Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Savremeni svet

 

 

Džastin Raimondo

Irak i kosovska veza

Narodni front neokonzervativci-liberali, od Srbije do Iraka

Kako smo uspeli da se zaglibimo usred Mesopotamije, upleteni u (najmanje) trostruki građanski rat, (1) sa sve bleđom nadom da ćemo se izbaviti – a narodni republikanski kandidat kliče stogodišnjoj okupaciji?

Ključu te misterije možda se može ući u trag vratimo li se na raniji čin „oslobođenja“ na koji je uticaja imala mašinerija Oslobodilačke vojske Kosova. Zvanična dekl a racija o nezavisnosti, koju je Kosovo proglasilo u nedelju 17. februara – koju će nesumnjivo priznati Sjedinjene Države i zemlje EU, sa sve islamskim blokom – naglašava ludoriju naše intervencionističke spoljne politike.

Tu politiku je skovala i omogućila alijansa – narodni front, kako su to imali običaj da zovu levičari – neokonzervativaca i „liberalnih jastrebova“ (2) i prvi projekat bio je stvaranje podrške sa levice i desnice za Oslobodilačku vojsku Kosova. Čalabi (3) i „oslobođenje“ Iraka došli su kasnije, ali to je bila ista vrsta igre, sa istim igračima, (4) uz korišćenje otprilike istog moralističkog žargona. Samo se mesto promenilo, a alijansa neokonzervativaca i liberala ostala je postojana i ojačala je. Sa 11. septembrom 2001, taj narodni front je bio spreman, voljan, i u stanju da nas strmoglavce potera na Bliski istok.

Prilično se jasno sećam kada sam se suprotstavio republikanki Nensi Pelosi 1996. godine – bio sam njen republikanski protivkandidat te izborne godine – oko pitanja da li bi trebalo ulaziti u rat protiv Srbije. Budući da je odbila da diskutujem o tom pitanju, ili bilo kom drugom, morao sam da joj uđem u trag na jednom od njenih orkestriranih „javnih“ sastanaka. Tu sam je pitao: vredi li taj rat i jednog jedinog života, bilo američkog, bilo srpskog? Njen odgovor sadržao se u jednoj reči: genocid ! To je, doista, bila racionalizacija koju su koristile Klintonove demokrate pridajući tome veliki značaj, ne bi li nekako opravdali sopstveni rat.

Sa kuknjavom su počeli neokonzervativci, dodajući svoj lični podsticaj ratnoj propagandi koja je punila etar i novinske stupce na kojima je nacija izražavala svoje mišljenje. Ovo je, govorili su neokonzervativci, daleko potrebnija demonstracija američke moći u posthladnoratovskom svetu, prilika da, kako je to nezaboravno sročio Bil Klinton, „ slomimo tvrde srpske glave .“

Kako se ispostavilo, „genocida“ nije ni bilo – sam Međunarodni tribunal načinio je izveštaj u kome se kaže da je u periodu nakon rata na Kosovu pronađeno malo više od 2.000 tela, uključujući Srbe, Rome i Albance (5) – sve žrtve opakog građanskog rata u kojem smo mi intervenisali na strani ovih potonjih. Čitava fantastična priča o „novom holokaustu usred Evrope“ bila je prevara. (6) To postaje jasno ukoliko ispitamo progresiju tvrdnji Klintonove administracije i kutaka u kojima se ona aminovala po mejnstrim medijima. Na početku su nam rekli da je 100.000 kosovskih Albanaca bilo žrtva tog „genocida“, ali je ta nesmotrenost ubrzo dala umerenije procene – 50.000 , 25.000, 10.000 – i u tom trenutku „Ratna partija“ je prestala da iznosi skupne brojke i potom jednostavno slavila veličanstvenu pobedu „humanitarnog intervencionizma“. (7)

To se, sa manjim varijacijama, podudara sa propagandom koja je dovela do invazije na Irak. Glavni casus belli protiv Sadama Huseina bilo je to što on navodno poseduje oružje za masovno uništenje, ali je ta optužba bila smešana sa moralnom paskom – ne možemo prepustiti Iračane nekome ko je koristio otrovni gas „protiv sopstvenog naroda“, kako su besomučno ponavljali Buš i njegovi demokratski sledbenici. (8) To je pokrenulo „liberalne jastrebove“, dok je serija eseja Stivena Hejza u The Weekly Standard, (9) poduprta opsesivnim poslanicama u dužini prosečne knjige L ori Milroj, (10) racionalizovala takvu zloupotrebu dalje od Al Kaide, usmeravajući američku moć protiv Iraka.

Hilari Klinton često ističe Kosovo kao primer intervencionizma na pravi način. (11) Pa ipak, ako pogledamo prave rezultate u praksi, stvaranje nacije klintonovskim stilom nije bilo uspešnije od republikanske verzije, ako je i bilo sa daleko manje krvi, i manjih razmera. Etničko čišćenje koje je pratilo vojnu pobedu NATO snaga ostavilo je srpsko stanovništvo na Kosovu u opsadnom stanju, nagnavši na hiljade njih da izbegnu van Kosova. (12) U međuvremenu, uspon ljuto nacionalističkog režima u Prištini stvorio je etnički čistu i okrutnu militarističku državu, oličenje „principa“ razbojništva, kako po svojoj suštini tako i po stilu. I tu je paralela sa Irakom tragično očigledna – u Iraku je, dakle, šiitska većina uglavnom uspela da protera Sunite iz Bagdada u zaleđe i okolne države. (13)

Druga, kobnija paralela jeste to što, i albanska, i šiitska država, rođene zahvaljujući vojnoj akciji SAD, predstavljaju regionalne destabilizatore usled ekspanzionističke ideologije koja jača njihove pristalice. Nezavisna „republika“ Kosovo, pridodata Albaniji, kao i delovi susednih zemalja, poput Makedonije, jeste komponenta onoga što albanski borci nazivaju „Velikom Albanijom“, vizijom mini-carstva koje nameravaju da ostvare silom. Isto važi i za iračku šiitsku državu za koju se sada kaže da je deo onoga na šta najveći vašingtonski stratezi alarmantno ukazuju kao na „šiitski polumesec“ – rastuću „pretnju“ koja se na prvom mestu uopšte ne bi ni pojavila da se mi nismo (u)mešali. (14)

Štaviše, stvaranje ovih država ima regionalne, pa čak i globalne posledice, od kojih ni jedne ni druge nisu bezopasne. U slučaju Kosova, čini se da su Sjedinjene Države pristale, ako ne na kompletnu izvedbu, ono bar na koncept „Velike Albanije.“ Ostaje da se vidi da li će prihvatiti ili sa druge strane ohrabrivati kosovski dizajn kod njegovih suseda. Kada je, međutim, reč o „šiitskom polumesecu“, rečeno nam je da je to opasnost protiv koje se mora boriti – protiv stvaranja šiitske super-države koja se sastoji od Iraka i Irana i smatra se štetnom po američke interese. (15)

Od Balkana pa do lokaliteta drevnog Vavilona, naša intervencionistička politika napravila nam je aranžman za konfrontaciju sa grupama i nacijama koje teže da zaustave hegemoniju Sjedinjenih Država, na prvom mestu sa Rusijom i Iranom. Čini se da se trenutno nalazimo u „civilizacijskom“ konfliktu na dva fronta: sa slovenskim svetom u centralnoj i istočnoj Evropi, kao i sa ostatkom ruskog „bliskog susedstva“; ali i sa sunitskim pobunjenicima i šiitskim Irancima, što će reći sa dobrim delom islamskog sveta.

Kako smo stigli dotle? Veliko približavanje levičarskih i desničarskih intervencionista za vreme Klintonovog mandata dovelo je do onoga što general Vilijam Odom opisuje kao „najveću stratešku katastrofu u američkoj vojnoj istoriji“.

Kao što Džejkob Hajlbrun reče u Znali su da su u pravu: uspon neokonzervativaca:

Kao što su [Lorens F.] Kaplan i Kristol opisali u svojoj knjizi [Rat za Irak, 2003.], glavno pitanje koje je trebalo da ujedini liberalne i konzervativne jastrebove bilo je uverenje da američku moć, koja je oslobodila Balkan od srpske agresije, valja ponovo upotrebiti protiv Iraka. I iznova, moralnost je bila ključ, kao i pretpostavka o vezi između Osame i Sadama. (16)

„Takvu ratobornu retoriku“, ističe Hajlbrun, „usvojili su mnogi liberalni jastrebovi, uključujući Pola Bermana“. Takva vrsta militantnosti nije bila ograničena na nekolicinu levičarsko-liberalnih intelektualaca, koji su odjedared sebe zamišljali kao varijantu Džordža Orvela svoje generacije. To nije uticalo na način razmišljanja samo jednog liberalnog političara, primera radi Hilari Klinton, čija je proratna retorika u vreme invazije, kao i njen glas za odobrenje napada, predstavljala refleksiju nove ratobornosti kod levičara. Prisetićete se, Hilarin pritisak na supruga da nešto preduzme po pitanju navodnog „genocida“, predstavljao je odlučujući faktor u pokretanju vazdušnih napada na Srbiju.

Neokonzervativce često u potpunosti okrivljuju za katastrofalan razvoj situacije u Iraku, no činjenica je da to nisu mogli da izvedu sami: trebala im je podrška liberala. (17) Tražili su je, i dobili.

Jesu li liberali naučili svoju lekciju? Pa, ukoliko se pozivi na intervenciju u Darfuru ili Keniji shvate ozbiljno, biće da nisu. Iran i Pakistan preteći se pojavljuju kao potencijalne lokacije buduće vojne akcije Sjedinjenih Država, ali sumnjam da možemo računati na opoziciju sa liberalnog krila Demokratske partije, bilo u Kongresu ili među kritičarima. Neokonzervativno-liberalni narodni front nastavlja da živi i sigurno će biti nepresušni izvor shema za još prekookeanskih ratova u kojima ne leži naš nacionalni interes.

18.02.2008

http://www.antiwar.com /justin/? articleid =12378

1. Scott Ritter, Iraq's Tragic Future, http://www.truthdig.com/report/item/20080205_iraqs_tragic_future/

2. Brendan Simms, Kosovo: a neoconservative victory, http://www.timesonline.co.uk/tol/comment/columnists/guest_contributors/article499420.ece ; David Plotz, Hawkish Doves, Dovish Hawks –The Confusing T axonomy of Kosovo , http://www.slate.com/id/25358

3. Andrew Cockburn, The Truth About Ahmed Chalabi, http://www.counterpunch.org/chalabi05202004.html

4. Justin Raimondo, Seducing Bill Kristoll – The Left Loves Him, and why not? , http://www.antiwar.com/justin/j080601.html

5. Danieal Pearl and Robert Block, Despite Tales, the War in Kosovo Was Savage, but Wasn't Genocide , http://online.wsj.com/public/resources/documents/pearl123199.htm ; Serge Halimi and Dominique Vidal, Media and Disinformation , http://209.85.173.104/

search?q=cache:cswQZh6E7W0J:mondediplo.com/

2000/03/07kospress%2Bbodies%2Bfound%2Bserbs%2

Bkosovars%2B2018%2B%22john%2

Blaughland%22&hl=en&ct=clnk&cd=1&gl=us

6. Michael Parenti, Where are all the bodies buried?, http://www.cpa.org.au/garchve3/1023par.html

7. Tom Doggett , Cohen Fears 100,000 Kosovo Men Killed by Serbs, http://www.washingtonpost.com/

wp-srv/inatl/longterm/balkans/stories/cohen051699.htm ;

i agencijaska vest Up to 10,000 buried in Kosovo's mass graves, British say, http://www.cnn.com/WORLD/europe/9906/17/kosovo.03/

8. Vidi tekst He has gassed his own people ?? http://hnn.us/articles/862.html; kao i Tony Judt, Bush's Useful Idiots , http://www.lrb.co.uk/v28/n18/judt01_.html

9. Paul Sperry, Stephen Hayes, Call Your Editor , http://www.antiwar.com/sperry/?articleid=9141

10. Peter Bergen, Armchair Provocateur , http://www.washingtonmonthly.com/features/2003/0312.bergen.html

11. „Kosovo's self-declared independence a historic step“, The Hindu, http://www.hindu.com/thehindu/holnus/001200802180950.htm

12. Thomas Harding , Kosovo's Serbs face a bleak future , http://www.telegraph.co.uk/opinion/main.jhtml?xml=/opinion/2008/02/13/do1304.xml

13. Patrick Cockburn, What's Really Happened During the Surge? , http://www.counterpunch.org/patrick12122007.html

14. Saudis Study Finds Shi'ite “State” in Iraq , http://uk.reuters.com/article/UKNews1/idUKN1842383820061218

15. Seymour M. Hersh, The Redirection: Is the Administration's New Policy Benefitting OurEenemies in the War on Terrorism?,

http://www.newyorker.com/reporting/2007/03/05/070305fa_fact_hersh?printable=true

16. http://www.amazon.com/War-Over-Iraq-Saddams-Americas/dp/1893554694/antiwarbookstore

17. Tom Barry, Liberal Hawks: Flying in Neocon Circles , http://www.antiwar.com/barry/?articleid=2630

 

 

 
 
Copyright by NSPM