Miroslav Samardžić

Povodom najnovije rezolucije Evropskog parlamenta o medjunacionalnim odnosima u Vojvodini

U VOJVODINI danas ne postoji sistematsko ugrožavanje prava pripadnika nacionalnih manjina. Postoje pojedinačni slučajevi nasilja koji su najčešće posledica katastrofalnih ekonomskih i socijalnih prilika. U uslovima vučje borbe za opstanak   teško je očekivati toleranciju. Državni organi svakako treba energično da reaguju i kazne počinioce.

Kolektivna prava pripadnika mađarske manjine ostvaruju se na zavidnom nivou, shodno finansijskim mogućnostima zajednice. Podsećam da su kadrovi SVM sami izradili Zakon o pravima nacionalnih manjina. Tekst je 2002. u Skupštini SRJ usvojen onako kako su ga oni predložili, čak nije ni lektorisan. Sigurno je da u implementaciji nekih zakonskih odredbi postoje problemi, ali stanje je sada neuporedivo bolje nego što je to bio slučaj tokom Miloševićeve vladavine. Vojvođanski Mađari danas ostvaruju pravo na nacionalnu samoupravu preko svog Nacionalnog saveta, kadrovi iz Saveza vojvođanskih mađara od 2000-te godine u pokrajinskoj administraciji kontrolišu resore obrazovanja i kulture, zastupljeni su u i u drugim organima vlasti, od početka devedesetih imaju vlast u opštinama sa mađarskom većinom, dakle ostvaruju pravo na teritorijalnu autonomiju.

Verovatni cilj najnovije Rezolucije Evropskog parlamenta nije zaštita manjinskih prava, nego nastojanje da se ponovo obezbedi državni ili poludržavni status za Vojvodinu. Teritorijalna organizacija Republike Srbije stvar je demokratskog dogovora unutar naše zemlje i ni po jednom međunarodnom pravnom aktu Evropski parlament nema prava da nameće   državotvorno rešenje za Vojvodinu. Da stvar bude još gora, obnavljane Kardeljevog modela autonomije Vojvodine po Ustavu SFRJ iz 1974, za šta se zalaže Evropski parlament, može se postići samo silom i krvoprolićem. U Vojvodini danas živi 65% Srba, a oni verovatno ne bi prihvatili ponovno cepanje Srbije. Izgleda da neki zapadni politički   ekstremisti smatraju da Srbija nije dovoljno kažnjena zbog svega što je Milošević učinio, pa predlažu da se Srbiji osim Kosova oduzemu i druge teritorije, Vojvodina i   Sandžak, gde će se verovatno događati novi ''incidenti''.

Najzad, Evropski parlament krajnje selektivno postupa, reagujući ne zbog stvarne zabrinutosti za kršenje ljudskih prava već iz političkih razloga. Položaj srpske manjine u Hrvatskoj znatno je lošiji od položaja Mađara u Vojvodini, ali   taj problem ne pobuđuje pažnju evropskih parlamentaraca. Istog dana kada je objavljena Rezolucija napadnuto je sedište Dalmatinske eparhije u Šibeniku. Najstrašniji zločini nad Srbima nikad nisu rasvetljeni, povratak izbeglica i njihovo pravo na imovinu beskrajno se opstruišu. Položaj manjina u Vojvodini (osim kad su u pitanju Romi) znatno je povoljniji od položaja manjina u nekim članicama Evropske unije (Baltičke republike, Grčka). Pa ipak, zbog položaja   slovenske manjine u Grčkoj Evropski parlament ne reaguje. Štaviše, Evropska unija makedonskom narodu ne dozvoljava da njihova država nosi makedonsko nacionalno ime, što je jedinstven slučaj u svetu. Naravno da su u pitanju dupli standardi.

Rezolucija Evropskog parlamenta imaće i taj efefkat da će pojačati antievropske političke orijentacije u Srbiji i uticaj Srpske radikalne stranke.

Autor je politikolog i aktivista za zaštitu ljudskih prava, o položaju manjina u Vojvodini napisao je dve knjige. Tokom devedesetih bio je kritičar Miloševićeve vladavine i srpskog nacionalizma