Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Politički život - prenosimo Vidovdan

 

 

Konradin Vignjević

PROPAST NACIONALNIH SNAGA U SLUČAJU "PROEVROPSKE VLADE"

Ova teza nije jasna izgleda samo onima koji ili nemaju pojma kako u Srbiji stvari stoje ili ko se sam zavarava da će vlada DS biti nestabilna i kratkoročna. Ovo su opasne zablude koje Srbiju mogu koštati zaista mnogo, može se pokazati kao katastrofalna procena. Niko nema pravo da zabija glavu u pesak i da odbija da vidi istinu ma koliko ona bila negativna ili opasna.

Zamislimo Srbiju u kojoj Tadić daje mesto premijera nekom svom kadroviku kao što je Pajtić koji se pokazao kao veći autonomaš od Čanka. Zamislimo Srbiju u kojoj će vlada zavisiti od podrške Palme, Čanka, Vuka i eventualno Čede. Zamislimo Srbiju u kojoj će ti ljudi imati važne ministarske ili neke druge položaju na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Zamislimo Srbiju koja sa takvom vladom prihvata nezavisnost Kosova ulazi u NATO i ko na šta još – možda i šalje naše momke na neko novo imperijalno ratište. Zamislimo Srbiju u kojoj bi NVO koje rade protiv naše zemlje dobile mnogo više prostora u vladi i medijima i gde se do njih ne bi moglo živeti. Zamislimo Srbiju u kojoj bi „eksperti“ rasprodali sve što je ostalo da se rasproda i koja bi konačno ostala na prosjačkom štapu.

Zamislimo Srbiju tako razoružanu da ne bi mogla da se brani ni protiv hrvatske a ni protiv albanske vojske. Zamisli Srbiju za par godina i shvatićeš da od nje ni bi ni naken na kamenu ostao. Vojvodina bi krenula putem separatizma, Raška-sandžak i Albancima naseljen jug slično. A sveto uz blagoslov ili bez otpora te i takve vlade prema kojoj bi onaj stari DOS izgledao kao nacionalno odgovorna vlada. Zamisli Vlahovića koji je glavni zagovornik neoliberalne rasprodaje srpske privrede u „socijalno odgovornoj vladi“. To može neko da smisli samo sa smislom za medijski cinizam, a da prihvati bez borbe samo neko ko je neodgovoran i nerazuman.

Zamislimo sada nacionalne partije i one ljude koji se još bore za nacionalne ciljeve u svetlu te i takve kooperativne-prema-Zapadu vlade. Sadašnja medijska dominacija DS i prozapadnih snaga bi bila pamćena kao zlatno vreme slobodnog novinarstva. Medijima bi zavladao potpuni mrak i ne bi bilo ničega osim čiste i destilisane evro-propagande. Ovih naših vajnih patriota ne bi bilo nigde osim ako im se nekada ne smiluje Olja Bećković pa im pripremi „vruću stolicu“ u kojoj bi imali protiv sebe tri agresivna pripadnika EvroSrbije. Bili bi samo predmet sprdnje ili „istraživačkog novinarstva“ i raznih „insajdera“.

Protiv njih bi se vodila jedna izuzetno prljava agresivna kampanja prema kojoj je ovo viđeno do sada mačji kašalj. Pri tome ne bi imali medija (ni sada baš nemaju) na kojima bi mogli slobodno i necenzurisano izraziti svoje mišljenje. Dakle ili ih ne bi bilo u medijima ili bi bili negativno predstavljeni. Ne samo oni već i svi koji se bore za nacionalne ciljeve i kojima je srpska tradicija i istorija na srcu. U tome bi se takmičili B92 i RTS sa PINK-om. Moguće je da bi u takvom takmišenju B92 ispao „srpskiji“ od recimo FOX-a ili RTS-a (na žalost već ima pomaka u tom pravcu).

Opijeni trijumfom formiranja vlade „evropske orijentacije“ pripadnici pobedničke koalicije bi počeli da preuzimaju važne državne institucije i da iz njih čiste ne samo političke protivnike već i sve one koji „nisu njihovi“. To znači da bi ljudi koji su preživeli razne čistke bili smenjivani da bi na njihova mesta došle „evropske snage“. Državne institucije, ali i javna preduzeća, mediji i druge važne ustanove poput sudstva bi bile očišćene ne samo od većine onih koji su osumnjičeni da su pripadnici „patriotskih snaga“ već i od onih koji su u ovim previranjima pokušavali da budu neutralni uzdajući se u svoju stručnost i nezavisnost. Neki radikalniji već otvoreno zagovaraju „šesti oktobar“ a drugi govore o prostoj promeni kadrova, ali ih ujedinjuje revanšizma prema političkim protivnicima i ambicija da preuzmu sve što mogu. Tako će mnogi pripadnici „opozicije“ ili ostati bez posla i pozicija ili pak strahovati za njih pa će biti skloni da saradjuju sa tako agresivnom vlašću. Vrlo je verovatno da će pokrenuti i niz krivičnih postupaka da bi tako deo političkih protivnika uplašio ili „pridobio na saradnju“. Nekima će biti dovoljno to što će im posao ili biznis biti ugrožen ili pak pretnja moguće krivične prijave pa da preko noći postanu proevropski orijentisani.

Ovo znači da će nova proevropska vlast sa instrumentima moći sistematski pritiskati članove opozicije i ucenivati ih svime što mogu. Stoga će patriotske stranke ostati bez finansijera i podrške ljudi iz medija i institucija da ne bi previše rizikovali. Stranke koje budu opozicija „evropskom putu“ će biti na udaru ne samo medija već i ministarstava prisile pa nas ne bi čudilo da u njima nađu disidente ili pak da neke koalicije razvrgnu ili neke stranke rascepe. Mnogo ljudi bi ih napustilo zbog toga. „Patriotske snage“ ne bi znale šta ih je sve snašlo jer proevropske snage znaju da neće moći doneti ni bolji život a ni velike investicije te da na vlasti mogu ostati samo preko agresivne propagande i rasturanjem opozicije po svim parametrima. Srbija će tako ući u period mekog totalitarizma i medijske hegemonije koja će značajno pojačati ispiranje mozga prosečnog građanina Srbije sa parolama „Evropa nema alternativu“.

Stoga ko god govori pripadnicima „patriotskih stranaka“ kako u „opoziciji i nije loše“ ili pak kako „ni ovi neće dugo“ jer navodno mnogi mogu da ruše proevropsku vladu ili nema pojma ili im ne misli dobro. Naime DS-u SPS treba samo za formiranje vlade, a posle će oni svoju skupštinsku većinu formirati na više načina od podrške LDP i manjina ili cepanjem opozicije ili pak vladanjem uredbama. Treba se setiti samo kako je nekada ta ista demokratska stranka izbacila iz skupštine tada najveću stranku bez nekog velikog razmišljanja. Stoga oni koji misle da će se „evropejci“ držati poslovnika i da će poslanici opozicije moći da pričaju šta hoće i da će to TV da prenosi – očigledno ne znaju sa kim imaju posla. Kada se oni instaliraju u vlasti uz podršku ključnih država zapada i tajkuna, teško da će ih i narodni gnev sa te vlasti skinuti. Oni neće dati ni minimum medijskog i političkog prostora za delovanje opozicije, a neće ni raspisivati nove izbore koliko god mogu.

Stoga je velika odgovornost patriota da se dobro presaberu i da shvate da je sa „evropejcima“ Srbija „ugasila“ te da moraju sve preduzeti da ono što je ostalo od države i nezavisnosti ne zauzmu globalisti. Ako i ne misle na Srbiju i nacionalne interese neka pomisle na sebe, svoje prijatelje i stranke koje će biti marginalizovane i izložene ogromnim pritiscima i ucenama. Pre nego što „džentlmenski“ odustanu od formiranja vlade i razmatranja da još malo popuste u međusobnim pregovirma, neka pomisle šta će biti sa Kosovom, Vojvodinom i „ostatkom Srbije“ posle tri četri godine vladavine „evropejaca“. Potrebno je odbaciti lične sujete i prevazići lažnu nadu u „kratkotrajnost proevropske vlade“ koja im se servira da bi lakše progutali gorku pilulu poraza, te razmišljati državnički i malo šire od stranačke vizure.

Danas je njihova vlast u pitanju a sutra i cela Srbija. U pamet se braćo Srbi danas se vodi presudna bitka za Srbiju. Kao što reče nam jedan manjinski intelektualac u momentu iskrenosti: „sada se Srbija lomi, sada se odlučuje sudbina Srbije u narednom periodu. Ako se sada ne formira vlada DS, za koju smo svi mi glasali, biće džaba sve ono što je rađeno protiv srpskog nacionalizma od 1991. Ako sada vladu formiraju proevropske snage srpski nacionalizam je konačno istorijski pobeđen, Srbiji je konačno slomljena kičma. I od toga se nikada više neće oporaviti.“ Ko je pametan i ko želi da vidi istinu i ovo mu je dovoljno, a ko nije i ne želi da se suoči sa realnošću njemu ni veliki tomovi istorijskih knjiga ne bi ništa rekli.

 

 
 
Copyright by NSPM