Dragan Petrović

Predsednički izbori u Gruziji i produžetak političke nestabilnosti

Napetosti u Gruziji se ne smiruju ni posle vanrednih predsedničkih izbora održanih 5 januara, posle kojih po izveštajima Centralne izborne komisije ove zemlje, dosadašnji predsednik Mihail Sakašvili pobeđuje već posle prvog izbornog kruga sa oko 52 % dobijenih glasova izašlih birača. U četiri izborne jedinice doći će do ponavljanja izbora, ali ti rezultati ne mogu da ugroze pobedu Sakašvilija već u prvom krugu, tako da ukoliko ovako ostane drugog izbornog kruga neće ni biti. Kandidat udružene opozicije Levan Gačečiladze dobio je oko 26,3 % izašlih glasača, na trećem mesu je biznismen Badri Patarkašvili sa 7 %. Lider Laburistike stranke Natašvili ima oko 4,3 % i dr. (1)

Nesporazumi se u Gruziji na relaciji Sakašvili – opozicija međutim ne završavaju. Levan Gačečivadze, Patarkašvili i ostali predstavnici opozicije su odbili da priznaju rezultate izbora koje saopštava CIK Gruzije, gde su od strane opozicije uočeni mnogi nedostaci. Tako nevladina organizacija za praćenje izbora iz Ukrajine exit poll «Opšte evropsko delo» na čijem čelu je Leonid Belousov nalazi sasvim drukčije rezultate izbora. Po njenim rezultatima Sakašvili ima svega oko 40 % glasova izašlih birača, koliko približno i Levan Gačečivadze. Interesantno je da i po nalazima CIK Gruzije na čijem je čelu Levan Tarnhvišili koga inače opozicija teško optužuje da je saučesnik u prekrajanju izborne volje građana Gruzije (2), opozicija ubedljivo pobedjuje u Tbilisiju. U glavnom gradu Tbilisiju opozicija uzima oko 70 % glasova izašlih, dok Sakašvili zapravo glasovima iz provincije postiže po nalazima CIK pobedu već u prvom krugu. Lideri opozcije su upravo u drugom krugu računali na svoju verovatnu pobedu, imajući u obzir da bi se njihovi rasuti glasovi na više kandidata iz prvog kruga ujedinili u drugom krugu protiv Sakašvilija.

Zapleti u Gruziji traju još od proglašavanja nezavisnosti ove bivše sovjetske republike krajem 1991. godine, imajući najviše u obzir da su dve do tada autonomne republike u njenom sastavu Abhazija i Južna Osetija proglasile odmah nezavisnost, što su odbranile i oružjem. Ovakav rasplet je doveo još tada do svrgavanja od strane nezadovoljnih Gruzinaca prvog predsednika ove zemlje nacionaliste Gamzahurdije. Eduard Ševarnadze bivši visoki funkcioner SSSR i rođeni Gruzinac, je potom na mestu predsednika Gruzije vodio izvesno umereniju politiku, sa više fleksibilnosti kako u odnosu na navedene probleme tako i u odnosu na velike sile – Rusiju i ZND, SAD i Nato, EU. Međutim posle «revolucije ruža», koja je pod uticajem SAD ostvarena tokom 2003. godine, mladi Mihail Sakašvili preuzima vlast i mesto predsednika u zemlji. Iako Sakašvili od svog dolaska na vlast koristi nacionalističku retoriku, verovatno i usled izostanka ostvarivanja konkretnih uspeha po napred navedenim pitanjima obećane reintegracije Abhazije i Južne Osetije u pravno-politički sistem Gruzije, dobija sve snažniju opoziciju u sopstvenoj zemlji, kao i od dela gruzinskih emigranata u inostranstvu. U isto vreme ekonomska situacija u Gruziiji ni izbliza nije zadovoljavajuća, a pogoršavanje odnosa sa Rusijom pogubno utiče na privredne mogućnosti ove zakavkaske zemlje, imajući u obzir njenu visoku zavisnost od ekonomske saradnje sa svojim velikim susedom.

Tokom leta-jeseni 2007. godine dolazi do zapleta u unutrašnjoj situaciji u Gruziji. Tako je bivši ministar odbrane Gruzije Irakli Okruašvili (prema broju časopisa «Georgian Times» od februara 2007. on je jedan od najbogatijih Gruzijaca, sa kapitalom od oko 250 miliona $) optužio predsednika Sakašvilija da je neodlučan, premek i zato ne može da obezbedi teritorijalnu celovitost Gruzije. Irakli Okruašvili je formirao pokret «Za jedinstvenu Gruziju» koji uz laburističku partiju čini ozbiljnije opozicione stranke. Dana 25 septembra Okruašvili je nastupio u javnosti i izjavio da je Sakašvili prethodno naručivao ubistva svojih političkih konkurenata, sprečavao istrage protiv članova predsedničke porodice, koja po njegovoj tvrdnji kontroliše trgovinu oružjem i bavi se iznuđivanjem mita od preduzetnika (intresantno je da je iste optužbe na račun Sakašvilija prethodno iznosio i bivši ministar za konflikte Georgij Haindrava). Interesantno je da Sakašvii redovno optužuje svoje političke oponente u zemlji da su saradnici ruskih službi i plaćenici, što je retorika koju je zadržao čak i početkom jeseni kada se opozicioni pokret uvećao i radikalizovao u svojim zahtevima «za više demokratije i tolerancije od strane Sakašvilijevog režima». (3) Sakašvili je tada upotrebio represiju za obuzdavanje demonstracija opozicije, te u isto vreme gušio malobrojne medije koji nisu pod kontrolom režima. To je najzad nateralo i SAD da intervenišu i zatraže od Sakašvilija dijalog sa opozicijom. (4) Sakašvili je izbegao da izađe u susret opoziciji i da se raspišu parlamentarni izbori, već je raspisao godinu dana ranije od predviđenog roka predsedničke izbore. Što je veoma važno ti izbori su raspisani uoči pravoslavnih praznika Badnjeg dana i Božića. Upravo nezadovoljstvo opozicije organizacijom predsedničkih izbora nije zbog Božićnih praznika manifestovano masovnijim demonstracijama, već se za tako nešto odredio 13 januar, sa nagoveštajima da to može da potraje više sledećih dana. Dan 13 januar je izabran za otpočinjanje protesta pošto upravo tada CIK treba da saopšti konačne rezultate predsedničkih izbora.

Badri Pataškvili, fiannsijski magnat i najbogatiji Gruzinac u Gruziji, pomagao je poslednjih godina različite političke opcije u Gruziji, računajući i vlast. Međutim, upravo se on tokom 2007. godine pojavio kao jedan od najodlučnijih protivnika Sakašvilijevog režima. Na izborima za predsednika nastupio je samostalno, zauzeo treće mesto i nastavio sa nepomirljivim stavom prema Sakašviliju. Ovih dana on je prebegao u inostranstvo pošto mu je blokiran račun u Gruziji. U isto vreme Gruzija zvanično traži od Francuske hapšenje i izručenje već spomenutog bivšeg ministra odbrane Irakli Okruašvilija, koji je do nedavno bio u Nemačkoj.

U Gruziji se iščekuje dalji razovj situacije u okviru postoje'ih napetosti. Na proteklim izborima oko 70 % izašlih se saglasilo da u sledećem periodu Gruzija može da uđe u Nato, čime bi se zaokružila već višegodišnja saradnja zvaničnog Tbilisija sa SAD i Nato. U isto vreme većinski je podržan predlog da se u Gruziji održe prevremeni parlamentarni izbori umesto u novembru, upravo u aprilu ove 2008. godine. Inače to je bio i osnovni zahtev opozicije početkom novembra, kada je na ulice Tbilisija izašlo oko 150000 demonstranata.

U tom pravcu možemo i posmatrati dalji razvoj situacije u Gruziji, upravo u sledećih nekoliko meseci. Sakašvili je zabeležio, po svemu sudeći de jure pobedu, u trci za predsednika, iako još treba sačekati plej of , od 13 januara. Ta pobeda je u svakom slučaju sporna i imaće i dalje svoje repove, dakle za Sakašvilija može biti pirova. On je od apsolutne podrške biračkog tela tokom revolucije ruža, došao do sumnjivih nekoliko procenata prevage za sledeći mandat. Opozicija će upravo sa serijom protesta 13 januara pokušati da sa jedne strane što više makar etički, ospori Sakašvilijevu pobedu, a sa druge strane da pripremi teren za parlamentarne izbore aprila meseca. U tom pravcu treba posmatrati i posetu mladih iz izbornog štaba Levana Gačečivadze, sedištu medjunarodne misije OEBS za posmatranje izobra u Tbilisiju 11 januara u kojima ih je upoznala «sa krađom izbora». (5) Mladi su nagovestili da će ukoliko stavovi misije ne budu izbalansiraniji nastaviti permanentno da posećuju ovu misiju.

Veliku buru je izazvao stav Nemca Ditera Bodena šefa misije Biro za demokratske institucije (ogranak OEBS) od 10. januara da su uočeni zapaženi propusti u realizaciji izbora u Gruziji od 5 januara. Na to se nadovezala izjava zvaničnika ruskog MID iz Moskve da je pitanje zašto OEBS onda načelno priznaje rezultate predsedničkih izbora u Gruziji tako lako kao svršen čin, aludirajući na prethodno iznesen zvaničan stav ove organizacije kojim se prihvataju rezultati izbora. Prvo je OEBS izdao saopštenje još istog 10 januara da izjava Bodena ne menja bitno već iznesen stav OEBS o uspešnim i demokratskim održanim izborima u Gruziji od 5 januara, a potom je Boden otišao na razgovor sa predstavnicima gruzinskog Ministarstva inostranih poslova, na kojima je učestvovao i član MIP Georgi Manštaladze. Nakon razgovora Boden konstatuje da njegova izjava od prethdonog dana je delom pogrešno interpretirana u medijima mada je svestan postojanja propusta u organizaciji izbora. (6)

Visoki predstavnik EU Havier Solana se već izrazio o izborima u Gruziji «kao o tržišnom sučeljavanju različitih političkih stavova». Međutim, i on je napomenuo da sve nedoumice oko propusta u izborima treba da se razjasne do kraja». (7)

SAD i predstavnici Nato imaju samo pohvale za organizaciju i realizovanje predsedničkih izbora od 5 januara, i nisu se upuštali u brojne primedbe gruzijske opozicije. Sa druge strane mediji u Rusiji, daju akcenat na izveštavanju događaja iz Gruzije, naglašavajući nedoumice u njihovu validnost od strane opozicije. (8)

Po svemu sudeći Sakašvilijev režim se posle više od četiri godine vlasti suočava sa sve većim izazovima na domaćoj političkoj sceni, ali i u okruženju (Rusija pre svega,), pošto dobar deo svoje najavljene političke platforme još nije realizovao. SAD očigledno podržavaju Sakašvilija, i to faktički bez ograničenja, kada izostaju čak bilo kakve kritike zvaničnog Vašingtona u pogledu kršenja nekih od osnovnih normi izgradnje demokratskog društva, koja su poslednjih godina u Gruziji veoma očita. Interesantno bi bilo sa aspekta demokratskih principa, možda napraviti analizu ponašanja američkih administracija recimo prilikom predsedničkih izbora u Crnoj Gori 1997, kada je Đukanović pobedio Bulatovića sa minimalnom razlikom uz ogromne izborne propuste (izdavane lične karte maloletnicima, produžavani izbori do kasno u noć, ali samo na nekim izbornim mestima i dr), referendum u Crnoj Gori maja 2006, izbori u Ukrajini novembra – decembra 2004, i recimo najnoviji izbori u Gruziji. Za predsedničke izbore u Ukrajini novembra 2004, kada je Janukovič trijumfovao i u drugom krugu, nekoliko minuta posle zatvaranja biračkih mesta SAD su izjavile da su izbori, na kojim je učestvovalo tada više od trideset miliona birača, pokradeni, dok sada u Gruziji odmah iznose tvrdnju da je sve čisto i da nikakvih primedbi nema, iako gruzinska opozicija zbog ukazivanja na veći broj problema ne priznaje izbore. Recimo na crnogorskom referendumu maja 2006, gde su odlučivali promili, i pored brojnih primedbi opozicije pristupilo se čestitanju Đukanoviću i crnogorskoj nezavisnosti. Ovakav odnos čak zvaničnih predstavnika SAD ne samo da dovodi u pitanje njihovu nepristrasnost u brojnim ranijim i budućim slučajevima demokratskog izjašnjavanja, već se može reći da pomažu da mnogi izbori postanu farsa. U ovom slučaju i ne iznenađuje srpemnost vlasti u Srbiji da ne odobre predstavnicima SAD i Velike Britanije posmatračku ulogu na sledećim predsedničkim izborima u Srbiji (i pored protivljenja LDP). (9)

EU zauzima daleko fleksibilniji stav prema situaciji u Gruziji, koji polazi od toga da se nedostaci u demokratizaciji koju sprovodi Sakašvilijev režim ne mogu tolerisati blanko, ili makar prećutkivati. Nesuglasice sa Bodenovim izjavama, možda ukazuju na neusaglašenosti i u samoj EU oko odnosa prema političkim zbivanjima u Gruziji. Najzad Rusija, se našla poslednjih godina otvoreno u situaciji suočavanja sa Sakašvilijem kao protivnikom. U tom pravcu bi za neke predstavljao znak popuštanje, a za neke samo politički manevar, poziv od strane Sakašvilija Putinu da poseti Gruziju na svoju inauguraciju.

Autor je Naučni saradnik Instituta za političke studije u Beogradu

Fusnote:

1. Izveštaji više dnevnih novina u Srbiji i Tanjug 10 januara, 2007.

2. Tako je Levan Gačičivadze izjavio na mitingu opozicje i za strane Tv ekipa, «da su za istinu i etiku Levan Tarnhšvili i Mihail Sakašvili nestali..» www.grani.ru/Politics/World/Georgia/m.1321139.html

3. HTTP: WWW.CIVIL.GE/ENG/ARTICLE.PHP?ID=15573.HTML/ HTTP:WWW.4FORUMS.COM/POLITICAL/SHOWTHREAD.PHP?T=9695.HTML/ HTTP:NEWSGEORGIA.RUGEO1/20070821/42037133.HTML/ HTTP:NEWSGEORGIA.RUGEO1/20070817/42035820.HTML/

4. HTTP:NEWSGEORGIA.RUGEO1/20070910/42047086.HTML/ HTTP:NEWSGEORGIA.RUANALYTICS/20070817/42035245.HTML/ HTTP:NEWSGEORGIA.RUANALYTICS/20070830/42041766.HTML/

5. www.newsgeorgia od 12 januara 2007.

6. www.newsgeorgia od 12 januara 2007.

7. Izveštaji Tanjuga od 8 do 10 januara.

8. www.ru.redtram.com

9. “Poliitka" od 12. januara 2007.