Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Savremeni svet - prenosimo Politiku

 

 

Miroslav Stojanović

Gubitnik Sakašvili

U političkom hazardu s Južnom Osetijom, ako se izuzmu nedužne žrtve bezumne ratne avanture, najveći gubitnik će, očigledno, biti onaj ko je (ne)promišljeno najviše rizikovao: gruzijski predsednik Mihail Sakašvili.

Osokoljen dosadašnjom podrškom moćnih protežera i zaštitnika, Sakašvili je, i po procenama jednog broja njegovih zapadnih prijatelja, napravio vojnim upadom u Južnu Osetiju račun bez krčmara koji bi lako mogao da mu (politički) dođe glave.

Analitičari na Zapadu, i kad to čine teška srca, konstatuju, naime, da se gruzijski predsednik jednostavno preračunao, a sa njim i njegovi pokrovitelji i podstrekači.

Upao je u klopku sopstvene zapaljive retorike, prevelikih ambicija i pogubne procene da je upravo ovo trenutak kad treba igrati na kartu s najvećim ulogom: u času olimpijskog zatišja, neposredno posle smene u Kremlju i – dok je još njegov zaštitnik, u čiju je reč i moć očigledno slepo verovao, Džordž Buš još u „sedlu”.

Jedan broj nemačkih komentatora, i to iz medija koji su sve vreme bili više naklonjeni Gruziji nego Rusiji, konstatuje, naime, da je Sakašvili možda pogrešno „pročitao” izričitost s kojom su njegovi vašingtonski prijatelji (Kondoliza Rajs mu je bila u gostima koji dan pre odluke da mačem preseče komplikovani kavkaski čvor) „garantovali” celovitost i suverenitet njegove zemlje, uključujući i „pobunjenike” u Abhaziji i Južnoj Osetiji: u procenama hladnije glave moglo se lako zaključiti da ni Vašington ni NATO neće lako i bezglavo uleteti u konfrontaciju sa Moskvom na kavkaskom buretu baruta.

Komentator konzervativnog berlinskog „Velta” konstatuje u tom kontekstu da će se uskoro evropski i američki saveznici suočiti s pitanjem da li je Mihail Sakašvili uopšte bio čovek s kojim je trebalo ulaziti u čvršće obaveze i kooperaciju.

Ima i onih koji tvrde da je Sakašvili žrtva oportunističkog ponašanja i prenaglašenih obzira Zapada prema Moskvi. U tom kontekstu se spominje i držanje kancelarke Angele Merkel. Njen rezolutan stav da Gruzija ne može ući u zapadni vojni savez unoseći u njega nerešene probleme sa Južnom Osetijom i Abhazijom, uprkos izričitog insistiranja njenog prijatelja, američkog predsednika Džordža Buša, mogao je, kažu ovi komentatori, da „ohrabri Moskvu”.

Rusi su nepromišljenom gruzijskom ratnom avanturom dobili sjajnu priliku da pokažu da „(odlučni) Putin nije (haotični) Jeljcin” i da su sada izgledi gruzijskog predsednika Sakašvilija da ostvari dva svoja strateška cilja – da na prepad vrati Južnu Osetiju i Abhaziju pod sopstvenu vlast i svoju zemlju, takođe na brzu ruku, uvede u NATO – sada daleko neizvesniji nego što su do pre posezanja za oružjem uopšte bili.

I švedski ekspert za kavkaski region Svante Kornel iz stokholmskog Instituta za bezbednost i razvojnu politiku konstatuje da je Zapad jednostavno prevideo upozorenja koja su stizala iz Moskve povodom Kosova (ne može biti jedinstven slučaj, imaće neminovno uticaja na separatizam u drugim delovima sveta, pa time i u Južnoj Osetiji i Abhaziji), da će Moskva povodom obećanja Gruziji i Ukrajini da će biti primljene u NATO pojačati podršku Osetiji i Abhaziji i, konačno, da odlaskom sa državnog trona, Vladimir Putin nije ništa izgubio od svoje (velike i odlučujuće) političke moći, koju je zadržao kao premijer i lider najsnažnije ruske političke stranke.
 

[objavljeno: 11/08/2008]

 

 

 
 
Copyright by NSPM