dalje. Činjenica je da on ima vrlo uzak glasački prostor iza sebe. Kao kad pravite soliter na močvarnom terenu pa morate da pobodete šip, najmanje četiri, a on im samo jedan. Ali, Koštunica ima mentalitet igrača mačke i zna na tom jednom stubu da balansira.

* Da li će Srbija potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU, kako je najavljeno 28. januara, što bi mogao da bude onaj tas na vagi koji bi prevagnuo u Borisovu korist?

- Ako Evropska komisija bude poštovala svoj unutrašnji dogovor, ona potpis može staviti samo posle izveštaja haškog tužioca, a on u Beograd dolazi 11. i 12. februara, dakle posle izbora. Rasim Ljajić, opet on radi najteži deo posla, sa Vladimirom Vukčevićem, tužiocem za ratne zločine, ide kod Olija Rena, komesara za proširenje EU. Ako Ljajić ubedi Rena da se napravi jedan model kao što je bio u Hrvatskoj, o saradnji EU i lokalne vlade, biće otvorena vrata za potpisivanje. Onda će ministri EU ponovo negde da se zatvore. Ako budu procenjivali da li taj sa kim potpisuju ugovor ima moć da ga implementira – neće biti potpisan. Budu li razmišljali na način «Rusi dolaze, daj da ih spečimo» - potpisaće. Ali, onda treba očekivati rusku kontru. I mi ovako nesrećni, kakvi smo, umesto u izbornu trku, upašćemo u obračun velikih.

*To onda znači da smo u problemu potpisali ne potpisali?

- Od maja meseca prisustvujem tim konsultacijama, od Madrida, preko Beča, Pariza, Varšave i Rima, i moje je mišljenje, i kao osnivača Evropskog pokreta u Srbiji, da ne treba potpisati taj sporazum. Poverenje građana u EU, koje je uz sve nedaće, preko 60 odsto, ne treba potrošiti za jedan ili dva odsto glasova. Treba naterati pobornike Evrope da se ujedine, pa kad polože ispit, a ispit nije predsednička fotelja nego izvršna vlast, da dođu na potpis. S druge strane, mi loše pregovaramo. Ako bismo na brzinu i pod ovim uslovima ušli u EU, mislim da bismo izgubili poljoprivredu, kontrolu nad Dunavom i mnogo od naše energetske samostalnosti. A i, da malo opustimo priču, zašto naši građani ne bi imali pravo na tradicionalne manifestacije kao što su slaninijada, kobasicijada, takmičenje u tucanju jajima. Takve stvari Grčka i Malta naplaćuju turistima, a članice su EU.

* Mnogi će reći da to znači da naše čekanje pred vratima EU može da se otegne kao gladna godina?

- Potpis sa jednom granom vlasti, koja ima ozbiljne neprilike da ostane u izvršnoj vlasti, jeste potpis sikteruša: to ćemo vam dati, a onda ćemo da vas gledamo sledećih dvadeset godina. Ima stalno da vam šaljemo misije, lupamo šamare. E zato se nadam da sporazum neće biti potpisan. Nadam se da će Boris Tadić resurse potražiti u svojoj partiji, u svom narodu. Nadam se da će EU od nas tražiti da uhapsimo Ratka Mladića i želeo bih da vidim Tomu Nikolića koji neće da hapsi Ratka Mladića. Lako je ne hapsiti Ratka Mladića kada se sedi u poslaničkoj fotelji.

* Još u oktobru 2006. godine ste rekli da će Rusija Kosovo iskoristiti za gasne aranžmane sa EU, a sad smo i mi došli na red. Da li je to, po nas, dobra strana kosovskog problema?

- Rekao sam to jer sam znao da će u novembru doći do podele u Kontakt grupi. Od novembra 2006. Rusija počinje da igra kosovski gambit. Do aprila 2007. Amerika veruje da će sa Rusima lako i propušta sjajne prilike za pregovore sa njima. Kad su shvatili da je voz prošao i da je kosovska blef-karta, što je bila u oktobru, postala realna karta u pregovorima Rusije i Evrope, bilo je kasno. Rusija o Kosovu neće raspravljati sa Evropom, nego će sa njom raspravljati o energetici. Ekonomski rezon ''Gasproma'' bio je da se priključi ''Nabuku'', gasovodu koji bi trebalo da poveže Tursku sa Austrijom, ali je politički autoritet Putina obezbedio da to bude ''Južni tok''. Ako Srbija potpiše sporazum sa ''Gaspromom'', Evropa je tu nemoćna. Gasovod ide kroz Srbiju uz autoput gde već postoji naftovod i završava u Trstu. Tako se izbegavaju Mađari, Austrijanci, Slovenci, Nemci, Francuzi. Sporazumom sa Rusima mi ćemo rešiti značajne energetske probleme, ali i upasti u energestku nesamostalnost.

*Šta nas sprečava da to izbegnemo?

- Od Miloševića, preko Đinđića, do Koštunice, mi nemamo bilo kakvu strategiju energetskog razvoja. Energetiku drže monopolisti, a oni ne daju da se planira više od tri godine. Vole krize jer tada je cena kilovata jako skupa, kao što je sad i u Srbiji i na Kosovu. Građani ne znaju da je EU tražila da naši monopolisti sniže cenu struje, oni misle da je ona skočila na zahtev EU.

*Znači i monopolisti imaju svoj interes da Srbija bude na ledu kod EU?

- Oni su uplašeni od EU, a ja tvrdim da se varaju. Jer, nije Rusija naivna. Mnogo naših monopolista je napravilo pare sa Berezovskim. Ne bi iznenadilo da oni preko noći postaju najveći Evropejci ili Amerikanci.

*Šta je rudnicima na Kosovu, zar Srbija tu nema nikakva prava?

- Pregovarati o Kosovu, a ne pominjati rude, kao što mi radimo, za strance znači ili da ste ludi ili da ste prevaranti. Ja mogu da vam svedočim da su ljudi iz kosovske vlasti molili srpsku stranu da predlože nešto jer će nam stranci uzeti sve. Naši su još 2004. zauzeli stav, koji Samardžić i danas zastupa, a koji mnogo košta Srbiju, da nećemo pregovarati o sukcesiji jer bi to značilo priznanje nezavisnosti. Nego ćemo to pitanje da rešimo kad rešimo status Kosova.

`*Koje su posledice takvog stava?

- Kad se Kosovo proglasi nezavisnim, uslovno ili neuslovno, svejedno, mi više nećemo imati pristup lignitu. Tamo je već tuča, ima devet ponuđača da grade ''Obilić 3''. Najviše šansi imaju ''Vestinghaus'' i ''Simens''. A naši monopolisti su mislili da će oni to da grade. U toj borbi, ko će da gradi novu TE na Kosovu, mi smo izgubili Kosovo. I ostajemo bez lignita, nemamo proizvodnju za više od osam godina. Moramo da pređemo na gas. Ja ne bih pristao ni na jedan sporazum sa EU koji mi ne dozvoljava da napravim nuklearnu elektranu. Može Bugarska da ima tri-četiri, Hrvatska i Slovenija jednu, zašto Srbija ne može?! Zašto Srbija mora da bude parija te Evrope.

* Kakva je sudbina naših predloga da se Kosovu da status kao što imaju Olandska ostrva ili Hongkong?

- Naši političari misle da je umro Ahtisarijev plan. Nije. Umrli su njihovi predlozi, samo im to još niko nije rekao.

*Dokle će trajati pregovori o statusu Kosova?

- Dok se Rusija na globalnom planu ne dogovori sa Amerikom. Sigurno desetak godina. Rusija i Kina imaju interesa da blokiraju rešenje kosovskog statusa. Kosovo će proglasiti nezavisnost, biće članica Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, ali neće biti članica UN.

*Kad će Kosovo proglasiti nezavisnost?

- Kad Buš kaže.

*A skoro neće ništa kazati?

- Neće. Sve što piše u novinama da je bilo na sastanku članica Kontakt grupe za Kosovo na Brdu kod Kranja, nije tačno. Kosovo neće proglasiti nezavisnost ni 4. februara, ni posle izbora u Španiji. Nego kad Buš proceni. A on to neće uraditi pre nego što se završe predtakmičenja, izbor republikanskog i demokratskog predsedničkog kandidata, očekujem negde do maja.