Jan Buruma

Dogmatizam prosvetiteljstva

Sudbina je nekih knjiga, kao i nekih reči – "fašizam", "orijentalizam", "multikulturalizam", "rasizam" – da posluže kao budak kojim se tuku ljudi čija nam se gledišta ne dopadaju. Te verbalne batine često imaju malo ili nimalo veze sa svojim prvobitnim značenjem, odnosno, kad je reč o knjigama, s onim što su njihovi autori zaista napisali. Pretpostavljam da bi trebalo da mi laska to što se Ubistvo u Amsterdamu polako pretvara u takvu knjigu.

Profesor Kliter želi da pretuče nihiliste, postmoderne kultur-relativiste i multikulturaliste, a moju knjigu koristi kao batinu. Pretpostavljam da ju je zaista pročitao, ali njegova verzija te knjige svakako nije i moja. Ni na jednom mestu nisam rekao da ideali prosvetiteljstva nisu nimalo bolji od ideala radikalnog islamizma. Iz mojih opisa ubice Tea van Goga i njegove ubilačke ideologije sasvim je jasno šta mislim o verskom ekstremizmu. Ili profesor Kliter nije sposoban da shvati složenu argumentaciju ili namerno pogrešno čita moju knjigu da bi me svrstao među "postmoderne relativiste".

Budući da imam najviše moguće mišljenje o intelektualnim kapacitetima profesora Klitera, mogu da pretpostavim samo da je ovo drugo slučaj. Biće dovoljno da navedem jedan primer njegovog metoda. Napisao sam da je za mlade evropske muslimane radikalni islam ponekad fatalno privlačan , i to zbog njihove kulturne dislociranosti. Oni se ne osećaju kod kuće ni u tradicijama svojih očeva, niti u društvima svojih evropskih domovina, i zato tragaju za "čistotom modernog islamizma" koji "nije vezan za kulturnu tradiciju". To je zaista univerzalistički kredo , baš kao i vera u temeljne vrednosti prosvetiteljstva. Stoga, ono što vidimo u Evropi nije "direktan sukob između kulture i univerzalizma, već između dve verzije univerzalnog – jedne radikalno sekularne, a druge radikalno religijske".

Da bi se, na osnovu ovoga, moglo zaključiti da verujem kako su te dve stvari iste ili da je jedna bolja od druge, potrebno je mnogo intelektualne brljivosti ili izrazito loša volja . Ja se dostignućima prosvetiteljstva divim koliko se čini da se i profesor Kliter divi, ali takođe verujem da je jedno od najvećih prosvetiteljskih dostignuća upravo odbacivanje dogmatizma bilo koje vrste. Moguće je biti dogmatičan u pogledu ideja koje same po sebi nisu loše. Neki ideolozi, i u Americi i u Evropi, verovali su da je američka invazija na Irak najbolji način da se uspostavi demokratija na Bliskom istoku. Da bi se pokazala pogrešnost ove vrste dogmatskog skoka u zaključivanju zasnovanog na veri, nije potrebno reći da su Bat partija Sadama Huseina ili džihadizam sunita isto što i liberalna demokratija, odnosno da su te dve strane jednako dobre.

Profesor Kliter se tako dogmatski drži svoje ideje sekularizma i prosvetiteljstva da mu svako prihvatanje religije – naročito islama – izgleda kao mirenje s verskim ekstremizmom, tj. kao neki oblik nihilizma koji mrzi sâm sebe. Ja nemam primedbe na prosvetiteljstvo kao takvo, već na ideološki žar nekih koji veruju da ga brane. Ukoliko želimo da izolujemo i pobedimo verski ekstremizam, naši saveznici u borbi moraju biti umereni evropski muslimani. Gruba polemika u koju se upustio profesor Kliter neće biti od velike pomoći u tom poduhvatu.

(7. 2. 2007)

Objavljeno u internet magazinu Perlentaucher.