Milorad Vučelić

DRŽAVA U DRUGOM KRUGU

„Država je loš gazda“. To je osnovna tvrdnja svih liberalnih ekonomista i njihovih političkih sluga i vršilaca radova privatizacije. To je osnov sveukupnog prelaska javnih dobara i javne imovine u privatne ruke. Ceo postpetooktobarski režim i svi lupeži stavljeni su u funkciju realizacije potpune privatizacije i sakaćenja države.

Operacija „razvaljivanja“ Srbije nikako nije samo ideološka. DOS-ovske vlasti imaju za cilj da državu potpuno onesposobe za bilo koju socijalnu ili stvarno državnu i ekonomsku funkciju, uz istovremeno obaranje cena javnih preduzeća, kao što su na primer EPS i NIS. Stoga, ne samo zbog socijalne demagogije, ove „demokratske“ vlasti održavaju izuzetno nisku cenu struje. Tobože, sve zbog brige za građane i njihov socijalni položaj, a zapravo zato da niskom cenom unište potencijale srpske elektroprivrede i onda je – uz visoke provizije i mito – u bescenje prodaju stranim kompanijama, za koje inače rade i koje ih obilato plaćaju.

Istovremeno, najvećim potrošačima struje, pogotovo firmama koje su u posedu stranog kapitala, omogućava se da na toj niskoj ceni ostvare enormne ekstraprofite, čije delove naši vlastodršci stavljaju u svoj džep. Najdrastičniji je primer „Sartida“, tj. „Ju-Es stila“, koji je veliki potrošač energije. Naravno, naši su vlastodršci – kao što je svima, pa i policiji opštepoznato – tu već unapred uzeli pozamašnu količinu novca.

Tako se „brigom“ za građane i njihov standard obavlja besramna privatizacija „Elektroprivrede Srbije“. Budući da ona sama nema dovoljno kapaciteta, niti novca za remont i razvoj, moraju doći strani i domaći tajkuni da „pomognu“. Na taj način ispostaviće se da je „država loš gazda“, pa će se u privatnim rukama besramno povećati cena struje, uz masovno otpuštanje radnika, što sve opet ukazuje na to koliko su – za razliku od države – kapitalisti i tajkuni sposobni!

U tom opštem pokretu pljačke i privatizacije odjednom, kao grom iz vedra neba, stiže vest agencije Tanjug: „EPS-ova rekordna godina“. Proizvedeno je gotovo 39 milijardi kilovat-časova električne energije, što je za pola milijarde kilovat-sati više nego prethodne godine. Tu su podaci o rekordnoj potrošnji, ogromnim investicijama itd. Odista, Tanjug treba uništiti. Kvari nam posao, uništava opšti pljačkaški privatizacioni stampedo.

I šta ćemo sad? Da li je država loš vlasnik? Da li se mora privatizovati ovaj čudesno vitalan i izvanredno napravljen sistem? Umesto da takav EPS bude lider u ovom delu Evrope i strateški kupuje sve u našem regionu, on će zahvaljujući našim lopovskim vlastodršcima postati jeftini plen i prilika da neke strane kompanije „omaste brke“.

Godinama smo slušali o tome kako NIS ništa ne vredi. Šta će nam rafinerije? Ne treba mi da proizvodimo energente, i to sa velikim gubicima. Šta će nam proizvodnja raznih goriva kada to možemo jeftino uvoziti? Veštački su održavane niske cene energenata, koje su bile pokrivane unutar NIS-a proizvodnjom nafte iz domaćih nalazišta, sve u cilju obezvređivanja njegove vrednosti. Naši vlastodršci su od početka imali pik na taj „bezvredni“ NIS koji nas samo mnogo košta i uništava ekonomiju. „Država je loš gazda“ – orilo se iz naših tajkunskih medija i stranaka. Da se ne bi posvađali oko toga koja zapadna kompanija to treba da kupi, prodadoše NIS.

I gle čuda. Pojavi se gasni aranžman između Rusije i Srbije, otvori se mogućnost izgradnje gasovoda kroz Srbiju, i s tim povezano pitanje većinske kontrole „Gasproma“ nad NIS-om. Odjednom se podiže vrednost NIS-a u rečima nekih naših vlastodržaca. Posta dragocenost od pet-šest milijardi i pored „države koja je loš vlasnik“. Kad Rusi, bez provizije našim ministrima, kupuju – skupo je, ali kad neka kompanija sa Zapada to čini – onda je jeftino i treba to prodati brzo, jer je „država loš vlasnik“.

I tu nije kraj. Opet vest: „Godina Akcijskog fonda“. Pokazuje se da je Akcijski fond Republike Srbije izvanredno poslovao, raspolažući državnim i delom društvenih akcija, te se tako i država pokazala veoma sposobnim vlasnikom i upravljačem.

Vreme je izborne ćutnje i zbog toga smo se morali držati ovih „neutralnih“ tema. Međutim, dozvoljeno je pozivati građane da učestvuju u izborima. I to rade svi predsednički kandidati i mediji, pa i mi. I tako, dok druge treba terati i moliti, sticajem okolnosti poznajem tri starije gospođe koje leže u istoj sobi na traumatološkom odeljenju jedne bolnice u Beogradu. One ne mogu da prežale što prvi put od 1945. godine neće glasati. Ali kažu: „Računajte na nas u drugom krugu. Drugi krug je naš!“