Dragana Matović

Zastrašivanje birača

Iako analitičari smatraju da ovi izbori neće imati istorijske posledice, kampanja dvojice predsedničkih kandidata bazirana je na izazivanju straha kod građana – od pretpetooktobarskog perioda i od onog što se desilo posle tog datuma

Neizvesnost kojom Srbija ulazi u drugi krug predsedničkih izbora, sve dublja polarizacija na društvenoj i političkoj sceni i oštrina kampanje koja ove izbore proglašava referendumskim, čak i sudbinskim, po poslednjim procenama Cesida, mogla bi da ima za posledicu skoro istorijsku izlaznost birača, poput one sa izbora koji su prethodili 5. oktobru 2000. godine. Sa te strane, kampanja predsedničkog kandidata DS-a Borisa Tadića (onaj deo posle prvog kruga) koja je išla u pravcu pravljenja nedvosmislenih paralela sa izborima na kojima se odlučivalo između Miloševića i Koštunice, mogla bi se smatrati uspešnom. Povratak na stanje svesti kakvo je u biračkom telu vladalo 5. oktobra, međutim, nije strategija koja Tadiću može da garantuje pobedu. Tim pre, što na istu „kartu” igra i njegov protivnik Tomislav Nikolić. Samo što demokratski kandidat glasače koji „drže pobedu” na ovim izborima plaši onim što je bilo pre 5. oktobra, a kandidat radikala pokušava da ih zastraši onim što se dešavalo posle.

Iako je kampanja napravila „istorijsku” atmosferu za glasanje, rezultati, kakvi god oni bili, neće imati istorijske posledice, smatraju analitičari. Čak ni eventualna pobeda Nikolića koji, kako tvrde istraživači javnog mnjenja, sada za Tadićem „kasni” oko 100.000 glasova, ne bi izazvala zemljotres u Srbiji. Makar ne odmah.

„Nikolić neće raskidati ni odnose sa EU, niti će voditi u izolaciju, to je prilično izvesno. Rezultati ovih izbora, kakvi god da budu neće odmah dovesti do preraspodele snaga na političkoj sceni. Jer, realno gledano, bez Kosova „nad glavom” nema velikih podela koje bi mogle da dovedu do većih turbulencija. Pozicije se ne odaljavaju i nema krajnje ekstremnih pozicija”, smatra politikolog Zoran Stojiljković.

Relativno približeni stavovi dvojice kandidata, uvezi sa Kosovom i EU, pomereni sa predizbornih pozicija, argument su više za napad na protivnika na obe strane. Nikolića optužuju da nije iskren kada govori da nije protiv ulaska u EU, a Tadića da bi uprkos oštrijim izjavama u kampanji „zažmurio” na akcije EU koje vode nezavisnosti Kosova. Iako su Kosovo i EU gurnute u prvi plan izborne kampanje, većina analitičara smatra da to neće odlučiti izbore. Izbore će, procenjuje se, dobiti onaj ko građane bude ubedio da će bolje živeti.

Kosovo, zbog koga je aktuelni predsednik ostao bez podrške premijera, tvrde analitičari, ipak neće rušiti ni vladu.

Vlada, smatra Stojiljković, neće automatski pasti ni u slučaju da Tadić izgubi u nedelju, uprkos tome što je „narodnjački blok” juče odlučio da ostane uzdržan. Ni najviši funkcioneri DS-a nisu skloni da tvrde da bi izborne nesuglasice mogle da sruše vladu. Međutim, u diplomatskim krugovima u Beogradu poslednjih dana sve se češće može čuti mišljenje da bi Tadićev gubitak na izborima mogao da znači upravo to – raskid koalicije na vlasti, tvrde izvori „Politike”.

Da „ne misli da ovi predsednički izbori mogu da donesu neku istorijsku promenu”, prošlog vikenda gostujući na RTS-u, izjavio je i premijer Srbije Vojislav Koštunica. Promena predsednika, izjasnio se premijer, ne bi predstavljala opasnost za stabilnost zemlje, jer su ovlašćenja predsednika mnogo manja od ovlašćenja izvršne vlasti, a po Ustavu, unutrašnju i spoljnu politiku zemlje vodi vlada, istakao je on.

Pre četiri godine, na predsedničkim izborima na kojima je u drugom krugu ipak dao podršku Tadiću, Koštunica, međutim, nije bio ovako uveren da promena predsednika ne predstavlja nikakvu opasnost. Tada je premijer Srbije izjavio je da je uveren da birači na ovim izborima neće pogrešiti, da će Tadić pobediti, a da bi pobeda Tomislava Nikolića Srbiju „dovela u jednu vrstu meke izolacije”.

A bude li rezultat ovih izbora ipak doveo do nekog vida izolacije, odnosno usporavanja evropskih integracija, političku odgovornost za to, upozorio je Vojin Dimitrijević pre par dana u intervjuu „Danasu”, u prvom redu snosiće upravo premijer i DSS. Dimitrijević, međutim, smatra da ovu stranku to ne brine, jer je ona „ionako na ivici opstanka”.

Dimitrijević, naime, smatra da je DSS samo „imitacija” SRS-a i da će birači radije birati original od kopije. Ta sličnost, smatra on, istanjiće koalicioni potencijal DSS-a, čije je oruđe, naglašava Dimitrijević, pretnja koalicijom sa radikalima.

Nestanak DSS-a, kao dugoročna posledica ovog izbornog procesa, postoji kao mogućnost, smatra i analitičar Đorđe Vukadinović. Uz ovakve tenzije na ovako polarizovanoj političkoj sceni, moglo bi se desiti i da nestane „centar” političke scene.

Međutim, polovi se posle izbora mogu i umiriti, kaže Vukadinović.

Posledice ove izborne polarizacije, upozorava on, ipak mogle bi da budu dugotrajne.

„I to na način koji je opasan po srpsku političku scenu, stabilnost i nacionalne interese, a možda i po sam DS. Posledice rđave polarizacije ostaju i mogu biti gore od pobede ,nepoželjnog' kandidata”, ističe Vukadinović.

Oživljavanje mita 5. oktobra, kojim demokrate pokušavaju da izazovu sličan efekat i mobilizaciju birača, isto tako, smatra naš sagovornik, oživljavaju i stanje latentnog građanskog sukoba.

U rov koji se ponovo prokopava između dve Srbije mogla bi da propadnu neka od najboljih dostignuća postpetooktobarskog vremena , a to je saradnja oko najvažnijih pitanja. Posle ovoga, upozorava Vukadinović, nacionalni konsenzus mogao bi da postane nemoguć.

A Kosovo je upravo jedno, možda i jedino pitanje, kako kaže Zoran Stojiljković, oko koga u državi postoji nacionalni konsenzus. Na tom pitanju, smatra on, baš zbog tog konsenzusa, Tadić će morati da zadrži novoiskazanu oštrinu. Ta oštrina, kako smo videli juče, ipak nije bila dovoljna za njegove koalicione partnere, koji su podršku „otkazali” baš zbog Kosova. Tadić, da podsetimo, nije pristao na Koštuničin uslov da potpiše da će srušiti Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU onog trenutka kada Unija bude poslala svoju misiju na Kosovo bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN.

Ovaj uslov, objektivno gledano, Tadić nije mogao da ispuni, makar ne u jeku kampanje koja je bez ustezanja eksploatisala strah građana od izolacije.

A ovakav strah, kako je juče izjavila Sonja Liht, predsednica beogradskog Fonda za političku izuzetnost, u Srbiji se nije osećao ni 2000. godine. Ljudi se plaše ishoda izbora.

A trebalo bi da se plaše da ishod izbora ne bude strah.

[objavljeno: 31/01/2008]