Marinko M. Vučinić

GRAM VLASTI I GRAĐANSKI SAVEZ SRBIJE

Građanski savez Srbije jedna je od prvih stranaka formiranih u višestranačkom sistemu u Srbiji, uspostavljenom devedesetih godina, posle poluvekovne vladavine političkog monizma. To je činjenica koju funkcioneri GSS često ističu. Nastala odmah po formiranju višestranačkog sistema, ova stranka u proteklom periodu pokazala je spremnost da istrajava na građanskim i demokratskim principima bez obzira na to što takvo opredeljenje nije donosilo glasove na izborima. Zato i nije čudno da GSS nije mogao da zadobije ozbiljno uporište u biračkom telu, jer to nije bilo moguće u zemlji gde najviše glasova osvajaju stranke koje se služe najogoljenijom socijalnom demagogijom. Ali bez obzira na to, ova stranka učestvovala je u mnogobrojnim koalicijama i savezima i uvek bila solidan i odgovoran partner u dogovorima za rušenje starog režima.

Zato je i bilo sasvim očekivano da se posle petooktobarske demokratske revolucije GSS nađe na vlasti, a njegovi predstavnici zauzmu ozbiljne funkcije u državi. U tom periodu Građanski savez Srbije je, svakako, imao mnogo veći uticaj kao deo vladajuće državne strukture nego što je bio njegov stvarni politički značaj u biračkom telu i u javnosti. U okviru Demokratske opozicije Srbije GSS je pronašao veoma delotvornu formulu da postane značajan deo vladajućih struktura. Može se reći da je upravo tada počelo osipanje te toliko glorifikovane pozicije ove stranke, za koju se tvrdilo da je politička savest i građanska avangarda Srbije. Vršenje vlasti stavilo je principijelni i beskompromisni Građanski savez Srbije pred mnoga iskušenja i nedoumice. To što su u vreme vladavine Demokratske opozicije Srbije ponekad grubo kršeni osnovni demokratski i građanski principi nije pokolebalo članove Građanskog saveza Srbije, a nije dovelo ni do njihovog povlačenja sa vlasti. Setimo se samo na koji način je uvedena nastava veronauke u naše škole. Pokazalo se da je vlast, ipak, suviše veliki izazov.      

Na poslednjim parlamentarnim izborima predstavnici GSS bili su na listi Demokratske stranke. Na taj način ponovo su se obreli u skupštini i stekli izuzetno važan položaj parlamentarne stranke, a samim tim i sve pogodnosti koje dobija stranka koja ima ovaj status.

Naš parlament, međutim, odavno je izgubio ugled u narodu i pretvorio se u mesto beskrupulozne trgovine poslaničkim mandatima. Parlament je morao da   postane fundamentalni zakonodavni organ koji bi oličavao elementarnu političku doslednost, postojanost ubeđenja i odanost demokratskim idealima i načelima. Mi to danas nemamo i zato nije slučajno da se pasivnost i apstinencija birača javljaju u sve ozbiljnijem procentu. Prelasci poslanika iz jedne poslaničke grupe u drugu poslaničku grupu, neprincipijelne koalicije i politička korupcija pojave su koje konstantno razaraju parlamentarizam u Srbiji. Načelnost je odavno iščilela iz našeg političkog života i na nju se pozivaju još samo anahroni politički idealisti, koji smatraju da je ona neophodna i nužna pretpostavka za stvaranje i razvoj demokratskog društva.

Pozivanje na načelnost bila je jedna od glavnih uporišnih tačaka u političkom pozicioniranju Građanskog saveza. Zato je veoma interesantno analizirati kako se u situacija kada je parlament postao prava poslanička berza   ponašaju predstavnici stranke koja, navodno, oličava političku savest u Srbiji. Oni su u nekoliko navrata izrazili nezadovoljstvo i neslaganje sa politikom Demokratske stranke, ali pri tom nisu ni pomislili da bi logična i principijelna posledica ovakvog negativnog odnosa prema politici DS bilo njihovo povlačenje i napuštanje parlamenta. Izlazeći iz poslaničke grupe Demokratske stranke, oni su ostali u skupštini kao nezavisni poslanici. Toliko o poslovičnoj doslednosti i principijelnosti Građanskog saveza Srbije. Predsednica ove stranke nedavno je izjavila da se GSS ne slaže sa politikom Demokratske stranke, koja je inertna, konfuzna i protivrečna. „Ne slažemo se sa politikom DS jer joj je trebalo godinu i po dana da shvati da je kohabitacija pogubna. Nemoralno je da se kosovski Srbi pozivaju na izbore, a da se napušta srpski parlament.”

Predsednica GSS, međutim, nije rekla nijednu reč o nezakonitom oduzimanju dva mandata DS, o tome da je ovaj zakonodavni organ odavno izgubio elementarni legitimitet. To za nju nije problem niti razlog za napuštanje skupštine, u kojoj se drastično gaze ustav i zakoni Srbije. Koliko je moralno da se zadržava mandat i kada se poslanik generalno ne slaže sa politikom stranke koja je nosila izbornu listu i zahvaljujući čijoj izbornoj snazi su se predstavnici Građanskog saveza Srbije našli u parlamentu? Jedino što bi principijelni predstavnici građanskih stranaka u parlamentu mogli da urade, pošto se ne slažu sa politikom DS, jeste to da napuste skupštinu i tako demonstriraju svoju toliko puta isticanu političku eksluzivnost. Samo tako Građanski savez i SDU pokazali bi da su stvarni zastupnici politike u kojoj se poštovanje demokratskih načela stavlja ispred stranačkih nagodbi i trgovine. Ali poslanici Građanskog saveza odlučili su da delaju kao nezavisni poslanici i tako jasno pokazali da se ne razlikuju mnogo od političkih stranaka kojima su stalno prebacivali nedoslednost, korupcionaštvo i nedostatak principa.

  Laslo Vegel je najpregnantnije izrazio stanje u kome se neumitno gubi razlika između laži i istine:

“Jedna dobra kulturna politička elita služi tome da da primer, a naši političari ne pružaju primer. Sad imamo jednu čudnu vrstu laži, koja više nije samo laž, nego i istina deluje kao laž. Laž je toliko postala banalna i sveobuhvatna da vi, kad kažete ponekad istinu, ljudi s pravom misle da i vi lažete. Nestala je razlika između istine i laži, jednostavno, lagati je nužno i ne možemo mi kriviti društvo nego moramo kriviti te izabrane koji nameću takav dvostruki moral. Mislim da mi sad živimo u jednom veoma teškom periodu kada više niko ne veruje u svoje ideje i kada svako misli da ne vredi činiti ništa ni za šta.“       

Odsustvo elementarne načelnosti i svesti o njenoj neophodnosti i celishodnosti   pogubno je za našu političku kulturu i   ukupni   politički   život, koji je danas pretvoren u kaljugu međusobnih svađa i prizemnih političkih prepucavanja. I sami poslanici dali su veliki doprinos tome. Poslanici Građanskog saveza Srbije ovakvim stavom samo su pokazali da više ne mogu da ostanu verni elementarim načelima političke korektnosti i doslednosti. Očigledno je da im je danas gram vlasti važniji od svih visokoparnih građanskih principa, na koje su se neprestano pozivali. Od te aure nedodirljive principijelnosti nije ostalo ništa. Ostala je samo grozničava težnja da se Građanski savez Srbije održi na političkom tržištu, i to po cenu odricanja od pozicije „političke savesti Srbije”.

U knjizi Kratka istorija Srbije istoričar Čedomir Antić naveo je nakoliko primera istinske načelnosti u našoj političkoj istoriji. Ovi primeri mogu poslužiti ne samo kao podsećanje već i kao stvarna opomena sadašnjim učesnicima u našem političkom životu. Govoreći o prvoj ostavci u političkom iskustvu Srbije, Čedomir Antić navodi primer Jovana Marinovića:

“Došavši na vlast kao knežev izbor, Marinović je već sledeće godine podneo ostavku. Ovoga puta razlog nisu bili samovlasni vladar, ni pritisak velikih sila, ali ni splet nepredvidljivih okolnosti. Iako nije zavisio od skupštinske većine, Marinović je tražio od Skupštine da potvrdi tekst adrese (zvaničnog pisma) koja je svake godine upućivana vladaru. Dobio je podršku više od polovine poslanika, ali za takav dokument on sam tražio je najmanje dvotrećinsku podršku. Pošto u tome nije uspeo, podneo je ostavku. Marinovićev čin nije mnogo uzburkao duhove savremenika, ali je imao mnogobrojne posledice   koje će postati očigledne   posle srpsko-turskih ratova iz 1876. i 1877. godine.“

Ovaj izvanredni   primer političke doslednosti sigurno bi, po tumačenju ideologa naše građanske modernizacije, spadao u srpsku političku mitologiju i za njih bi bio bezvredan jer se, kako bi oni rekli, ne može živeti   u prošlosti. Ali primer prve ostavke u političkoj istoriji Srbije za nas je veoma značajan. On nam govori da se naš politički život danas razara sveopštom neodgovornošću, političkom trgovinom, pogubnom nedoslednošću i sveopštom reletivizacijom, tako da se ostavka shvata kao poslednji iznuđeni čin, a ne postoji svest da se ona može podneti iz načelnih pobuda, kako je to davno učinio Jovan Marinović.

Sudbina Građanskog saveza Srbije očigledna je opomena da se politička doslednost i načelnost u politici ne smeju žrtvovati trenutnim interesima ostanka na političkom tržištu. Odlukom da i dalje sudeluje u radu parlamenta Građanski savez Srbije poništio je svoje idejno polazište i postao samo još jedna stranka koja podstiče ionako već uveliko rasprostranjenu moralnu degradaciju našeg političkog života.