Vladimir Milutinović

7 dana čitanja novina: Politika i Blic

Iz razloga rada sa omladinom (kvarenja?) morao sam svojevremeno da proučim koje poruke nam prenose mediji. Rezultat je bio da se mogla uočiti i za mene iznenađujuća pravilnost u tim porukama. Kako se ispostavilo, iz dana u dan dnevne novine, naslovima koje daju, na otvoren, ali za kritiku neprimetan, način, šalju poruke u prilog ili protiv sasvim određene politike, nikada ne propuštajući da pošalju poruke koje žele. Pokušaću da vam metodu i zaključke iz ovakvog ispitivanja predočim u ovom tekstu. Čitao sam (pri čemu je ovaj deo teksta napisan unapred) Politiku i Blic od 08. do 15. januara. Verujem da bi urednici ili novinari i jedne i druge novine sa potpunom sigurnošću tvrdili da su njihove novine objektivne i nepristrasne, a, doduše, i da je sasvim razumljivo da svaka novina gleda stvari iz svog ugla. Mi se nećemo baviti nepristrasnošću novina koliko lakoćom sa kojom će se tema nepristrasnosti otkloniti i posledicama tog fenomena.

Politika: Postbožićnog 8. januara Politika je naravno celu gornju stranu naslovne strane posvetila Božiću, a dole je pažnju privlačio naslov: “Srbija i Evropa ne razmišljaju na isti način.” Radi se o istraživanju o vrednostima koje imaju srpski građani, ali mi se nećemo baviti time. Ako se ovaj naslov pogleda ne deskriptivno, nego normativno, onda je njegovo značenje da Srbija (ako zaista hoće da ostane Srbija) ne treba ili ne sme da razmišlja kao Evropa (kao neko tuđ, drugi). Ako bi svoje vrednosti zamenili za tuđe onda bi pokazali da se stidimo onoga što jesmo, što nikako ne želimo. Ali, povratno, onaj koji uoči da ima neku vrednost koja mu je zajednička sa drugima (može i Evropom) neka se razmisli: Politika kaže “Srbija i Evropa ne razmišljaju na isti način.” Isti kurs sa dodatkom rangiranja Srbije i EU Koštunica je odredio u pretprazničnom intervjuu Blicu: “Srbija je starija od EU”.

Blic: 8. je januar a izbori 20. januara. Predizborna kampanja trebalo bi da nam je u punom jeku, ali Blic nema nijednu političku vest na naslovnoj strani. Da li je i to poruka? Da bi došli do eksplicitnijih političkih poruka moramo da otvorimo prvu unutrašnju stranu i tu vidimo naslov: “Vlada u krizi ako skupština ne potvrdi sporazum sa EU”. Ovde se radi o ključnom pitanju kampanje: da li će između dva kruga biti potpisan sporazum sa EU, kako žele Demokrate, ili ne, kako, čini se, navija i želi Koštunica, ključni a nemi faktor ovih izbora. Bilo kako bilo, naslov u Blicu kaže da će do krize, koja je nešto prima facie loše i nepoželjno doći ukoliko se opredelimo za Koštuničinu opciju.

Sada možemo reći nešto i o metodi. Poruke novina uzimaćemo sa njihove površine, namerno odvajajući ono što bi se moglo zaključiti dubinskim proučavanjem teksta od poruka koje svojim frontalnim značenjem nose naslovi. Naslovi su naime ono što se sigurno čita i ono što više odaje politiku novine od sadržine svih tekstova, jer direktno zavise od urednika. Što se tiče rezultata posle prvog dana, čini se da Blic “navija” za DS, a Politika za DSS. Da li će tako ostati do kraja? Pravce imamo, samo moramo sačekati da izađu novine.

9. januar. Sada, za promenu, Politika na naslovnoj strani nema ni jednu striktno političku vest. Na sredini gornjeg dela strane širi se naslov “S novim registarskim tablicama u Evropu” koji naizgled protivreči ranije ustanovljenom praćenju Koštuničine neodređene politike. Ali, ta politika nije tako jednostavna. Upravo dan ranije na BBC se moglo pročitati da Koštunica kaže da je “Srbija jasno rekla da hoće Sporazum sa EU", a da je "sada red na Uniji" da jasno saopšti da li joj je partner cela Srbija. Dakle, mi spremamo tablice ali... Naslovi koji okružuju ovaj glavni takođe pokazuju razloge za ovo kolebanje: “Devizni dug je dostigao 25 milijardi”, “Grip je stigao u Srbiju”,“Srpkinja [je] ubijena u Austriji”. Treba se snaći u i inače prisutnoj šumi različitih i protivrečnih stvari koje govore za i protiv Evrope. Najbolje da to prepustimo Koštunici.

Blic: Umesto “krize” od juče, sada se Koštunica povezuje sa “ucenom”: “Koštunica ucenio Tadića: NIS Rusima, pa sporazum sa EU”. Što bi se reklo, ovaj naslov funkcioniše na više nivoa. Ne samo da se Koštunica bavi ucenjivanjem, nego svoje stavove uslovljava nekim kontingentnim razvojem stvari, u stvari trguje, što njegovu poziciju prema EU prikazuje neprincipijelnom i podložnom pogađanju, a osim toga sve je vezano za Koštuničino insistiranje da se NIS proda Rusima, što je već u javnosti povezano sa prodajom ispod cene itd. Uz to, poslovični Velja Ilić “otvara već otvoren put”.

10 januar. Politika je ponovo uzdržana, nema direktnih vesti iz kampanje na naslovnoj. Gore, naizgled dramatičan naslov: “Obustavljene subvencije na stambene kredite”. U donjem delu strane, primećuje se naslov: “Koalicija ipak na ruskom gasu”, koji predviđa da će DSS ponovo prevesti DS na svoju stranu po jednom pitanju. U ovoj temi se naše dve novine direktno susreću, vest je zapravo reakcija na jučerašnju spekulaciju Blica o uceni DSS. Izvori politike demantuju pisanje “pojedinih medija” o uceni, a izvori bliski predsedniku i premijeru tvrde da je uslovljavanje o kome je pisao Blic – NIS za Sporazum – “čista budalaština”. Izvori bliski... uvek su od pomoći našim medijima, zahvaljujući njima dobili smo najbitnije vesti na dvema naslovnim stranama, a da iza svega ne stoji ništa što se realno može utvrditi. Tema Evrope ipak nije izostavljena: “Napulj [je] potonuo u đubre”, pa vi vidite.

Blic je tog četvrtka imao jedan od udarnih dana u kome se nijedna vest ne prepušta slučaju. U vrhu strane, veliki naslov: “Na proleće bez viza u Evropu”, koji ne samo da opisuje nešto poželjno, nego kao da već zna koji će biti ishod spora DS i DSS oko prihvatanja sporazuma sa Evropom. Onom što neminovno dolazi nema se smisla suprotstavljati. Sa čim je u vezi i naslov smešten malo niže, “Istraživanje CESID: Tadić pobeđuje u drugom krugu”. Na drugoj strani: “Tadić: Srbija i RS zajednički ka Evropi”, dok Nikolić ima samo da izvesti o raskolima i sukobima u vlastitoj stranci: “Nikolić: Maja Gojković sama izabrala”. Unutra, tema NIS-a: “Ruski partner želi da ima monopol”, a DSS želi da mu skoro pokloni to preduzeće. Konja za Evropu ima i Blic: ministar Velike Britanije za evropska pitanja Džim Marfi kaže: “Odgovornost prema budućim generacijama”.

11. januar. I Politika i Blic ponovo imaju naslovne strane na kojima nema tragova o izborima. Politika smatra da je baš sad trenutak da se pozabavimo radničkim pravima: “Svaki drugi zaposleni strahuje od otkaza”. Nešto niže u stvari se demantuje značaj vesti koja je juče zauzimala front page: “Od ponedeljka opet krediti uz subveniciju.” Da li je ovo odsustvo izborne politike sa naslovnih strana primer da su novine odolele da pošalju svoje standardne političke poruke? Naravno da ne. U slučaju Politike ne-izborne teme ne treba da čude, setimo se da je Aligrudić, pred izbore rekao: “Što se DSS-a tiče, izbori nisu raspisani.”. Ono što je tu značajno je da to umanjivanje značaja izbora, kao svojevrsne igranke, nije od juče. Još je kampanja za prošle parlamentarne izbore, pokazala da se period kampanje sve više pretvara u stranački kontrolisanu propagandu u kojoj je uloga javnosti skoro nikakva (na ovo stanje smo ukazivali u prošlogodišnjem tekstu “Dobrodišli u pustinju realnog”). Kod ovih izbora se otišlo i korak dalje, na primer, dve najzapaženije političke emisije iz protekle godine: “U nedostatku dokaza” na TV Avala i “Peščanik” na radiju B92 ukinute su u periodu kampanje bez vidljivog razloga i obrazloženja. Izborne kampanje u stvari postaju predizborne reklamne kampanje, gde je ideal kampanje ona koja se sastoji samo od spotova i bilborda, bez ikakve rasprave o političkim temama. U slučaju Blica, sklanjanje uže političkih tema ne prati Aligrudićevo upustvo, nego generalni stav da u savremenom društvu politika treba da bude iza svakodnevnog života i ekonomije. Poruka je: “Ne bavite se politikom”, a to je, kada se bolje pogleda, i politika DS: mi ćemo to raditi umesto vas, naša politika je da za građane nema politike. Tako da se naše novine i politike koje one brane ipak u nečemu slažu, kada smo mi na vlasti nema potrebe da se bilo ko pored nas bavi politikom, mi ćemo to uraditi najbolje moguće.

Subota, 12. januar, ne donosi ništa novo. Politika se i dalje bavi radničkim pravima, naslov “Cipele od radničke kože” zauzima celu gornju stranu. Detalji su opet tu: direktoru Gasproma je data mogućnost da obrazloži da ta ruska ponuda za NIS i nije tako loša, Njujork tajms izveštava da Amerika pritiska EU da prizna nezavisno Kosovo. Blic na naslovnoj pominje izbore samo preko kladionica koje su dale kvote, dok se na drugoj i trećoj strani šire naslovi koji su nedvosmisleni u porukama: Bojan Pajtić kaže “Vojvodina pamti pogubnu politiku radikala”, a Tadić je odgovarao na pitanja građana: “Srbiji potrebno više dece i radnih mesta”. Pominje se i Nikolić, u rubrici “Gubitnik”: pripadnici radikala u dva navrata metalnim palicama napali aktiviste DS. Kada se već ništa ne dešava, da prokomentarišemo reklamnu kampanju. Očigledno je da su na ovim izborima, kao u Kviskoteci, glavni rivali nastupili sa porukama: Boris Tadić: “Ja sam Tomislav Nikolić”, za jaku i stabilnu Srbiju, protiv korupcije, a Tomislav Nikolić sa porukom “Ja sam Boris Tadić”, ne mrzim nikoga, drugi neka ratuju, a mi malo da radimo itd. Štab Velimira Ilića se potrudio oko slogana: “Izaberi Srbiju!”.

Nedelja. Već sam pomislio da će ostali dani doneti samo ponavljanje, ali nije bilo tako. Politika na ovaj dan u nedelji ima Temu nedelje. Ovaj put to je „Mirenje ili licemerje“. Slučajno ili ne, ovaj naslov pogađa centralnu temu političkog života u Srbiji, temu rata i pomirenja. Naravno ne radi se o pravom ratu, na koji ne pomišlja čak ni Nikolić, ali se radi o ratnom stavu na koga pomišljaju skoro svi. Ratni stav zauzima se kada se istaknu uvrede koje su nam drugi naneli, kada se povuče crta između nas i njih, kada se odustane od razgovora, kada se postave ciljevi koji su naši i od drugih traži samo pristanak (submission iz 300). Ratne linije su poznate: radikali-demokrati, Druga-Prva Srbija, Srbija i Zapad. Kada se uzima ovaj stav on je uvek opravdan situacijom bezizlaza, nepravdom, ponosom, dostojanstvom itd, a nikad se ne vidi da je rat u principu pogrešan. Rat nivelira sve razlike, oduzima racionalnost, odvaja, a nevolja sa njim je u tome što je nevidljiv. Politika ovim naslovom šalje poruku da je mirenje slabost i licemerje. Na primer, Tadićevo izvinjenje Hrvatima od prošle godine, kao korak ka pomirenju, kritikovano je kao njegov glavni greh. S druge strane, Blic izveštava o za sada jedinom autentičnom događaju kampanje: Čanak je podržao Tadića, a ne svog koalicionog partnera iz LDP Čedu Jovanovića, rečima „ja ću glasati za Tadića, a ko neće nek glasa za Tomislava Nikolića“. Tako je Čanak „otkačio“ Čedu. Čanak nije obrazložio svoju odluku, mada njegova formulacija govori dosta.

Ponedeljak, 14 januar. Na naslovnoj strani Politike, naizgled rutinske novinarske teme. Na gornoj stranici je čak tema iz regiona, u Makedoniji se srušio helkopter sa makedonskim vojnicima. Dole, ponovo tema gasovoda. Dan, sudeći po naslovima, bez materijala za nas. Ali ipak, jedan kuriozitet, na naslovnoj strani slika jednog od kandidata - Borisa Tadića. Slika prikazuje Tadića kako se u prolazu Pionirskim parkom ispred svog kabineta zaustavio da se poigra sa psetancetom. Pa dobro, to je samo zanimljiva slika, nevezana za politiku. Ali ipak da pročitamo šta ispod slike piše: “Neodoljiv susret – Boris Tadić je juče krenuo pešice u pravcu starog dvora kroz Pionirski park i usput naišao na preslatko kučence. Ko bi mu odoleo? Lep trenutak za veselu igru sa simpatičnim mališanom i kraći odmor od 24-časovnih obaveza koje ima kao predsednički kandidat DS”. Mislim da smo ovde ponovo u sred politike i naših poruka. Ne čini li vam se da je vesela igra sa mališanom, preslatkim, neželjen marketing? Hoćemo li u čvrst stav prema Evropi sa ovim detinjastim čovekom, koji bi se pre igrao nego da brine o ozbiljnim stvarima? Radi se naravno o Tadiću, oko koga je i inače izgrađen imidž nekog kome je bitno samo kako izgleda, a u stvari mu nije ni do politike ni do obaveza. Ili sam sve ove negativne poruke ja “učitao”, a u stvari ih nema? Možda. Možda je sve u stvari pozitivna poruka o brizi za životinje, čime se Tadić izgleda preporučuje biračima LDP.

Blic se odlučio da učini nešto zaista pozitivno za Borisa Tadića i stvar Evrope. Preko naslovne strane širi se naslov: “Amerikanci vode Nikolićevu kampanju”, barem kako “saznaje” Blic. Opet, naizgled, jedna činjenica koja se slučajno našla na polovini jedne novine. Usput, činjenica koja se ne može proveriti, mada je, sa druge strane, još od prošlih izbora očigledno da su kampanje dobile rutinsku formu koja kopira američke kampanje. Ali, poruka koju ova informacija šalje je nešto što u njoj ni ne piše. Ona šalje poruku da Nikolićeva politika ima duplo dno, da je neiskrena. Dok se na sav glas priča protiv Amerike, ispod žita se sarađuje sa Amerikom, čak se samim činom priznaje da se bez nje ne može. Uzgred budi rečeno, kampanja je dobra, politika ne valja.

Utorak je predviđeni završni dan naše “kampanje” čitanja. Politika je i tom danu ostala verna slikama, koje, je li, govore više od hiljadu reči. Na naslovnoj strani su Koštunica i Kusturica sa Mokre Gore kako uspravni i ozbiljni stoje na braniku kulturnog identiteta pred naletima globalizacije i - EU. Sam Koštunica bi možda rekao da je on protiv EU samo trenutno, samo zbog otimanja Kosova, ali kada se malo bolje zagrebe taj stav vidi se da je to opredeljenje veoma tanko i da se tanji sve više. Da parafraziramo Politiku, ko bi odoleo Mokroj Gori, sve je na njoj autentično, srpsko i, mada nije protiv bilo čega drugog, čuva svoju čistotu. Sa leve strane slike naslov: “Državna tajna najvišeg ranga”, koji se odnosi na usvojen plan kako će država reagovati na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Ja mislim da je najveća tajna u Srbiji šta Koštunica zaista misli.

Blic je standardan i bolji nego inače. “Nikoliću sugerisano da ne pominje Šešelja” cilja na ambivalentnost radikalske politike, što i jeste argument koji je validan. Taj argument obrazlaže i Čedomir Antić u kolumni Reklamožderi, gde naglašava izveštačenost poruka radikala, ali i LDP. Ni jedno ni drugo nije DS, ali je tačno, makar. Glavni naslov: “Dragan Šutanovac: Srpska vojska na Kosovu na poziv Kfora”, je na liniji ovog zalaženja kandidata u lik onog drugog, ovde se za promenu uz DS pominje vojska. Inače odličan, baš zato što je bezazlen i objektivan, i Marko Somborac ima anti-radikalsku poruku, ipak je pet dana do izbora.

***

To su naše novine. Pre nego što damo zaključak, samo još nešto o metodi. Ovde sam izabrao dve novine, na koje trenutno najviše obraćam pažnju. Ali ovi zaključci mislim da važe za sve novine, za njihove unutrašnje strane, kao i za naslovne, za vreme kada traje predizborna kampanja i kada ne traje. U Pressu i Kuriru će poruke biti malo jednostavnije - tu Čeda šmrče kokain, a Tadić je đavo. Ono što je meni bilo važno je da pokažem da je, osim što tu ima i “informacija”, prevashodna uloga novina da vrše sasvim određene psihološke operacije. U njima će ponegde, ponekad, biti i neki validan argument, ali generalno one su digle ruke od toga. Mediji su danas samo iznajmljeni prostor na kome se prodaje sve – od poruka političara do putovanja i gadget -a. U principu mediji se neće mešati u ono što se prodaje. Ako vi želite da budete predstavljeni kao mirotvorac, recimo, vaš medij će vam pružiti tu uslugu, sve i da vam je ratovanje u krvi. U našim medijima svako nosi tačno ono odelo koje želi.