Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Savremeni svet - granice multikulturalizma

   

 

Tajler Kouen (Tyler Cowen)

Ima zemalja koje su otporne na američku popularnu kulturu

Američki filmovi i muzika prolaze vrlo dobro u nekim zemljama, poput Švedske, a manje dobro u nekim drugima, recimo, Indiji. Na prvi pogled može izgledati kao da se radi o različitim ukusima, ali iza izbora vezanih za kulturu krije se i ekonomski aspekt.

Odabir određenih kulturnih dobara i usluga – bila to heavy metal muzika ili opera – tiču se socijalnog umrežavanja i izbora identiteta i aspiracija. Drugim rečima, mi koristimo kulturu da bismo se povezali sa drugim ljudima i definisali sami sebe; obe stvari su do izvesne mere i ekonomske odluke. Trajni, čak i rastući značaj lokalnih ekonomskih veza govori da "kulturni imperijalizam" neće postati dominantni trend.

Lokalna kultura zahteva lojalnost ukoliko su ljudi deo mreža statusa i kasti, i prihvataju religijske i lokalne oblike identiteta. U tom kontekstu lokalni kulturni proizvodi služe kao znak pripadnosti određenoj hijerarhiji.

Indijski musliman sluša versku kavali muziku možda zato da bi se razlikovao od lokalnog Indusa, a čovek rođen u Kalkuti verovatno najviše voli pesme iz bengalskih filmova. Indijsko tržište muzike je po poreklu 96% domaće, delimično stoga što je Indija tako velika i raznolika zemlja. Omar Lizardo, vanredni profesor sociologije na Univerzitetu Notr Dam, objašnjava ovu logiku u svom skorašnjem radu "Globalizacija i kultura; sociološka perspektiva".

Danas zemlje gde američka popularna kultura ne dominira, poput Kine i Indije, doživljavaju snažan ekonomski rast. Stanovništvo brzo raste u mnogim arapskim zemljama koje najčešće vole da slušaju lokalnu muziku i da dobijaju informacije iz izvora kao što je lokalna satelitska televizija Al Džazira.

Kombinacija ovih trendova znači da će američka industrija zabave, iz čisto ekonomskih razloga, izgubiti svoju relativnu poziciju na globalnom tržištu. U stvari, zapadna kultura često sebi stvara suparnike time što u tuđe zemlje donosi tehnologiju koja omogućava ispoljavanje kreativnosti, recimo studije za snimanje muzike i štamparije.

Američka popularna kultura dobija na popularnosti kada ljudi širom sveta komuniciraju tražeći neku formu zajedničkog globalnog identiteta.

Moja usvojena ćerka je provela poslednje leto učeći francuski u Nici, sa studentima iz mnogih zemalja. Oni su jeli i provodili vreme u Mekdonaldsu, što je ime i simbol koji im je svima zajednički, iako nisu svi među njima podjednako voleli tu hranu.

Globalizacija će najverovatnije da nanese štetu lokalnim kulturama u oblastima kao što je Skandinavija – oblastima koje nisu gusto naseljene, nemaju jako hijerarhijsko ustrojstvo i traže nove globalne kulturne simbole. Ali, ostatak svetske populacije je u zemljama – Kini i Indiji svakako, ali i u Brazilu, Meksiku, Egiptu i Indoneziji – koje se ne uklapaju u taj opis.

"Američki" kulturni proizvodi se sve više oslanjaju na talente koji ne dolaze iz Amerike, kao i na međunarodne simbole i ideje. "Vavilon", koji je osvojio ovogodišnji Zlatni globus za najbolji film, režirao je Meksikanac, a radnja filma je smeštena u Maroku, Japanu i Meksiku, sa dijalozima koji uglavnom nisu na engleskom.

Holivudski filmovi su popularni u Evropi, delimično zahvaljujući uspehu evropskih država blagostanja i evropskoj ekonomskoj integraciji.

Zapadna Evropa je postala egalitarnija u svom tretiranju građana, ona je prihvatila snažne globalne veze i više nije aristokratsko klasno društvo. Zbog svega toga raste interesovanje za američku i globalnu popularnu kulturu; holivudski filmovi u proseku zauzimaju oko 70% lokalnih filmskih tržišta. Socijalna demokratija, koju Evropljani često suprotstavlajju američkom modelu, u stvari je pomogla ovu kulturnu invaziju zato što je Evropu učinila egalitarnijom.

Mnoge manje zemlje su sa manje dobrodošlice dočekale uvozna kulturna dobra. Uobičajeno je u Srednjoj Americi da domaća muzika kontroliše 70% ukupnog tržišnog udela. U Gani, domaća muzika je, po Unesco-vim ciframa, već zauzela 71% tržišta.

Kritičari kulturnog imperijalizma tvrde da bogate kulture dominiraju nad siromašnim. Ali, podaci koje daje Lizardo pokazuju da što je neka zemlja siromašnija, to će se u njoj više kupovati i slušati domaća muzika. Ovo ima smisla, ako uzmemo u obzir da je muzika forma socijalnog umrežavanja, a da su relevantne mreže uglavnom lokalne.

No, naravno, najsiromašnije zemlje ne proizvode mnogo filmova koji se kod njih gledaju. Pravljenje filmova je mnogo skuplje nego snimanje albuma. Dakle, kako svet postane bogatiji, tako će relativni tržišni udeo holivudskih filmova padati, i verovatno jednom pasti ispod relativnog tržišnog udela američke popularne muzike.

Osim toga, filmski gledaoci u svojoj potrazi za globalnim identitetom počinju da gledaju bolivudske filmove, ili druge azijske produkcije, a ne holivuske filmove.

Žalba na kulturni imperijalizam sve manje zvuči opravdano. Kao što sam tvrdio u " Krativnoj destrukciji; kako globalizacija menja svetsku kulturu ", fank Džejmsa Brauna je pomogao da se učvrsti identitet muzike iz zapadne Afrike, Indijski pisci se oslanjaju na Čarlsa Dikensa, a sedište arapskog popa je u Francuskoj i Belgiji.

Dakle, izvozni kulturni proizvodi Zapada će ili osvežiti strane umetničke forme, ili ih uništiti. Zapadne tehnologije – od noža za obradu drveta, preko akrilne boje pa do tehnologije digitalnog snimanja filmova – podstakle su kreativnost širom sveta.

Kultura nije igra sa nultom sumom, tako da veće bogatstvo neke kulture ne znači nužno da ona uzmiče pred drugima. U širokom toku istorije, mnoge tradicije su nastale i razvile se zajedno.

Američka popularna kultura će nastaviti da zarađuje novac, ali će 21. vek doneti veliku mešavinu uticaja, bez jasnog svetskog kulturnog lidera.

Izvor: International Herald Tribune, 22. februar 2007.

 

 
 
Copyright by NSPM