Dragoljub Žarković

Svi na izbore

Događaj nedelje zbio se u subotu, kao neka vrsta najave da ovog proleća u Srbiji neće biti mirnog vikenda. Vlada je vratila „mandat narodu“. Nije jasno šta će narod da uradi s tim mandatom na izborima 11. maja.

Tim pre što je narod, kao ono poslovično Buridanovo magare, koje se ovih meseci pominje češće nego što je to pristojno, razapet između kosovskog mita i evropskog žita. U metafori, magare zbog neodlučnosti da izabere s kog stoga sena će da se nahrani, lipše od gladi, a ne bi ni nama bilo prvi put.
Jedino je sigurno da Čedomir Jovanović nije u pravu kad kaže da su ovi parlamentarni izbori prilika za „konačno rešenje“. Prirodno je da je optimizam veći što je stranka manja. Ali, teško da će ovi izbori bilo šta konačno da reše u pravcu koji zagovara Jovanović.
Uz nepromenjene spoljne okolnosti, nakon prebrojavanja glasova, dobićemo sličnu strukturu političke moći, ali ta prognoza počiva na jednačini s najmanje jednom nepoznatom. Radikalizacija stanja na Kosovu, na primer, bitno može da opredeli glasače ka „konačnom rešenju“ od kojih se evrooptimistima diže kosa na glavi.
Ne vidi se koje to okolnosti mogu da pomognu „evropskom bloku“ stranaka. Činjenica je da je taj blok osamljen u uzburkanim vodama. S jedne strane, zapljusnut je plimnim talasom uzburkanih nacionalnih strasti. S druge strane, izložen je uticaju oseke u visokoj međunarodnoj politici koja je porodila kosovsko rešenje i sada mora da ga hrani i ljulja, pa ovdašnjem glasaču briselska administracija izgleda lažljivo i kad nudi „kule i gradove“, a ne nudi ih.
U tom smislu Koštunica je dobro iskoristio ustavna i zakonska ovlašćenja i naterao je Tadića da ide na izbore u lošem trenutku. To još ne znači da će Tadić da izgubi trku, ali danas, par dana uoči formalnog raspisivanja izbora, to pomalo izgleda kao da će Tadić trčati „trku u džaku“, dok će drugi to raditi slobodnim stilom.
Prva prognoza, nakon Koštuničinog očekivanog manevra, mogla bi da glasi: Tadić bi mogao da dobije najviše isto, Tomislav Nikolić više, a Koštunica nacionalnu penziju.
Ne držite me za reč, daleko je 11. maj.